Kompjuterski generisani vizuelni efekti u najnovijim holivudskim hitovima najavljuju značajan pomak na tom polju

Nekako se potrefilo da dva zanimljiva filma koja nas čekaju ovog leta imaju mnogo zajedničkog. Za početak, oba pripadaju istom žanru – naučnoj fantastici. Puni su impresivnih vizuelnih efekata, kreiranih uz pomoć kompjutera. Imaju i vrlo slične zaplete – u oba slučaja na Zemlju stiže meteor a preko njega i horda zlih vanzemaljaca koji prete da pokore našu planetu, s tim što se u „Evolutionu” to dešava sada, a u spektaklu „Final Fantasy” 2065. godine. I tu svaka sličnost ovih filmova prestaje, a na scenu stupaju dijametralne razlike.

Smešan k’o Molder

Komediju „Evolution” režirao je Ivan Rajtman, poznat po filmovima „Twins”, „Junior”, „Kindergarten Cop”, „Dave”, „Father’s Day”, „Six Days/Seven Nights”... No, njegov najveći hit je čuveni „Ghostbusters”, a upravo sa njim mnogi porede „Evolution” kada komentarišu neobični humor koji provejava filmom (takođe se pominje i „Men in Black”). Za dodatnu neobičnost pobrinuo se i glavni glumac, Dejvid Duhovni. S obzirom da ga gledaoci širom sveta potpuno identifikuju sa njegovom najpoznatijom ulogom, to je iskorišćeno i tokom rada na „Evolutionu”, te je njegov lik svojevrsna parodija na agenta Moldera, premda ovog puta tumači laboratorijskog moljca koji dolazi u dodir sa meteorom i vanzemaljskom formom života koja na njemu obitava.

Duhovni, koji je po svemu sudeći odbio ponudu Džordža Lukasa da se pojavi kao specijalni gost u trećoj epizodi „Star Warsa”, uložio je maksimalan napor da evoluira i iskoči iz Molderovog kostima, odnosno da se dokaže kao vrstan komičar (premda je mnogima bio komičan i kao Molder, pogotovo tokom poslednje dve sezone...). U tome su mu pomagali Orlando Džons, Džulijana Mur („Hanibal”) i Šon Vilijem Skot (Stifler iz „American Pie”).

Pipak-drveće

Originalni scenario „Evolutiona” bio je horor priča po ugledu na Karpenterov „The Thing”, rimejk istoimenog crno-belog filma Hauarda Hoksa (Džejmi Li Kertis gleda ga na TV ekranu u takođe Karpenterovoj „Noći veštica”). Međutim, Rajtman je u priči našao dovoljno elemenata da od nje napravi komediju.

Za specijalne efekte angažovan je „Tippett Studio” čiji je vlasnik Fil Tipit karijeru započeo praveći hologramski šah između R2-D2 i Čubake u prvom „Star Warsu”, a poslednji veći projekat mu je „Hollow Man”, nominovan za Oskara upravo u toj kategoriji. Tokom rada na Rajtmanovom filmu rukovodio se teorijama panspermije i evolucije praveći različite faze razvoja vanzemaljaca od jednoćelijskih ameba, do zmajeva, „pipak-drveća” i neobičnih pasa. Proces izrade svih ovih kreatura počinje skicama i maketama koje se potom digitalizuju, prebacuju u kompjuterske trodimenzionalne modele i animiraju. Podjednako zanimljiv bio je i rad na dekoru – da bi pećinu u kojoj se nalazi meteor popunili vanzemaljskom florom, nabacali su oko 3000 različitih plišanih kuca i maca, 17.000 klikera, na stotine lopti za plažu i sličnih igračaka, posuli penastu gumu preko svega toga i prebojili. Rezultat je impresivan.

Final Fantasy

Na drugoj strani sveta, u Honoluluu, više od 150 talentovanih ljudi predano je radilo proteklih 4-5 godina na jedinstvenom projektu – „Final Fantasy: The Spirits Within” (o kojem smo pisali i u prošlom broju). Među njima su bili i umetnici koji su radili efekte u „Titaniku”, „Godzili”, „Petom elementu”, uvodnim sekvencama za Tekken 2...

