Posle nešto više od dvanaest godina pojavila se ozbiljna kopjuterska igra rađena po elementima iz istoimenog filma Ridli Skota. Jedan od najkontroverznijih (1982. godine prva verzija, 1989. druga sa pola sata novih scena i finalna 1993. godine Directors Cut verzija sa potpuno drugačijim krajem!) i najboljih SF filmova svih vremena, dobio je neku vrstu nastavka kroz najnovije ostvarenje softverske kuće „Westwood studios”.

Kompletno izvođenje igre je u rezoluciji 640x480 u visokom koloru, pa samim tim potrebna je grafička kartica sa najmanje 2 MB memorije. Višak memorije na kartici ili čak 3D akcelerator utiče jedino na detaljnost animacije likova, dok je ambijent sasvim dobar i sa slabijim procesorima i karticama. Metalizirani i hladni svet Los Anđelesa 2019. godine potpuno je prenesen na ekrane vaših monitora uz svesrdnu pomoć vizuelnog futuriste Syda Meada, dizajnera koji je radio i na originalnoj verziji filma. Specijalni efekti koji povećavaju realističnost poput magle, odbleska svetla huver-kola (spinera), sjajne površine uveliko doprinose uzbudljivoj i neizvesnoj atmosferi. Za izradu grafičkog dizajna igre razvijena je posebna tehnika prikazivanja slike pomoću tzv. Voksela. Bez previše ulaženja u tehnikalije, Voksel je vrsta trodimenzionalnog piksela. Zvučna podloga igre rađena je do savršenstva. Sve Vangelisove i nekoliko novih, Tehno tema (npr.muzika u striptiz klubu Early Q-a) prati našeg junaka u njegovoj potrazi za replikantima. Najupečatljivija scena, potpomognuta ljubavnom temom iz filma, odigrava se kada izađete na terasu i pretražujete tragove na svom elektronskom asistentu. Glumačka ekipa iz filma (predvođeni sjajnom Sean Young u ulozi Tajrelovog konsultanta Rejčel) pozajmili su vokale svojim animiranim dvojnicima. Uz njih postoji još mnogo novih likova sa karakterističnim glasovima, tako da ukupni zbir iznosi čak sedamdeset razlličitih glasova.

Igrač se stavlja u ulogu Ray McCoya, novajlije u Blade Runner jedinici koji je dobio slučaj surovog ubistva životinja koji su jedino mogli počiniti replikanti. Istražujući jednostavan slučaj on otkriva ulogu Tajrelove korporacije u globalnoj politici, zloupotrebu dece (navodno devojčica Lucy ima četrnaest godina), korupciju u policiji i svoje pravo poreklo. Životinje u budućnosti su gotovo izumrle, tako da su prava retkost i izuzetna vrednost. Uz ovaj element preuzet iz knjige Filipa K. Dika Sanjaju li androidi električne ovce?, postoji još gomila sličnih (uključujući i paralelnu policijsku stanicu), tako da će svima koji su čitali knjigu igra biti neverovatno laka zbog naslućivanja tragova i mogućih krivaca. Još jedna bitna karakteristika je potpuna nelinearnost igre. Svaki put kada razgovarate sa likovima ili izvršite određenu akciju, menjate nastavak igre. Prvi put kada je autor teksta susreo likove iz Blade Runnera pomislio je: „Nemoguće, pa oni razmišljaju?!”. Tek kroz dublju igru primećuje se da likovi prazne svoje agende i ponavljaju odgovore. Čudno je da su ljudi iz „Westwood Studiosa” insistirali da igra nosi epitet prve avanture u realnom vremenu. Tu je napravljena greška, pošto vreme koje protiče nema nikakve veze sa radnjom igre. Ukoliko dogovorite sastanak sa nekim likom (konkretno poručnikom Guzzom), on će vas čekati na određenom mestu sve do vašeg pojavljivanja. Elementi poput odlaska u stan i odmora su predvidljivi i neophodni samo u trenucima kada je ponestalo lokacija za istraživanje i potreban je prelazak nivoa.

Posebna poslastica je oprema Blade Runnera. Ray sa sobom nosi KIA (Knowledge Integration Assistent), izuzetno interesantan džepni računar koga bi svaki školarac poželeo. On sakuplja sve tragove koje otkrijete u vidu zvučnih zapisa, fotografija i u bazi podataka ih sortira prema mogućim osumnjičenima. Da li su neki osumnjičeni replikanti, utvrdićete samo Voigt-Kompf testom za proveru empatijske reakcije ispitanika na neizmenična nebulozna pitanja. Najinteresnatniji je svakako Esper, mašina sa pretraživanje delova fotografija. Na svakoj fotografiji koju pronađete postoji najmanje tri detalja koji su potencijalni tragovi. Ukoliko nađete manje od tri detalja, nastavak igre se menja.

U igri se ne pojavljuje lik Dekarda (Harison Ford u filmu), ali postoje šaljivi elementi vezani za ovaj lik. Istraživajući hotel Yukon, srešćete Leona koji će vas pitati za njegove dragocene slike koje je uzeo jedan „vaš” KIA. Pretražujući sliku „Hawkers circle” uočićete čudnog tipa, identično obučenog kao vi, kako se kod prodavačice ribe raspituje za čudnu krljušt. Igru poput Blade Runnera svakako treba probati. Više informacija o njoj potražite na www.romiram.co.yu.

Branislav BABOVIĆ