Ako ste jedan od hard-core fanova serijala Civilization, do sada ste sigurno već sto puta „obrnuli” poslednji nastavak ove fenomenalne igre. Da vam ovi dosadni letnji dani prođu što brže, postarali su se momci i devojke koji čine Firaxis Games, predstavljajući prvi zvanični expansion pack za Civilization IV.

Prva velika pohvala odnosi se na implementaciju svih prethodno izdatih patcheva u ovaj expansion pack, što eliminiše mukotrpni i dugotrajni download. Suština igre je donekle promenjena i podseća na ono što smo videli u Civilization III – Conquests. Sam naziv ekspanzije proizilazi iz nove kapitalne jedinice – warlorda, koji donekle podseća na generale/armije koje smo viđali u ranijim nastavcima. Njihove specijalne sposobnosti ogledaju se u mogućnosti prenošenja iskustva na jedinice pod njihovom komandom, ubrzavanju proizvodnje jedinica u izabranom gradu ili tome što jednostavno čine da jedinica bude stvorena sa većim početnim iskustvom.

Dostupno je šest novih civilizacija: Kartaginjani, Kelti, Korejanci, Otomansko carstvo, Vikinzi i Zului. Od novih jedinica tu su galski ratnici, turski janjičari (da i mi sebi damo malo oduška), Zulu impi itd. Takođe, u igru je uvedeno i deset novih vođa (Hanibal, Mehmed II, Ramzes II, Čerčil...), a osobine postojećih su uglavnom manje ili više izmenjene. Naravno, tu su i nova svetska čuda od kojih izdvajamo Kineski zid koji je uvek imao prioritet tokom rane izgradnje u prethodnim delovima.

Sada je sa drugim civilizacijama moguće sklapanje nove vrste saveza – vazalstva. Prosto rečeno – ukoliko je komšijska civilizacija znatno slabija od vaše, možete je prisiliti da vam bude vazal, što znači da ćete imati potpunu slobodu kretanja po njenoj teritoriji, uvek ćete moći da računate na njenu pomoć u slučaju sukoba sa ostalim civilizacijama, bez ikakve griže savesti ćete ubirati porez... Milina, samo fali danak u krvi.

Sve ove izmene čine osnovnu igru bogatijom, ali ono što predstavlja pravu poslasticu jesu pojedinačni scenariji koji se većinom svode na istorijske osvajačke pohode. Tako ćemo (po ko zna koji put, ali uvek drage volje) biti u prilici da širimo Rimsko carstvo širom planete ili krenemo stopama Aleksandra Velikog. Dva „istočnjačka” scenarija prilično menjaju sam koncept igre. Naime, ukoliko se odlučite za mongolsku kapanju, cilj vam neće biti da gradite i razvijate, već da razarate i pljačkate sve na šta naiđete. Ako se pak odlučite za scenario smešten u drevnoj Kini, zaboravite na religiju; u ovom slučaju ona je zamenjena „krvnom vezom”, što u praksi znači da svoj uticaj na ostale frakcije vršite sklapanjem brakova (idealan setting za domaćice). Warlords scenariji u velikoj meri bacaju težište na agresivnu ekspanziju, nauštrb tehnološkog razvoja.

Najkontroverzniji scenario je Omens (predskazanja), smešten na severnoameričko tle tokom 18. veka. Vodeći Francuze ili Britance, zadatak vam je da izvršite kolonizaciju i proširite hrišćanstvo na 3/4 teritorije. Ukoliko budete zabušavali sa svojim misionarskim poslom, na mapi će se pojaviti Sveti Duh i kazniti vas božanskim gnevom (nažalost, ne šalimo se...).

Warlords predstavlja solidno proširenje originalne igre, ali su programeri mogli više da se potrude i ubace još po neko poboljšanje. Mada i ovakav kakav je, ovaj expansion pack kvalitetno produžava vreme provedeno uz Civilization IV.

Jan ČMELIK