Hewlett-Packard Compaq NX6110, IBM R50e, Asus A6500U, Dell Inspiron 6000, Dell Latitude 110L

Notebook računari bazirani na Intelovoj platformi Centrino deluju kao najlogičnije rešenje prilikom kupovine. Tajna Centrinovog uspeha leži u proverenom čip-setu, idealnom mobilnom procesoru i obaveznom bežičnom adapteru. Međutim, „problem” notebooka zasnovanih na ovoj platformi jeste cena. Čak i oni bez „fancy” dodataka i jake grafike koštaju preko 1000 evra, što je za biznis korisnika razumna suma, ali je za one s manjim zahtevima previše. Potreba za jeftinijim prenosnim računarima je očigledna i zato je jasna pojava „Centrinolikih” rešenja koja se odlikuju nižom cenom. Osnova za pojeftinjenje jeste smeštanje procesora Celeron M na mesto Pentiuma M i, često, izostavljanje bežičnog mrežnog adaptera. Ako se pri tom malo uštedi na memoriji, hard disku ili opremi, tim bolje. Treba znati da postoje i notebook računari koje pokreće Celeron M, a kojima je ostatak hardvera na nivou daleko skupljih rešenja. Na našem testu našlo se četiri notebooka koje vezuje procesor Celeron, ali koji su prilično različiti po ostatku hardvera, dok se peti računar uklapa u cenovnu kategoriju, ali ga pokreće procesor AMD Sempron. Pogledajmo šta HP, IBM, Dell i Asus nude u jeftinom segmentu i kako se Sempron snašao na Celeronovoj teritoriji.

HP Compaq NX6110

HP s oznakom NX6110 opisali smo pre dva meseca i taj notebook je bio zasnovan na Centrino specifikaciji. Ponovo se srećemo sa modelom NX6110, ovoga puta u slabijoj izvedbi. Jezgro ovog računara je Celeron M 360 izrađen u 90 nm, koji radi na taktu od 1,4 GHz – 400 MHz „quadpumped” FSB, pri naponu od 1,3 V i ima 1 MB L2 keša. Za razliku od procesora Pentium M, Celeron M ne podržava tehnologiju SpeedStep, što znači da u trenucima slabog zauzeća procesor ne obara takt i napon kako bi smanjio potrošnju. Čip-set u ovom notebook računaru je noviji 915GM, što znači da je južni most ICH6-M. Model na testu je imao 256 MB DDR333 memorije. Za grafiku je zaduženo integrisano rešenje Intel Graphics Media Accelerator, koje u startu od sistemske memorije uzima 8 MB, dok u zahtevnim uslovima može da koristi četvrtinu (64 MB) sistemske memorije, uz napomenu da nije moguće ručno definisanje količine memorije koju će grafički podsistem da koristi. HP NX6110 ima ekran dijagonale 15 inča, standardne 1024 x 768 rezolucije. Hard disk koji se našao u ovom notebooku je Toshiba kapaciteta 40 GB i brzine 4200 obr/min, dok je optički uređaj LG kombo koji piše i čita CD(-RW) medije brzinom 24x, a čita DVD-ove 8x. Mrežni adapter je Broadcom 440x 10/100, a ovaj HP ne poseduje adapter za bežično umrežavanje. Kapacitet baterije je 4,4 Ah, dimenzije notebooka su 327 x 267 x 30 mm, a ukupna masa 2,75 kg.

Fizički ovaj HP deluje dosta dobro, ako se izuzme meka plastika sa zadnje strane ekrana. Tastatura je veoma kvalitetna i ima dobar raspored tastera. Od konektora NX6110 poseduje po dva USB 2.0 i PCMCIA, i po jedan Firewire, Lan 10/100, modem, VGA izlaz, ulaz za slušalice i izlaz za mikrofon.

