Svetlosni talas opet među nama

Tokom dugogodišnjeg rada i razvoja kompanija „Newtek” stvarala je vrhunske programe za rendering i 3D animaciju i tako održala svoju poziciju na (u ovom domenu) veoma konkurentnom svetskom tržištu. Sve je počelo davne 1988. godine kada su prvi put predstavljeni programi Videoscape 3D i Aegis Modeller 3D, na tada aktuelnoj Amiga platformi. Nizale su se godine i novi uspesi: godine 1990. predstavljen je Lightwave3D 1.0 i Video Toaster uređaj koji su dolazili u kompletu, takođe za Amigu. Četiri godine kasnije predstavljen je Lightwave3D 3.5, „stand-alone” verzija koja je radila i bez Video Toastera, a samo nakon godinu dana i Lightwave3D 4.0, po prvi put namenjen PC, SGI, DEC Alpha i Macintosh platformama. To je ujedno bila i poslednja verzija za popularnu „prijateljicu”. Kamen-temeljac budućeg izgleda i funkcionalnosti Lightwavea 3D definisala je verzija 5.5 koja se pojavila 1997. godine. Iako za današnje pojmove skromnih mogućnosti, ova verzija je napravila pravi bum na tržištu 3D programa, jer joj je budućnost bila zagarantovana operativnim sistemom Windows i PC platformom koji su postajali sve dostupniji prosečnim korisnicima. Tadašnji najveći oponent 3D Studio radio je u DOS okruženju i posle jakog „šamara” od strane „Newtekovog” čeda pristupilo se izvedbi kontraudarca, odnosno realizaciji verzije 3D Studio Max. Ova dva paketa, uz još neke koji su se nešto kasnije afirmisali (Maya, na primer), danas su postali okosnica kompjuterski generisanog (CG) 3D prostora i vremena.

(R)evolucija?

Kada prvi put ugledate novu, sedmu verziju popularnog „svetlosnog talasa”, uvidećete da su estetske i kozmetičke razlike u odnosu na verziju 6 zaista minimalne. Svi meniji, opcije i prozori gotovo su identični, a nove osobine koje donosi verzija 7 više su vezane za funkcionalnost i izvedbu programa. Stari, dobri recept sa podelom aplikacije na Modeler (u kojem modelirate, teksturišete objekte i određujete im karakteristike) i Layout (u kojem svoje objekte postavljate na scenu, pokrećete ih, osvetljavate i slično) i ovaj put se pokazao kao dobitna kombinacija. Meniji su bukvalno pretrpani opcijama, što bi za početnike moglo da predstavi problem, ali iole iskusni korisnici će se lako snaći u svemu tome. Dizajneri „Newteka” rešili su problem navigacije jednostavno – tako što su svaku opciju predstavili tekstom u prozoru, bez ikakvih ilustracija, tvrdeći da se većina korisnika tako lakše snalazi (što se u praksi i pokazalo kao uglavnom tačno). Takođe, minimalne izmene u izgledu u odnosu na prethodne verzije doprinose manjoj konfuziji i osećaju boljeg snalaženja. Ali, šta je tu onda novo?

Features

Polazeći od činjenice da je konkurencija (3DSmax, Maya, SoftImage) daleko dogurala u realnosti prikaza kompjuterski generisanih 3D scena, programeri „Newteka” zasukali su rukave i (u saradnji sa još nekim manjim kompanijama) uvrstili u Lightwave 3D 7.5 pregršt novih, veoma funkcionalnih i željno iščekivanih rešenja. Od površinskih efekata tu su Caustics i Radiosity. Prvi se odnosi na refleksije i refrakcije svetlosti na malim prostorima, a drugi je efekat rasipanja (refleksije) svetlosti sa površina koje pod uticajem svetla i same postaju indirektni svetlosni izvori.

Kao posebnu, novu osobinu verzije 7 autori ističu upotrebu HDRI slika (High Dynamic Range Images), koje sadrže neuporedivo više informacija o bojama i svetlosti nego uobičajene slike koje danas koristimo. Ovo je svakako tehnologija budućnosti i Lightwave3D je jedna od prvih aplikacija koja koristi njene prednosti. Digital Confusion je naslednik starog 3D filtera Depth of field (dubina polja) koji simulira snimke filmske ili TV kamere – izabrani objekat je oštar, a okolni objekti se blur-uju (zamute) zavisno od uglova i daljine.

