Po mnogim mišljenjima najkontroverznija igra iz „velike trojike” 3D pucačina koje su obeležile prethodnu godinu pojavila se ovog proleća u novom ruhu. Sem po zanimljivom izboru likova, Sin pamtimo po brojnim bagovima koji su bitno srozali opšti utisak i omogućili da Blood 2 i Half Life zadrže mesto na vrhu lestvice najboljih FPS igara. Megalomanski patch „težak” preko 14 MB distribuiran je putem Interneta i popravio je većinu bagova. Time su potpuno otkriveni svi potencijali programa i ispostavilo se da je Sin prilično atraktivna doomačina.

Prvi oficijelni mission pack nosi logo matične kuće „Activision” i u punom svetlu otkriva sve nedorečenosti originalne igre. Tehnički kostur programa ostao je nepromenjen - modifikovani Quake II engine sa većim stepenom interaktivnosti, a isto važi i za osnovni princip igranja koji je zadržao jednostavnost. Scenario je predstavljen animiranim sekvencama, misije su relativno kratke, a ispunjenje zadatka uglavnom se svodi na eliminaciju protivnika i aktiviranje prekidača. Zaplet uključuje novog negativca po imenu Gianni Manero čiji se planovi takođe zasnivaju na projektima po zlu čuvene kompanije SinTek. Ultra-mačo-Rambo-pandur Blade i njegov pomoćnik JC i ovog puta će imati posla sa mutantima.

U kreiranju nastavka dizajneri su imali pune ruke posla i obavili su vraški dobar posao. Paket donosi sedamnaest novih misija sjajnog kvaliteta, a posebno raduje raznolik izbor lokacija koje su realističnije nego u originalu. Neke od njih renderovane su sa izuzetnom detaljnošću, a pojedini nivoi (na primer Kasino) oživljavaju ambijent i dijaloge kakvi su nas oduševljavali u legendarnom Duke Nukem 3D. Interaktivnost je ostala „zaštitni znak” igre, što uz veći broj detalja pruža mogućnost uništavanja brojnih objekata, skidanje fasade i druge „molerske radove” (znate ono „džaba ste krečili”).

Pokretne mete obuhvataju dvanaest novih protivnika, gde većinu predstavljaju tabadžije i sitni kriminalci, a tek ponegde zaluta poneki mutant ili gigantski Glavonja. S druge strane, AI model ponašanja protivnika značajnije je poboljšan. Neprijatelji su sada agilniji, lakše izbegavaju vatru i dobro se sakrivaju. Na nekim lokacijama čak i zaključavaju vrata nakon što prođu kroz njih (samo, nije jasno da li je ovo bag ili normalna osobina igre). U svakom slučaju, trebaće vam više koncentracije za eliminaciju neprijatelja, pogotovu kad se na ekranu nađe i veći broj nedužnih prolaznika (takav problem imaćete tokom boravka u galeriji). Animirane sekvence koje popunjavaju praznine između nivoa zasnovane su na engineu igre i dobrog su kvaliteta. Jedino smeta nezrelost dijaloga i predvidljiv razvoj događaja. Pri kraju igre postoji duga animacija bez interponiranog nivoa. Šteta je što tako dobra akciona sekvenca nije urađena u interaktivnom obliku.

Jedan od najvažnijih elemenata u igrama ovog tipa svakako je izbor oružja. Wages of Sin ni na ovom polju nije omanuo, tako da je originalni arsenal obogaćen sa sedam interesantnih „igračkica”. Dizajn oružja možda nije revolucionaran, ali je svakako iz korena osvežio atmosferu. U modu za jednog igrača posebno je interesantan bacač plamena (sličan onome u Turoku 2), dok su u multiplayer modu navodeći projektili oružje bez premca. Druga oružja i pored velike razorne moći ne ostavljaju adekvatan utisak destrukcije. Novina u odnosu na originalnu igru je i mogućnost upravljanja specijalnim motorom (Hover Bike), doduše samo u modu za više igrača. Motor je opremljen sopstvenim naoružanjem (laser, obični projektili i mine), a moguće je koristiti i ručno naoružanje. Upravljanje ovakvim vozilom ima smisla samo na prostranim nivoima i otvorenom prostoru. U suprotnom, ovakva vožnja može biti više traumatično nego zabavno iskustvo.

Multiplayer mod bio je jedan od glavnih aduta originala, a slično je i sa ovom igrom. Igra nudi dvanaest novih nivoa od kojih je većina veoma dobro urađena. Sem toga, u glavnom meniju nalaze se i dve nove opcije za više igrača. Marked for Death je mod u kome svi gone jednog igrača označenog kao Informer dok ga ne ubiju ili dok on ne prebaci svoj status Informera na drugog igrača (nešto poput „šuge” sa vatrenim oružjem). Druga opcija je Lynch Mob, gde Informer nema mogućnost „zaražavanja” protivnika i mora da izigrava plen do kraja igre.

Tehničke karakteristike programa nisu značajnije izmenjene. Grafika jeste nešto bogatija, dok sa zvukom nije takav slučaj, tako da i dalje postoji problem sa zvučnim efektima koji deluju isprano i neuverljivo. Posebne neprijatnosti doživećete na nivoima sa pretežno mračnim lokacijama. Vidljivost na ovim mestima je ispod svakog minimuma, pucanjem ne možete osvetliti okolne objekte (što je iznenađujuće, s obzirom da Quake II engine pruža tu mogućnost), pa u takvim okolnostima lako možete izgubiti orijentaciju u prostoru (tu ne pomažu ni 16-bitna paleta, ni real time svetlosni efekti). Što se bagova tiče, tu i tamo se može naći po neki grafički propust, a na nekim mestima dolazi do čudnih kočenja i padanje sistema.

Pored gore pomenutih propusta, Wages of Sin je kvalitetna 3D pucačina u prvom licu puna akcije i dobre atmosfere. Za kraj samo još samo napomena da je Wages of Sin add-on igra koja zahteva instalaciju originala.

Gradimir JOKSIMOVIĆ