Bitka za prevlast na Internetu

Šta Google zaista smera?

Među poznavaocima kompjutera kovanica Wintel već godinama predstavlja sinonim za beskrupuloznu dominaciju Windowsa (samim tim i Microsofta) i Intela na tržištu računara, kojoj retki entuzijasti pokušavaju da se usprotive korišćenjem alternativnih platformi. I dok je Intel dosta davno dobio ozbiljnu konkurenciju u vidu AMD-a, čini se da Microsoft već godinama nema ozbiljnijih takmaca na tržištu softvera i operativnih sistema. Površan pogled na trenutnu situaciju stvorio bi privid da je Microsoft i dalje siguran na svojoj poziciji, ali ovoga puta opasnost dolazi od kompanije koju malo ko smatra direktnom konkurencijom, a to je gigantski pretraživač Google. Ishod okršaja koji je na pomolu mogao bi da u potpunosti promeni ne samo lidera na tržištu softvera već i sam koncept softvera i hardvera koji nam je danas poznat.

Internet je kompjuter

Kada je Internet u pitanju, Google je definitivno gigant Microsoftovog kalibra budući da se skoro 50 procenata svih pretraga na Internetu obavlja preko ovog pretraživača. Iako je Google do sada pravio samo povremene izlete na „teritoriju” koja se smatra Microsoftovom, kao u slučaju kada je izbacio svoje programe za pretragu fajlova na računarima (desktop search), celu situaciju treba sagledati iz mnogo šire perspektive da bi se videle strateške namere Googlea. Naime, veliki G, kako često u žargonu zovu Google, po svemu sudeći planira da softver s desktop računara prebaci na Internet – čime bi svaki uređaj koji ima Internet konekciju mogao da izvršava virtuelne aplikacije na udaljenom serveru. Isto tako, izvršavane aplikacije ne bi više zavisile od korisnikove platforme – operativni sistemi kakve danas poznajemo više ne bi imali presudnu ulogu, a to je nešto što Microsoft svakako ne bi želeo. Naravno, koncept koji pominjemo nije ništa novo i njega je još davno u jednoj rečenici slikovito opisao jedan od direktora SUN-a, Skot Mek Nili (Scott McNealy): Internet je kompjuter. Orakl (Oracle) je pre nekoliko godina pomenutu ideju pokušao da sprovede u praksi, ali je pokušaj neslavno prošao. Međutim, ljudi iz Googlea su shvatili da za realizaciju ove ideje prvo treba obezbediti potrebnu infrastrukturu, a onda i načiniti finalni korak. A infrastruktura je upravo ono na čemu Google trenutno radi na nizu različitih frontova i što dovodi do već navedenih zaključaka.

Dobri saveznici

Početkom oktobra Google i SUN Microsystems objavili su vest o strateškom udruživanju čiji je cilj unapređenje softvera obeju kompanija, kao i njegova efikasnija distribucija. Prvi koraci su skromni – Sun će u svoju distribuciju radnog okruženja Java (Java Runtine Envinroment – JRE) uključiti i Google toolbar, dok će Google kupovati više servera od SUN-a. Budući da JRE mesečno downloaduje oko 20 miliona korisnika, jasno je da će ovaj korak znatno povećati broj korisnika Google toolbara. S druge strane, treba imati u vidu da SUN stoji iza Jave i OpenOffice paketa koji su direktna konkurencija Microsoftovoj .NET razvojnoj platformi i Office paketu i Googleov zadatak će svakako biti da pomogne u tome da pomenuti proizvodi budu šire prihvaćeni. Malo je poznato da je Google razvio AJAX, set standardizovanih alatki baziranih na Java skriptu i XML-u za razvoj Web baziranih aplikacija, koji bi mogao da pomogne oživljavanju SUN-ovog pomalo zaboravljenog StarOffice paketa i uopšte Web baziranih aplikacija sa funkcionalnostima onih koje smo do sada mogli da vidimo samo u desktop programskim paketima. Potencijal AJAX-a prepoznao je i Microsoft koji će sledeću verziju svog Hotmail servisa poznatu pod kodnim imenom Kahuna razviti u svojoj varijanti tog okruženja. I sam Yahoo je odlučio da novu verziju svog maila, koja je već u fazi beta testiranja, bazira na AJAX platformi.