Jedna od najvećih mana starijih izdanja bila je rad sa česticama (particles). U tu svrhu stvorena je nova tehnologija nazvana HyperVoxels koja omogućava zaista predivne 3D efekte poput dima, vatre, kapljica vode ili zvezdanog neba. Ovom novom i veoma korisnom osobinom Lightwave3D se uistinu osvetio svojoj konkurenciji za kojom je mnogo zaostajao. Tehnologija NURBS-a (Non-uniform Rational B-Splines) unapređena je u tehnologiju subdivision surface, što će vam omogućiti da lakše i sa manje poligona dobijete lepe, mnogo realnije oble površine. Za svaku pohvalu.

Novina je i unapređeni Sky tracer u izdanju 2.0, a koji je pre svega zadužen za stvaranje realnih atmosferskih efekata. Pomoću njega ćete lako napraviti tmurno, oblačno nebo ili vedro nebo popunjeno „paperjastim” oblacima. Za „čupave” stvari zadužen je novi plug-in Sasquatch Lite, koji je stvoren u Worley Laboratories i predstavlja pojednostavljenu verziju plug-ina Sasquatch. Ako ste oduvek želeli da napravite bernardinca u Lightwave3D-u, sada je pravi trenutak za to. Inače, ovaj plug-in možete koristiti i pri generisanju trave ili lijana, što je vrlo zahvalno pri izradi bujnih pejzaža. Motion mixer je delimičan odgovor Lightwave3D-a na 3DSmaxov Character Studio. Samo delimičan, jer mu je funkcija vezana isključivo za rad sa već animiranim objektima. Tako animacije objekata sada možete isecati, kopirati, mešati (blend), skraćivati itd. Korisno, ali za nešto uži krug korisnika. Za sve one koji koriste Shockwave3D obezbeđen je plug-in za izvoz scena iz Lightwave3D-a u W3D format, a plug-in je dostupan i korisnicima Macintosh platformi sa sistemima OS9 i OSX . U Layoutu se sada nalazi i Spreadsheet editor koji omogućava potpun pregled i kontrolu scene, tako da više ne bi trebalo da vam se događa da se izgubite u moru objekata, svetala, kamera i njihovih kretanja. Sve u svemu – mnogo lepo, ali...

Za koliko novca?

Oficijelni paket se prodaje po ceni od 1595 američkih konvertibilnih jedinica, što je, mora se priznati, mnogo za stanovnike jedne osiromašene zemlje u tranziciji. Ko ima neku od ranijih verzija, može da izvrši nadogradnju za 395 jedinica. Bilo kako bilo, i u ovom slučaju važi ona stara izreka „koliko para, toliko grafike”, što znači da je odnos cene i mogućnosti programa vrlo dobro izbalansiran, jer je u pitanju jedan vrlo profesionalan komad softvera. Izgleda da su se ljudi iz „Newteka” potrudili da otklone većinu nedostataka iz prošlosti, kao i da osvoje širu publiku – Lightwave 3D se danas već uveliko koristi u arhitekturi, dizajnu, umetnosti, projektovanju, video-igrama i mnogim drugim delatnostima. Iako je program prevashodno pravljen za Macintosh platformu, veličina i uticaj Lightwave 3D zajednice trebalo bi da nateraju kompaniju da ne odustane od razvoja ovog programa za PC. Konkurencija je sve veća, a predvodi je Maya koja je ugrozila čak i neprikosnoveni 3DSmax, i čija je cena u rangu Lightwave3D-a, te bi to mogao biti još jedan od razloga da „Newtek” pokuša da zadrži svoje stare korisnike (a možda i da osvoji nove) novom verzijom svog „svetlosnog talasa”. Ova verzija svakako neće proći nezapaženo, jer se Lightwave3D 7 već koristio u projektima poput filmova „Black Hawk Down” i „Blade 2”, seriji „Ally McBeal”, kao i u video igri Blood Omen 2, što samo potvrđuje njegov potencijal. Na vama je da ga iskoristite.

Slaven OSTOJIĆ