Hironobu Sakaguči je svojim saradnicima postavio naizgled neostvariv cilj, da teksture ljudske kože na svim filmskim likovima budu potpuno kompjuterski generisane, a ne skenirane. Rezultati njihovog truda su istinski zapanjujuću – pore, mladeži, bore, staračke pege... sve izgleda realistično, a stvoreno je „ni iz čega”. Najveće muke prilikom animiranja likova zadavali su pokreti glave odnosno kose, grimase lica i nabiranje odeće prilikom hodanja. Sa ovim poslednjim problemom nijedan dosadašnji animirani film nije se izborio na pravi način, pa su rezultati „Square Softa” tim više fascinantni. Umesto da potroše 10 godina života na rukom crtane animacije kako bi postigli željeni cilj, stručnjaci 39-godišnjeg Sakagučija napravili su specijalizovani softver i njime maksimalno iskoristili mogućnosti „Silicon Graphicsovih” Octane radnih stanica kojima je četvorospratni havajski studio ispunjen do poslednjeg ćoška. Cena tog zadovoljstva iznosi 10 miliona dolara, što je s obzirom na celokupni trošak (150 miliona) zanemarljiva suma...

Potreba za moćnim grafičkim stanicama izvesno se ukazala i zbog toga što je trebalo izraditi čak 1372 kadra. Prosečan sadrži oko 30 slojeva (layera), dok je najkompleksniji sastavljen od ukupno 498! Za efekte je korišćen Maya grafički sistem, a Renderman za konačno renderisanje kadrova. Četvrtina ove impresivne kompjuterske skalamerije upotrebljena je samo za rad sa glavnom junakinjom dr Aki Ros i 60.000 vlasi njene kose (inače, prema prvobitnom scenariju Aki je trebalo da bude majka sa problematičnom kćerkom; srećom, od toga se ubrzo odustalo).

Čiča-Gliša

Prilikom animiranja virtuelnih glumaca zatražena je pomoć živih za motion capture tehniku. Kaskader u crnom odelu, okićen ping-pong lopticama kao novogodišnja jelka, izvodi skokove, okrete, padove, zatrčavanja itd, a sve to beleži 10 specijalizovanih kamera koje sliku prosleđuju kompjuterima. Tamo se bele tačkice spajaju u „čiča-Gliše”, prvi korak ka finalnoj fantaziji. Sledi uobičajena wireframe faza, zatim nanošenje tekstura, osvetljenja itd. Pošto se teži perfekciji u svakom pogledu, pozadina je namerno neoštra kao u „običnim” filmovima, adekvatno ljudskom oku. I po tome se ova kompjuterska animacija razlikuje od ostalih, gde su svi objekti i pozadina podjednako oštri što je, naravno, nerealno.

Još jedan kuriozitet vezan za „Final Fantasy” je dvodisketna DVD verzija koja se upravo priprema. Prema najavama, koristila bi prednosti 3D tehnologije i omogućavala gledaocima da menjaju uglove i putanju kamere tokom projekcije filma na svom kompjuteru. Inače, očekuje se da filmom budu više oduševljeni gledaoci srednje generacije kojima su impresivni vizuelni efekti, kao na primer transparencija vanzemaljaca, manje poznati nego klincima koji se sa tim susreću svakodnevno, tamaneći čudovišta po kompjuterskim igrama.

Sagledavši silne probleme tokom produkcije filma „Final Fantasy: The Spirits Within”, nameće se logično pitanje – nije li bilo jeftinije i lakše snimiti sve ovo sa pravim glumcima? Naravno da jeste. Međutim, pored duhovite Sakagučijeve opaske da njegovi glumci nemaju holivudskih kaprica, ne gunđaju kada bezbroj puta ponavljaju scenu i rade prekovremeno ako zatreba, cilj „Square Softa” bio je da postave nove standarde u kompjuterskoj animaciji koja se koristi u celovečernjim filmovima i, naravno, ostanu po tome upamćeni u istoriji. Premda je, prema nekim vestima, Sakaguči čvrsto odlučio da se ne upušta više u ovakve poduhvate, njegov kreativni tim ostaje na raspolaganju spoljnim klijentima. Za očekivati je da se „Disney” ili „Lucasfilm” prvi upecaju na ovu udicu, pogotovo što imaju mnogo više novca i uhodane marketinške kanale za naknadnu zaradu (lutkice, igračke itd.). Filmski gledaoci od toga mogu imati samo koristi. A sa druge strane, Sakaguči je svojevremeno čvrsto odlučio i da više ne pravi video igre, pa je poslednju koju je uzeo da radi nazvao, shodno tome, Konačna fantazija... Ostalo znate.

Nenad VASOVIĆ