Jaki serveri

U želji da preraste u Web portal na kojem će korisnici naći sve što se od jednog portala očekuje, Google je nedavno predstavio i Google Talk, aplikaciju koja omogućava instant mesidžing i glasovnu komunikaciju, ulazeći tako u direktnu borbu sa MSN-om, AOL-om, Yahoom i Skypeom. Uz postojeće servise za mail, vesti i razne vrste pretraga, Google ovim kompletira svoju ponudu Web servisa, trudeći se da uvek bude korak ispred konkurencije. Microsoft i Yahoo su na ovaj potez Googlea odgovorili dogovorom o razmenom poruka između korisnika njihovih IM sistema koja će zaživeti tokom 2006. godine.

Jasno je da je programska infrastruktura za Googleov nastup u dobroj meri već razrađena, ali izvršavanje virtuelnih aplikacija, koje je krajnji cilj, zahteva pored toga i jaku serversku strukturu i izuzetno brze Internet konekcije. Šta veliki G preduzima na tom planu?

Srećnicima koji su imali prilike da obiđu Googleove farme servera sa naročitim ponosom su predstavljene Googleove inovativne tehnologije umrežavanja računara u kojima su kombinovanjem relativno jeftinih računara i open-source softvera kreatori Googlea uspeli da naprave lako proširiv sistem izuzetne procesorske snage. Ovaj sistem se često poredi sa ukrasnim sijalicama za božićne jelke, gde je pojedinačne sijalice (ili servere u ovom slučaju) moguće lako zameniti bez uticaja na rad ostatka sistema. Zaključak poznavalaca ovog sistema jeste da Google već sada poseduje procesorsku snagu koja mu omogućava izvršavanje virtuelnih aplikacija i koja će se u budućnosti izuzetno lako povećavati, a bliska saradnja sa SUN-om će svakako doneti i servere koji bi mogli da budu pravljeni prema Googleovim specifičnim zahtevima.

Dobre veze

U Americi postoje hiljade kilometara optičkih kablova poznatih pod nazivom Dark Fiber koji su postavljeni ispod zemlje, a koji se ne koriste pošto njihovo stavljanje u pogon zahteva velika ulaganja. Google je nedavno objavio oglas u kojem se traže stručnjaci za, pogodićete, Dark Fiber. Iako su zvaničnici Googlea odbili da komentarišu pomenuti oglas za posao, logična je pretpostavka da Google želi da obezbedi jaku infrastrukturu koja će mu omogućiti da svoje brojne centre podataka poveže i od njih stvori moćan superkompjuter. Uostalom ovo je jedini način da se parira Microsoftu koji kupovinom akcija AOL-a dolazi do najbolje razvijene Internet mreže u USA.

Pored toga, poznato je da je Google u julu ove godine investirao izvesnu količinu novca u kompaniju Current Communications Group koja obezbeđuje brz Internet pristup putem električne mreže, čime se baza korisnika brzog Interneta znatno povećava. Ovo je naročito korisno u ruralnim područjima koja nemaju razvijenu uobičajenu kablovsku Internet infrastrukturu. Još jedan način na koji se Google stara da obezbedi Internet za svakog korisnika jeste bliska saradnja i ulaganje u nekoliko kompanija koje se bave bežičnim Internetom, a nedavno je u određenim delovima San Franciska pustio u rad nekoliko pristupnih tačaka s kojih ljudi mogu besplatno da koriste bežični Internet. Postoje i glasine da Google već dugo „merka” satelite koje sada koristi za Google Maps servis, a koji bi potencijalno mogli da se iskoriste za globalno širenje Interneta.

• • •

Očigledno je da Google želi da donese Internet u svaki dom, svakako prvo u Americi, a potom i u čitavom svetu budući da u njegovim oglasima za posao nijedan kontinent nije zaobiđen. Sudeći po ekonomskoj moći ove kompanije, to za nju u određenom dužem periodu neće predstavljati problem. Naravno, ovu tendenciju Googlea bilo bi naivno posmatrati kao čist gest plemenitosti kompanije, već pre kao ulaganje u infrastrukturu koja bi jednog dana trebalo da ga dovede u ulogu da od korisnika višestruko naplati sve uloženo. S druge strane, ideja da podaci s vašeg kompjutera budu hiljadama kilometara daleko, da njihova dostupnost zavisi od stanja mreže i činjenica da koncept virtuelnih aplikacija može da omogući do sada neviđeni monopol nekolicini velikih kompanija teško da neće izazvati blagu jezu. Da se nešto veliko valja iza brda, to je sigurno, međutim, koliko se pretpostavke iz ovog teksta poklapaju sa stvarnim, uvek dobro čuvanim namerama Googlea, vreme će pokazati. Kao i obično, videćemo da je istina negde između...

Dejan STEFANOVIĆ