Prelazim, prepisujem, prelazim...

U prošlom broju našeg časopisa, u opisu programa Hermetic Systems Data Destroyer, pisano je o problemima sigurnog uklanjanja fajlova sa hard diskova (ili bilo kog drugog sličnog hardvera). Dakle, ako ste mislili da je pražnjenje Recycle Bina dovoljno da se zauvek rešite fajlova, grdno ste se prevarili. Fajlovi se, zapravo, i dalje nalaze na hard disku; Windows samo označava da je mesto na kojem se oni nalaze spremno za prepisivanje drugim podacima. To, naravno, omogućava poznatim programima za oporavak obrisanih fajlova da povrate informacije i originalne podatke koje je on sadržao. Upravo zbog toga postoje programi koji raznim tehnikama onemogućavaju povratak obrisanih fajlova. Jedina mana ovih programa je što posle njih zaista nemate šanse da ponovo ugledate obrisane podatke.

XL Delete, kao i njemu slični programi, uz pomoć naročitih algoritama prepisuju sadržaj podataka koje želite da obrišete. XL Delete, uz to, primenjuje i ugrađenu tehniku kojom prikriva originalno ime i veličinu obrisanog fajla. Program se aktivira u maksimizovanom prozoru prilično lepog dizajna, sa interfejsom koji je intuitivan i lak za korišćenje. Od vas se zahteva da na praznu listu u sredini ekrana dodate fajlove i foldere koje želite da obrišete. Dodavanje na listu je lako, bez obzira na situaciju, budući da se izvodi preko menija programa, prevlačenjem fajlova iz drugih prozora, desnim klikom u samom Windowsu, odabirom opcije Send To i na još nekoliko načina od kojih će vam u datom trenutku jedan sigurno odgovarati. Posle toga je dovoljno kliknuti na Secure Delete dugme. Dobijate poslednje upozorenje u slučaju da želite da se predomislite i promenite izbor fajlova/foldera za brisanje. Pre toga, u Settings meniju, možete odabrati algoritam koji će se primenjivati prilikom brisanja. U slučaju velikog broja podataka i komplikovanog algoritma, brisanje može trajati nedopustivo dugo. Iz tog razloga je prisutno dugme Abort koje služi za prekid operacije.

Ukoliko neki fajl ne može da se obriše jer ga koristi startovani program, potrebno je prethodno primeniti Force Wipe metod. Ova akcija ne briše fajl, već ga samo „oslobađa”. Ne mogu se svi fajlovi osloboditi na ovaj način, a i oni koji mogu moraju biti pažljivije birani jer ukoliko se radi o sistemskim fajlovima, preduzimanje akcije može dovesti do pada sistema. Takođe, ne sviđa nam se što se ova operacija ne može izvršiti nad fajlovima dodatim u listu, već se lokacija fajla mora posebno odrediti.

Za manje iskusne korisnike ugrađen je Wizard koji se sastoji od svega tri koraka. U prvom se biraju fajl i folder, u drugom se bira algoritam brisanja, a u trećem potvrđuje akcija. Nedostatak ovog postupka se ogleda u nemogućnosti izbora veće količine podataka za brisanje.

Sledeća mogućnost koja vam stoji na raspolaganju jeste zakazivanje brisanja. Posao se na taj način može obaviti bilo kog dana u nedelji ili po podizanju sistema. Da brisanje ne bude ograničeno na jedan dan, moguće je napraviti više različitih termina koje ćete razlikovati po dodeljenim (proizvoljnim) nazivima. Nakon toga sledi podešavanje vremena (dani, minuti, sekunde) kada će program pokrenuti dodeljene akcije. Slično Wizardu, mana Schedulera je to što omogućava samo biranje pojedinačnog foldera ili fajla. Ovo se može prebroditi pravljenjem onolikog broja termina koliko fajlova/foldera brišete, ali, kako je i autorima jasno da to nije dovoljno, obećali su poboljšanje ovog segmenta u sledećoj verziji programa (pored toga, moguće je birati samo ugrađene algoritme brisanja, fajlovi zauzeti nekim procesom se preskaču itd.).

XL Delete nudi i mogućnost definisanja sopstvenih algoritama brisanja, preko editora. Svi ponuđeni algoritmi koje koristi program mogu se kreirati/editovati preko njega. Sada, da li mislite da će vaš postupak brisanja biti efikasniji od ostalih, drugo je pitanje. Na vama je da odredite broj prepisivanja, kao i podatke koji će se prepisati u svakom prolazu, bilo da su u pitanju nasumice izabrani karakteri bilo oni po vašem izboru upisani u tekstualnom ili heksadekadnom sistemu. Ugrađeni algoritmi variraju od veoma temeljnih i sigurnih do onih brzih u koje se ne treba preterano uzdati; ima ih ukupno dvanaest, a za svaki možete pročitati tekst koji opisuje tehniku brisanja, uključujući i to da li spada u neki od postojećih standarda.

Od opcija koje još nismo naveli izdvojićemo dve. Prva je opcija brisanja kompletnog praznog dela hard diska jer, kao što smo rekli, on je krcat ostacima naizgled obrisanih podataka. Suprotno tome, program može napraviti fantomski fajl koji će zauzeti ceo ili proizvoljan procenat praznog dela hard diska, što je korisno ukoliko želite da onemogućite drugim programima da po njemu upisuju svoje podatke. Ovaj lažni fajl se lako može obrisati. Na kraju, ostaje nam da program ne preporučimo samo ukoliko imate potrebu za boljom kontrolom zakazivanja termina za brisanje.

Ognjen POPOVIĆ