IBM R50e

IBM R50e je stigao nešto slabije opremljen. Procesor je isti Celeron M 360 koji radi na 1,4 GHz (90 nm, 1 MB L2 keša i 400 MHz „quadpumped” FSB, 1,3 V). Čip-set je stariji 855GM, a southbridge ICH4-M. Model koji smo probali imao je jedan modul od 256 MB DDR333, ali je ta memorija radila kao DDR266 (što se može videti u testovima). Uz stariji čip-set dolazi i starija integrisana grafika Intel Extreme 2. Grafičko rešenje u startu uzima 8 MB sistemske memorije, dok zauzeće može da se popne na 64 MB i nije moguće ručno odrediti koliko će memorije grafika „trošiti”. Dijagonala ekrana je 15 inča, a rezolucija 1024 x 768 tačaka. Hard disk kapaciteta 40 GB je marke Fujitsu i radi na 5400 o/min, dok je optički uređaj LG Combo 24/10/24/8x specifikacije. LAN adapter je Intelov Pro/100 VE, dok ni ovaj notebook nema adapter za bežično umrežavanje. Kapacitet baterije je 4,4 Ah, dimenzije 339 x 269 x 38 mm, a masa 3 kg.

Kada je reč o fizičkoj izradi, ovaj IBM je sigurno bolji od ostalih pet notebooka. Plastika je veoma čvrsta i kvalitetna, dok robusna izrada ostavlja utisak dugovečnosti. Tastatura je takođe bolja nego kod suparnika, sa dobrim rasporedom tastera i još boljim kvalitetom. Za kretanje strelice IBM tradicionalno koristi mali džojstik na sredini tastature koji je jednako dobro, a neki bi rekli i bolje rešenje od konvencionalnog Touch Pada. Veoma je bitno pomenuti da IBM R50e dolazi sa operativnim sistemom Windows XP Home Edition SP2, kao i sa gomilom veoma korisnih IBM-ovih alata koji olakšavaju rad za notebook računarom. Od priključaka IBM R50e poseduje dva PCMCIA, paralelni, Lan 10/100, modem, dva USB 2.0, VGA izlaz, ulaz za slušalice i izlaz za mikrofon.

Asus A6500U

Jedini prenosni računar na ovom testu koji ima AMD-ov procesor nosi oznaku A6500U. Procesor koji se našao u ovom notebooku je Sempron 3000+ koji radi na 1,8 GHz pri naponu od 1,25 v. Za razliku od Celerona, takt procesora u trenucima slabog zauzeća obara se na 900 MHz, što uz obaranje napona doprinosi uštedi baterije. Ovu tehnologiju AMD naziva PowerNow!, upoznali smo je u prikazu AMD Turion64 tehnologije od pre dva meseca. Sempron 3000+ je izrađen u 90 nm i ima 128 KB L2 keša. Čip-set u ovom Asusu je SIS M760GX koji u sebi ima integrisanu grafiku Mirage2. A6500U na testu imao je 256 MB DDR333 memorije, od kojih 32 MB konstantno uzima integrisana grafika i zauzeće se ne menja automatski niti je moguće podesiti ga ručno. Kao i kod prethodna dva notebooka, ekran je dijagonale 15 inča i rezolucije 1024 x 768 tačaka. Hard disk je kapaciteta 40 GB i radi na 4200 o/min, dok je Matsuhita (Panasonic) optički uređaj kombo koji čita i snima CD-RW diskove 24x, a DVD-ove čita brzinom 8x. LAN adapter je Realtek RTL8139 10/100. Ovaj Asus je prvi notebook na testu koji ima bežični adapter, i to Intelov PRO/2200 BG. Baterija je kapaciteta 4,4 Ah, dimenzije 354 x 254 x 35 mm, a masa 2,65 kilograma.

