Supreme Commander

Decenija čekanja na dostojan nastavak Total Annihilationa je završena bez radikalnih flashy ceremonija, vatrometa i VIP gostiju. Gas Powered Games, kompanija u vlasništvu Chrisa Taylora, nekadašnjeg top-dizajnera Cavedog Entertainmenta koji je 1997. uneo neviđenu pometnju u svet real-time strategija, posle tržišnog uspeha uzrokovanog kloniranjem Diabla u formi dva nastavka Dungeon Siegea rešila je da se baci na teren na kojem se gazda oseća kao riba u vodi. Supreme Commander je podigao drastično veći hype u mesecima neposredno pre izlaska na tržište nego TA svojevremeno, ali dobijeni vatreni trag svetli mnogo manjim intenzitetom. Supreme Commander je evolucija, Total Annihilation je bio revolucija. Stari dobri Kris zakoračio je stazom kojom odavno tabana kolega Meier, ex-artista koji je u mladosti imao glimps genijalnosti koji je porodio Civilizaciju. Sid je dar proviđenja beznadežno eksploatisao u narednim decenijama, lepeći rimske brojeve na nastavke i pričajući u suštini istu priču, bez obzira na skupe studijske efekte koji su glas pripovedača učinili baršunastim. Tejlor iza sebe nema ovakvu istoriju, ali ni njen kontrapunkt: deceniju RTS apstinencije posle naslova koji ga je sunuo u orbitu nije proslavio nadrastanjem ljudske forme izdajući naslov koji Spaja Rastavljene (poput mostova na Morači), već je rešio da igra na sigurno. Rasprostro se u širinu. OK, Macedonić mode /off...

Supreme Commander je sjajna, tehnički savršeno ispeglana igra, ali o bilo kakvoj genijalosti ovde nema ni govora. Ovo je Total Annihilation redizajniranog interfejsa koji pogoni moderan 3D engine sposoban za prikazivanje/izračunavanje ponašanja drastično većeg broja jedinica na jednoj mapi. Thats about it. Ova igra je naprosto kvantitavnija od bilo koje druge real-time strategije na tržištu, veoma zabavna za igranje ukoliko imate adekvatan kompjuter, ali bez prstohvata mirođije koju poseduje, npr, Company of Heroes, komandant RTS žanra.

Single-player komponenta Supreme Commandera sastoji se od tri kampanje od po šest veoma dugačkih misija. Tri sukobljene strane univerzuma daleke budućnosti (United Earth Federation, Cybran Nation i Aeon Illuminate) već hiljadu godina vode bespoštedni rat, bla bla (njihove agende imate u PDF fajlu na DVD-u sa igrom). Jedinice sve tri strane su veoma slične, a sam sistem igranja je gotovo identičan onom u Total Annihilationu. Imate glavnu jedinicu u obliku ogromnog mech komandanta koji je odgovoran za inicijalnu izgradnju baze, skupljate dva tipa resursa (energija i masa) od čijeg kvantiteta zavisi brzina pljuckanja jedinica iz fabrika. Osnovni faktor koji Supreme Commander razlikuje od sličnih naslova jesu ogromne mape, mogućnost gotovo neograničenog odzumiranja pogleda na akciju (kad jedinice postaju ikone), kao i sposobnost da komandujete nadrealno velikim brojem jedinica u svakoj pojedinačnoj bici. Obim, kao osnovni sales-point igre, ima i nekoliko dobrih strana tipa indukovanja pravila ponašanja kojima se povinuju generali iz modernih svetskih armija. Potrebe za stalnim izviđanjem, postavljanjem patrola, organizacijom smislene logistike i grupisanjem snaga u „brze” i „spore” grupe radi odgovora na različite taktičke izazove kod standarnih RTS igara nisu ni približno goruće kao u Supreme Commanderu.

Neko je postavio pitanje o hardverskoj zahtevnosti? Supreme Commander se drastično razlikuje od uobičajenog pojma „hardverski zahtevne” igre u smislu da su njegove performanse u mnogo većoj meri zavisne od procesora nego od grafičke karte. Ukoliko imate procesor sa jednim jezgrom, pa makar radio i na 3,5 GHz (uz ostale komponente uber kvaliteta), bitke srednjeg i većeg obima sa više od 300 jedinica biće vrlo mučne za igranje zbog grozne sporosti i konstantnog štucanja mašine. AI kalkulacije vaših i protivničkih snaga, pathfinding i izračunavanje efekata paljbe iz toliko mnogo izvora dizajnirane su za računare sa najmanje (sa sada) dva jezgra. Takođe, doživljaj igranja na jednom monitoru donekle smara zbog konstantne potrebe za zumiranjem/odzumiranjem radi vođenja računa od globalnoj strategiji i neposrednim rukovođenjem sukobima u jednom uglu mape. Ukoliko imate dva monitora, možete udobno razdvojiti satelitski i prikaz u rangu beonjača, što je posebno značajno ukoliko planirate da se ozbiljnije posvetite multiplayeru.

Upravo u ovom poslednjem pojmu leži najveći potencijal igre, mada je vrlo rizično davati neke veće prognoze dok ne vidimo kako će se igra primiti kod prosečnog RTS fana sa mašinom srednjeg kvaliteta. Supreme Commander je na ovom polju daleko „bezobrazniji” od Total Annihilationa, koji je u trenutku premijere bio savršeno igriv na mid-level kompjuteru. Ukoliko su mu sudbina mamini sinovi sa mašinom od 2K evra, mislimo da će ovaj šatl obrnuti svega nekoliko krugova oko planete.

Miodrag KUZMANOVIĆ