Šta je Biohazard 4? Novi nastavak igre o legendarnom HC bendu istog imena? Samo dobri poznavaoci survival-horror igara će znati o čemu je reč. Na azijskom tržištu Biohazard predstavlja jedan od najpopularnijih naslova današnjice iz pomenutog žanra, bilo da su u pitanju konzole ili PC. Reč je o igri Resident Evil, a broj 4 u imenu označava da je novi RE konačno stigao na naše kompjutere. Resident Evil 4 je sa ogromnim uspehom debitovao na GameCubeu sada već davne 2005. godine, a potom je krajem te iste godine usledila verzija za PS2 koja je takođe propraćena gromoglasnim aplauzima. Konačno, više od godinu dana kasnije, stigao je i port za PC.

Priča nas ponovo vraća u kožu mladog policajca Leona Skota Kenedija koga smo vodili u Resident Evilu 2 tamaneći zombije u Reccoon Cityju. Ovoga puta Leon je vladin agent koji je poslat u jedno špansko selo da spase predsednikovu kćerku Ešli Grejem koju su kidnapovali pripadnici sekte Los Iluminados. Radnju karakteriše mnogo obrta, neočekivanih dešavanja i konstantno izaziva znatiželju kod igrača. Tokom igre ponovo susrećemo našu staru prijateljicu Adu Vong i bivšeg saborca Džeka Krausera. Za divno čudo, neprijatelji nisu više zombiji već živi ljudi ili, preciznije rečeno, poluljudi kojima je vođa Los Iluminadosa Osmund Sadler ubacio u organizam virus pod imenom Las Plagas i tako ih pretvorio u svoje podanike, Los Ganados. Oni na prvi pogled izgledaju kao obični ljudi, rade poslove oko kuće i pričaju među sobom, ali kada im se približite, zavitlaće sekirama i vilama u želji da vas eliminišu. Ovaj novi pristup sa izostavljenim zombijima je svakako osveženje za serijal.

Biohazard 4 je simbioza GC i PS2 verzija igre. Od Nintendove konzole preuzeta je grafika, dok je sve ostalo čista PS2 inkarnacija. Kada se uzme u obzir veliki uspeh igre na obe konzole, onda se opravdano očekivalo da će i PC verzija biti barem približno dobra. Ali sreća se opet poigrala (ili, bolje rečeno, programeri ovog naslova) sa korisnicima PC-a i tako im „podarila” jedan od najgorih portova u novijoj istoriji konverzije igara sa konzola na računare. Konzolaški Resident Evil 4 ostaće upamćen po sjajno urađenim komandama, dok je PC verzija do te mere osakaćena da igranje postaje mučno, zamorno i poprilično iritirajuće. Pre svega, tu je potpuno odsustvo podrške za miša pa su zbog toga igrači osuđeni na upotrebu tastature ili gamepada. Većina će sigurno biti primorana na prvu soluciju, a tada se igra stvarno pretvara u noćnu moru. Ipak, ako se malo potrudite, na Internetu je uz dosta pretrage i poznavanja kineskog jezika moguće pronaći programčić koji ubacuje podršku za miša, zamenjujući tako gamepad. Čak i kada instalirate podršku za miša, to nikako ne može da opravda ovakav nepromišljen potez programera koji su ostavili igrače na cedilu.

No, posle uspešno okončane pretrage konačno možete početi igru. Upravljački sistem jeste solidan, ali ima i neke nedostatke koji se definitivno neće svideti PC igračima. Pre svega nema strejfa, a druga nevolja je nemogućnost istovremenog hodanja i pucanja. To ne bi bilo toliko strašno da vas u svakom trenutku ne opseda barem deset Los Ganadosa koji pristižu sa svih strana. Kamera je postavljena iza leđa i sasvim fino se pozicionira tokom kretanja i pucačkih sekvenci.

Vaš početni arsenal se sastoji od pištolja sa laserskim nišanom i noža. Inventar će ubrzo biti dopunjen sačmarom i poluautomatskim i automatskim naoružanjem. Neprijatelje ćete retko ubiti samo jednim hicem. Možete ih onesposobiti pucanjem u ruku kako bi ispustili oružje ili gađati u noge i time ih barem donekle usporiti. Tako ošamućene protivnike Leon može da neutrališe udarcem nogom ne trošeći zlata vrednu municiju. Iako se ona nalazi gotovo na svakom koraku, zbog brojnih opasnosti uvek će vam faliti barem još jedan šaržer. Tu dolazimo do novine u ovom serijalu. Leon će tokom igre sakupljati pezete i njima plaćati unapređenja za oružje i kupovati municiju. Inventar je ograničenog kapaciteta i teško da ćete nositi više od tri vrste oružja odjednom.

Neprijatelji su poprilično inteligentni i dobro se organizuju. Retko napadaju sami, obično čekaju pojačanje. Kada krenu u grupama, najbolje je skloniti se u zatvoren prostor, ali i tada treba biti obazriv jer mogu razvaliti vrata ili ući kroz prozore. Pored pomenutih Los Ganadosa, koplja ćete ukrstiti i sa mnogo jačim i nezgodnijim Zealotima i vojskom Los Iluminadosa. Pored ljudskih protivnika, tu su i mutirane životinje poput Del Laga i Kolmilosa. Ne bi trebalo zaboraviti na bosove koji vas čekaju na određenim deonicama.

Pored Leonove glavne priče, možete odigrati i jedan zaseban deo koji smo već videli u PS2 verziji. U pitanju je Separate Ways u kojem je glavni protagonista Ada Vong. Misije su napetije i življe tako da je ovaj dodatak pun pogodak i daje celokupnoj igri veću vrednost.

Ovde dolazimo do druge mamutske zamerke koja preti da potpuno uništi Biohazard 4. Dok grafika predstavlja savršenstvo na GC-u, u ovoj verziji je srozana do dna. Izbačeni su svi specijalni efekti, a posebno oni vezani za osvetljenje koji su tako lepo krasili RE4 na konzolama. Scene po danu su još i pristojne, ali kada padne noć, nećete samo zvati u pomoć već i proklinjati onoga ko je bio zadužen da prenese vizuelne efekte u PC verziju. Utisak se može popraviti podešavanjem kontrasta i osvetljenja u Control Panelu, ali i to je proces uz pomoć štapa i kanapa kao i situacija sa mišem. Animacije tokom igre su solidne, ali su zato filmovi očajni i izgledaju kao da su sa PS1 konzole. Zvuk je na svu sreću kvalitetan i nije preterano osakaćen.

Biohazard 4 je mogao biti pretendent za najbolju igru 2007. godine. Verzija za evropsko tržište trebalo bi da se zvanično pojavi ovih dana i to pod prepoznatljivim nazivom Resident Evil 4. Neka značajnija poboljšanja ne očekujemo, ali ukoliko bi programeri uvrstili podršku za miša, svetlosne efekte i grafička podešavanja, na ocenu koju je dobio Biohazard 4 mogli bismo dodati još minimalno dvadesetak procenata.

Konstantin MILUTINOVIĆ