Fizička konstrukcija Asusa deluje sasvim pristojno, čvrstina plastike je dobra, a izrada precizna. Tastatura je lošija nego kod HP i IBM modela, sa lošijim rasporedom tastera. Zanimljiv dodatak je0.35 MPX kamera koja se nalazi na gornjem rubu ekrana i koja je sasvim dovoljna za video-opciju kod popularnih IM programa. Koristan dodatak su i tasteri s prednje strane koji služe za kontrolu reprodukcije muzičkih diskova bez potrebe za podizanjem sistema. Kada je reč o konektorima, ovaj Asus je nešto bogatiji od prethodna dva notebooka: četiri USB 2.0, paralelni, VGA izlaz, PCMCIA slot, SD/MMC čitač, infracrveni port, Firewire, jedan audio-izlaz i dva ulaza, S-VHS izlaz, modem i mrežni konektor.

Dell Inspiron 6000

Dell Inspiron 6000 najviše se razlikuje od drugih notebooka, prvenstveno zbog ekrana, no krenimo redom. Procesor je Celeron M 360 koji radi na 1,4 GHz (90 nm, 1 MB L2 keša i 400 MHz „quadpumped” FSB, 1,3 V). Čip-set je 915GML, a južni most ICH6-M. Integrisana grafika je Intel Graphics Media Accelerator i koristi 8 MB sistemske memorije, ali može da koristi i 128 MB, zavisno od potrebe, uz napomenu da se promena količine memorije koju grafički podsistem koristi obavlja isključivo automatski. Dell Inspiron 6000 je stigao sa 512 MB DDR2-533 memorije. Ekran je dijagonale 15,4 inča i „wide” je tipa, što znači da je odnos dužina stranica 16:9, dok je rezolucija visokih 1280 x 768. Hitachi hard disk radi na 5400 o/min i kapaciteta je 60 GB, dok je optički uređaj NEC-ov dual layer DVD rezač koji snima i čita CD-ove 24x brzinom, snima RW diskove brzinom 20x, dok DVD-ove snima i čita brzinom 8x. Za umrežavanje putem kabla zaduženo je Broadcom 440x 10/100 rešenje, dok je bežični adapter Intelov PRO/2200 BG uz napomenu da ovaj Dell ima i Bluetooth. Baterija ima kapacitet 4,8 Ah, dimenzije su 356 x 268 x 38 mm, a masa iznosi 3 kg.

Izrada ovog Della je precizna, čvrstina je dosta dobra, iako plastika ne ostavlja utisak kvaliteta. Nažalost, ono što ovom Dellu nedostaje jeste lepši izgled. Ma koliko to bila subjektivna kategorija, ne zna se koja je boja od tri na ovom Dellu ružnija – ovaj notebook više liči na dečju igračku nego na tehnički uređaj. Ne sme se zaboraviti da uz Inspiron 6000 dolazi operativni sistem Windows Home Edition SP2, kao i nekoliko programa i alatki, mada je sve to daleko od onoga što nudi IBM. Od konektora možemo naći četiri USB 2.0, PCMCIA, SD/MMC čitač, modem i LAN priključak, VGA i TV izlaz, Firewire, i po audio ulaz i izlaz. Ovaj Dell poput Asusa A6500U ima tastere za kontrolu reprodukcije muzičkih diskova, bez potrebe za podizanjem sistema.

Dell Latitude 110L

Drugi Dell koji se našao na testu jeste Latitude 110L, nešto konzervativniji i, po našem mišljenju, bolji notebook. Celeron M je takođe 360, što znači da radi na 1,4 GHz (90 nm, 1 MB L2 keša i 400 MHz „quadpumped” FSB, 1,3 V). Čip-set i južni most su isti kao i kod prethodnog Della: 915GML i ICH6-M. Čip-set je isti, pa je i integrisana grafika u vidu Intelovog Graphics Media Acceleratora ista. Ekran ima dijagonalu od 15 inča i rezolucije je 1024 x 768, što znači da je odnos stranica standardnih 4:3. Hard disk je identičan kao kod prethodnog Della: Hitachi 60 GB koji radi na 5400 o/min. Optički uređaj je takođe isti, NEC dual layer DVD rezač, koji snima i čita CD-ove brzinom 24x, snima RW diskove brzinom 20x, dok DVD-ove snima i čita brzinom 8x. Iz nepoznatih razloga, LAN adapter je različit – dobro poznati Intel Pro/100 VE – a dobra skupina hardvera zaokružena je Intelovim adapterom za bežično umrežavanje PRO/ 2200 BG. Kapacitet baterije je 4,4 Ah, dimenzije 330 x 268 x 37 mm, a masa 3 kg.

