Knjige u elektronskom formatu

Da li je elektronska distribucija knjiga bolja?

Razmena informacija elektronskim putem nikako nije nova, ali ideja da čitava biblioteka može biti dostupna 24 časa dnevno veoma je teško prihvaćena. Iako je Internet oduvek predstavljao sredstvo za bezbroj različitih vrsta komunikacije, u slučaju knjiga u elektronskom obliku ljudima kao da je teško da se odviknu od papira.

Ipak, prvi pravi projekat koji je započeo eru reprodukcije knjiga u elektronskom formatu svakako je Projekat Gutenberg koji je početkom devedesetih godina prošlog veka pokrenuo izvesni Majkl Hart. Ovaj projekat, koji ni danas nije izgubio relevantnost i aktuelnost, postigao je ogroman uspeh pre svega zahvaljujući činjenici da su knjige prikupljene i postavljene na Internet u ASCII plain text formatu, koji je tada omogućavao brz download i čitanje, to jest bile su lako dostupne bez obzira na hardver ili softver koji korisnik Interneta poseduje. Sledeće na šta je Hart obratio pažnju jesu autorska prava: pazio je da elektronski reprodukuje samo one knjige koje ne podležu američkom Zakonu o autorskom pravu (npr. Bibliju ili Ezopove basne). Danas mnogi sajtovi koji pohranjuju autorizovane tekstove ili knjige upozoravaju korisnike na to da obrate pažnju na eventualne razlike u zakonu, koji varira od države do države.

Razvoj e-book tehnologije

Nije bilo lako utabati put kojim je ovaj projekat krenuo. Mnogi univerziteti u Americi, pa i u Evropi prvo su svojim profesorima i studentima, a kasnije i ostalim korisnicima Interneta omogućili da zavire u bogatu ponudu svojih biblioteka i skriptarnica, prebacivši ih u potpunosti u elektronski oblik. Do kraja te decenije su realizovani i drugi e-books projekti koji su u elektronski oblik prebacivali knjige iz određenog perioda ili knjige koje su vezane za određenu tematiku. Započela je i prodaja elektronskih izdanja. No, i pored činjenice da je vremenom sve više akademskih sajtova i on-line izdavača omogućavalo pristup knjigama, prodaja papirnih izdanja je rasla. Pojedini izdavači su se setili i rešili da profitiraju i iz ovakve situacije – na sajt su postavljali besplatne primerke novih naslova i, zahvaljujući rastućim posetama, prodaja svih dostupnih izdanja se povećala. Web marketing je uradio svoje.

To nije kraj epopeje. Uskoro su se pokrenule debate. Po jednima, prednost knjiga u elektronskom formatu je to što su non-stop dostupne za čitanje i moguće ih je smeštati na veoma malo mesta. Stotine knjiga staju na samo jedan CD-rom. Osim toga, lako ih je pretraživati, sređivati veličinu i font teksta po svom ukusu, ispravljati eventualne greške ili dorađivati prevod. Protivnici ovakvog izdavaštva su kao prvi negativan faktor naveli nemogućnost dugog neprekidnog čitanja s monitora, kao i čestu nekompatibilnost potrebnog softvera. Uporedo sa razvojem elektronskog izdavaštva pojavio se problem standardizacije. U početku su svaka firma ili izdavač teksta objavljivali materijal u obliku koji je lako dostupan preko Internet browsera. Međutim, u poslednje vreme elektronski naslovi zahtevaju ili poseban softver ili su na neki način zaštićeni od digitalne piraterije. Gotovo svi programi za čitanje prodatih kopija elektronske knjige imaju sistem zaštite koji se zasniva ili na lozinci ili na serijskom broju hardverskih komponenata kompjutera. Ali ni oni nisu savršeni. Čuven je „slučaj Skljarov” iz 2002. godine, kada je mladi ruski programer Dmitrij Skljarov, inače tvorac softvera koji zaštićene elektronske knjige pretvara u dekodiran dokument, uhapšen u Americi pošto je na jednoj hakerskoj konferenciji dokazao koliko je slaba zaštita kojom firma Adobe štiti svoja elektronska izdanja (u pitanju je program za čitanje Acrobat eBook Reader). Najinteresantnije je to što je Adobe, posle niza peripetija i sudskih postupaka, povukao optužbe i nastavio da objavljuje nove verzije Readera za koje se smatra da su i dalje podložne hakerskim napadima. Ne zaboravimo da je jedan od četiri najkorišćenija formata za čitanje elektronskih knjiga upravo Adobeov .pdf format. Ostali su .html, .pml i .xml, ne računajući pri tom formate namenjene isključivo PDA ili webpad uređajima.

Budućnost bez papira?

Tokom 2003. godine na pojedinim američkim koledžima je razvijana tehnologija koja bi u potpunosti trebalo da dovede do elektronskog studiranja. Na primer, ista bežična konekcija koja omogućava povezivanje kompjutera s Internetom može se upotrebiti i za konekciju učionica ili laboratorija koje nisu tradicionalno umrežene, a samim tim je moguće povezati se i s on-line bibliotekama i drugim relevantnim akademskim tekstovima u elektronskom formatu. U vidu su svakako imali već postojeću tehnologiju za učenje na daljinu. Dodajmo tome rezultat studije po kojoj je 2000. godine prodato oko četiri miliona primeraka elektronskih knjiga (a predviđena cifra za ovu godinu je 140 miliona), kao i podatak da svega 10% studenata uopšte provodi vreme u bibliotekama i shvatićemo razmišljanje onih koji insistiraju na velikim on-line specijalizovanim bibliotekama. Ionako se sve više akademskih ustanova u svetu povezuje u jedinstveni biblio-portal koji obuhvata stotine hiljada studenata i zaposlenih i ko zna koliko relevantnih tekstova. Linkovi ka posebnom sadržaju, autorima i eventualni sižei ne moraju da ugroze industriju štampanog materijala. Naprotiv! Objavljivanje i prodaja materijala u elektronskom obliku može drastično da smanji troškove štampanja i izdavanja, a da ne pričamo o zaštiti šuma. A izbor čitaocu ipak ostaje jer tekst u elektronskom formatu uvek može da se odštampa...

Iris MILJKOVIĆ