Trojanci s kojima su se poslednjih meseci suočavali stručnjaci za računarske filmske efekte prilično se razlikuju od istoimenih malicioznih programa

Tokom maja u domaće bioskope će stići dva filmska spektakla, potpuno različita po izboru teme i vremenskog perioda koji obrađuju. Međutim, za potrebe impresivnih masovnih scena u oba filma korišćen je najsavremeniji softver za kompjuterski generisanu grafiku, scenografiju i glumce.

Naučnofantastični film „The Day After Tomorrrow” (distributerski prevod: „Dan posle sutra”) govori o tome šta se čovečanstvu može desiti ako nastavi da provocira majku prirodu. Naime, globalno zagrevanje gura planetu pravo u novo ledeno doba. Od Antarktika se odvaja ledeni komad veličine manjeg ostrva i širom planete se dešavaju surove vremenske nepogode: poplave, grad veličine grejpfruta koji zasipa Tokio, nezapamćeni uragani besne Havajima, veje sneg u Nju Delhiju, a Los Anđelesom haraju nizovi tornada. Globalna oluja nosi sve pred sobom.

Glavne uloge igraju Denis Kvejd, Džejk Džilenhol i Jan Holm, a režiju potpisuje Roland Emerih („Dan nezavisnosti”). Emerihova specijalnost su scene masovnih uništenja čitavih gradova, kojima „The Day After Tomorrow” obiluje. Njujork i Los Anđeles su za ovu priliku stvoreni potpuno u kompjuteru, pomoću Lidar tehnologije za lasersko skeniranje koja omogućava da se sa zapanjujućom preciznošću i detaljnošću digitalizuju stvarni oblakoderi američkih metropola i potom dalje obrađuju na računaru. A za stvaranje predela snežnog Antarktika upotrebljen je program Terragen kompanije Digital Domain. Reč je o softveru za renderovanje fotorealističnih pejzaža koji su toliko savršeni da ljudsko oko teško može da primeti razliku.

Sasvim drugačiji zahtevi postavljeni su kompaniji koja se prihvatila izrade računarskih efekata u istorijskom spektaklu „Troja”, zasnovanom na Homerovom epu „Ilijada”. Kako poznavanje „Ilijade” spada u domen opšte kulture, nećemo ulaziti u detalje zapleta filma, ali ne možemo preskočiti glumačku podelu: Bred Pit kao nepobedivi Ahilej, Erik Bana („Hulk”) kao odvažni Hektor, Orlando Blum u ulozi zavodljivog Parisa, Šon Bin kao lukavi Odisej itd.

Prirodno, masovne bitke su zahtevale jeftiniji način snimanja od gomilanja statista na terenu, pa je tim povodom korišćen program Endorphin kompanije NaturalMotion, nastale pri uglednom Oksfordskom univerzitetu. Endorphin je napravljen za potrebe doktorata iz zoologije Torstena Rejla, današnjeg direktora NaturalMotiona, koji je pomoću kompjuterskog modeliranja proučavao neurobiologiju ljudskog kretanja. U programu se mogu stvoriti virtuelni glumci čija tela savršeno realistično reaguju na sve uticaje – padove, udarce, eksplozije itd. Primenom tehnologije Active Character svakom od virtuelnih glumaca moguće je zadati osnovne parametre ponašanja u odnosu na događaje na terenu. Tako su dobijene impresivne scene borbi, čiji se učesnici ponašaju kao da su od krvi i mesa.

Nenad VASOVIĆ