U odnosu na svog brata, ovaj Dell ne poseduje SD čitač ili Bluetooth adapter i uz njega se ne dobija licencirani Windows, ali zbog toga nije lošiji uređaj. Plastični materijali su vrlo kvalitetni, izrada je precizna, a čvrstina na visokom nivou. Šteta je što tastatura nije malo kvalitetnija i što nema bolji raspored tastera jer bi po fizičkim svojstvima ovaj Dell bio tik iza IBM-a. Ovako mora da se zadovolji podelom drugog mesta sa HP modelom. Dell 110L ima 3 USB 2.0 konektora, jedan VGA izlaz i PCMCIA slot te priključke za modem, mrežni adapter, slušalice i mikrofon.

Tokom korišćenja nismo naišli na probleme. Svi notebook računari radili su stabilno, tiho i nisu se pregrevali. Razloga za to ima više, a jedan od njih je odabir procesora koji su pogodni za mobilno okruženje. Drugi razlog je što ovi uređaji dolaze iz velikih kuća koje sebi neće dozvoliti ispade. Treći razlog jeste izbor proverenih i kvalitetnih komponenti za prenosne računare, bez obzira na to što je ovo niža klasa notebooka. Kvalitet ekrana je dobar kod svih notebooka i nijedan se nije izdvojio svojim izuzetno lošim ili dobrim karakteristikama.

Kada je reč o performansama, slika je veoma jasna. Asus A6500U sa Sempronom 3000+ u testovima procesora ostavlja daleko iza sebe konkurente sa Celeronom. Što se memorijskih testova tiče, zahvaljujući procesoru pa samim tim i memorijskom kontroleru, Asus A6500U ponovo pobeđuje konkurenciju. Razlika između modela Dell Inspiron 6000 sa DDR2-533 memorijom s jedne strane i Dell Latitude 110L i HP NX6110 sa DDR333 s druge strane u memorijskim testovima nije osetna, ali jeste u odnosu na IBM R50e kojem memorija radi pri 133 MHz (efektivno 266 MHz) MHM. Testovi u kojima grafički sistem vodi glavnu reč menjaju opšti utisak o performansama. U dva navrata pobednik Asus A6500U je „zakucan” na poslednje mesto, zahvaljujući lošem Mirage 2 integrisanom rešenju u SIS M760GX čip-setu. Loša grafika doprinosi tome da ovaj Asus u 3D Mark 2001 i Quake 3 testu ostvaruje jednake ili lošije rezultate od IBM-a sa Intel Extreme 2 grafičkim rešenjem, za koje se takođe ne mogu reći reči hvale. Tri notebooka (NX6110, Inspiron 6000, Latitude 110L) sa novim integrisanim Graphics Media Accelerator rešenjem ostvaruju duplo bolje rezultate u Q3 i 3D Marku, što nas je prijatno iznenadilo. I dalje ova integrisana grafika ne može da se koristi za puštanje novih igara, ali makar komotnije mogu da se igraju naslovi koji ne spadaju u red najsavremenijih. Kako Dell Inspiron 6000 nije ostvario bolje rezultate u memorijskim testovima (u odnosu na HP i drugi Dell), smatramo da je duplo veća količina memorije (pa samim tim i duplo više memorije na raspolaganju integrisanoj grafici) omogućila bolje rezultate u 3D aplikacijama. Što se testova rada sa hard diskom tiče, situacija je veoma čista i proporcijalne pobede ostvaruju računari sa hard diskom sa 5400 o/min (IBM R50e, Dell Inspiron 6000 i Dell Latitude 110L) naspram onih sa diskom sa 4200 o/min (HP NX6110, Asus A6500U).

