Dvadeset godina kompanije Pixar

Od 14. decembra prošle godine pa do 6. februara ove godine u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku održana je izložba studija za animaciju Pixar, povodom proslave dvadesetogodišnjice rada studija. Na izložbi je prikazana kompletna retrospektiva Pixarovih radova, uključujući i njihove dugometražne i kratke filmove.

Osim što je prvi put izloženo preko 500 originalnih radova studija – u koje spadaju slike, konceptualne skice, skulpture i digitalne instalacije – Pixar je organizovao i prezentaciju kratkometražnih filmova, a u saradnji sa kompanijom Dizni muzeju su, radi „očuvanja ove forme umetnosti”, poklonjene kopije hitova kao što su „Toy Story”, „A Bug’s Life”, „Toy Story 2”, „Monsters Inc.”, „Finding Nemo”, „The Incredibles”. Posebno interesovanje je pokazano za njihov novi zajednički projekat, film „Cars”, koji će u bioskopima širom sveta početi da se prikazuje tokom juna, kao i za novi kratkometražni film „One Man Band” koji će se takođe prikazivati ovog leta. Oba filma govore o individualnoj želji za dokazivanjem i malim ali važnim stvarima u životu. Film „Cars” u prvom planu prikazuje mala trkačka kola koja shvataju šta im je nedostajalo u njihovom kratkom visokooktanskom životu tek pri susretu sa malom seoskom zajednicom. Film „One Man Band” govori o dva ulična muzičara koji dovode „multitasking” do ekstrema, nadmećući se za naklonost jedne devojčice.

Kompanija Pixar je zaslužna ne samo za reanimaciju žanra dugometražnog animiranog filma, koji je posle smrti Volta Diznija pao na niske grane, već i za fantastičnu implementaciju moderne tehnologije u tradicionalni medij, proslavljen 1995. godine filmom „Toy Story”. Digitalizacija filmske umetnosti na način na koji je to radio Pixar tokom godina postala je svakodnevica, a veliku ulogu u tome je odigrao njihov licencirani program RenderMan, softver pomoću kojeg je animacija postala gotovo fotorealistična. Za deset godina CGI efekti pravljeni ovim programom korišćeni su u mnogim blokbasterima: „Men in Black”, „The Matrix”, „Tomb Raider”, „Harry Potter”, „The Lord of the Rings”, „Star Wars”, „King Kong”... Uz njihov rad na poboljšavanju i olakšavanju animacije kompjuterski generisanih likova, provlači se pitanje – da li će upotreba 3D elemenata uskoro dovesti do toga da „živi” glumci više nikome neće biti potrebni. Njihova gluma može postati precenjena, a holivudski sindrom jednostavno preskup – ali samo u slučaju da Pixar i slični studiji uvedu još inovacija u složene sisteme mimike likova i njihove animacije, kako bi oni još bolje parirali svojim „stvarnim” kolegama.

Iris MILJKOVIĆ