Autonomija rada zaokružuje utisak o svakom notebook računaru i našu ocenu. Iz nepoznatih razloga, Dell 110L pobeđuje u sva tri testa trajanja baterije. Zapravo, ovaj Dell ostvaruje rezultate kojih se ne bi postidela ni mnoga štedljiva Centrino rešenja. Veća baterija modelu Dell Inspiron 6000 nije donela neku prednost jer taj višak troši „široki” ekran veće površine i rezolucije. Rekli smo da se takt Sempron procesora obara prilikom nezahtevnih aplikacija i pogodnosti tehnologije PowerNow! u uštedi baterije najlakše se ogledaju u testovima autonomije rada. Prilikom potpunog opterećenja sistema A6500U sa Sempronom ostvaruje pretposlednji rezultat. Prilikom „office” načina upotrebe računara, ovaj notebook izjednačava se sa ostalima (ne računajući Dellov 110L koji je na sigurnom prvom mestu), dok prilikom puštanja DVD filmova Asus A6500U obezbeđuje čisto drugo mesto.

Izuzimajući Asus sa Sempronom, ispostavilo se da prilično slični notebook računari sa Celeronom srećom nisu toliko slični. Razlike u brzini hard diska, radu s memorijom i grafikom, kao i trajanju baterije su osetne. Hardverski najbogatija dva notebooka svakako dolaze iz Della jer imaju novije čip-setove (pa samim tim i novija grafička rešenja), DVD rezače i 5400 obr/min. hard diskove. Međutim, bolji od dva Della, po našem utisku, nije Inspiron 6000, već 110L. Dell 110L nema Bluetooth ili čitač kartica i nema wide ekran visoke rezolucije, ali ima ono što se od prenosnog računara traži – elegantan izgled, vrlo dobru fizičku izradu, performanse kojih se ne može stideti i fantastičnu autonomiju rada. Dell Inspiron 6000, iako na papiru bolji, ostaje izbor samo za one koji mogu da pređu preko njegovih mana, izgleda i dimenzija.

HP NX6110 i IBM R50e dosta podsećaju na Dell 110L, ali ne zaslužuju lovorike zbog slabijeg hardvera. Ni jedan ni drugi nemaju adapter za bežično umrežavanje, IBM ima brži hard disk, a HP memoriju i dosta bržu grafiku. Uz IBM se dobija i Windows tako da su utisci o ova dva notebooka podeljeni. Pošto dosta liče, za HP će se odlučiti oni kojima su performanse na prvom mestu, a za IBM oni koji cene fizičku izradu i pogodnosti korišćenja raznih IBM-ovih alata i aplikacija.

Utisci o Asusu A6500U su podeljeni. Sempron 3000+ naizgled ostvaruje odlične performanse koje u potpunosti uspeva da poništi izuzetno loše grafičko rešenje. Ako je najzahtevnija igra koju pokrećete pasijans, a pri tom vam je bitan svaki delić procesorske snage, onda ovaj Asus može da bude sjajno rešenje; u svim ostalim slučajevima, Dell 110L je mnogo bolji izbor.

Sve u svemu, Dell Inspiron 6000 odlikuje se ekranom i svojim multimedijalnim mogućnostima, HP NX6110 osnovnim paketom mogućnosti po niskoj ceni uz očuvanje kvaliteta i autonomije rada, IBM R50e svojim imenom i softverskim paketom. Asus A6500U je bez premca kada su u pitanju procesorski zahtevni zadaci i da ima bržu grafiku, bio bi pobednik u svakom testu. Kao najkompletnije i generalno najbolje rešenje na testu izdvajamo Dell Latitude 110L.

Branko MITIĆ