GNU nije Unix, BSD nije Linux

Ma koliko zaljubljenicima u Unix klonove zvučalo neverovatno, situacije u kojima se neki od BSD sistema podrazumeva kao GNU/Linux distribucija mogu da budu česte. Operativni sistemi iz ove familije uistinu jesu prilična nepoznanica širem krugu kompjuterskih korisnika, pa čak i onima čiji su računari pogonjeni nekom od varijanti ili derivata BSD-a.

BSD je skraćenica od Berkeley Software Distribution, a često se u žargonu može čuti i termin Berkeley Unix pa se lako da zaključiti da se glavna priča o BSD-u dešavala na Berkliju.

Kalifornija, pre tridesetak godina

Dolazak Unixa na univerzitet Berkeley dogodio se sredinom sedamdesetih godina, pošto je u to vreme Unix bio distribuiran na univerzitetima zajedno sa izvornim kôdom, što je pružalo priliku za izučavanje rada ovog operativnog sistema i njegovo nadograđivanje. Glavni akter ove priče pojavljuje se koju godinu kasnije kao nadogradnja V6 Unixa pod imenom 1BSD, a sledeća verzija BSD-a sa dvojkom ispred pojavila se godinu dana kasnije i donela je update prve. Glavni zaplet sa BSD-om počinje dopremanjem VAX računara na Berkli jer kernel Unixa za VAX (Unix/V32) nije mogao da iskoristi sve potencijale ove platforme (virtuelna memorija) pa je BSD ekipa velikim delom prepisala kernel ovog Unixa i dodala mu podršku za virtuelnu memoriju. Novi kernel, zajedno sa softverom iz 2BSD-a koji je portovan na VAX, objavljen je kao 3BSD. Tada je BSD već bio veoma ozbiljan projekat za koji je interesovanje pokazala DARPA (Defense Advanced Research Projects Agency) donirajući sredstva Berkley CSRG (Computer Systems Research Group) kako bi razvila Unix platformu za njihove potrebe pa je kao plod saradnje objavljen 4BSD koji je predstvaljao znatno unapređeni 3BSD. 4BSD se dalje razvijao, a izdanje 4.3 je donelo udaljavanje od VAX platforme i objavljivanje Net/1 verzije koja je omogućavala distribuciju sistema po licenci različitoj od AT&T-eve (BSD licenca), a nakon njega je usledilo i Net/2 izdanje koje je nastavilo ovakav trend. Net/2 je poslužio kao osnova za dve grane BSD sistema, 386BSD koji predstavlja port na Intel 80386 arhitekturu i komercijalni BSD/OS (BSDi).

No, BSD se uskoro našao u pravnim problemima sa AT&T-em koji je podigao tužbu protiv komercijalnog BSDi-ja budući da je nosilac prava na Unix i System V. Ova tužba je u velikoj meri usporila razvoj BSD sistema, mada je nakon okončanja postupka objavljen 4.4BSD-Lite koji nije sadržao kôd u vlasništvu AT&T-a, dok je 4.4BSD-Lite2 bila poslednja verzija koju je CSRG objavio. I sam Linus Torvalds je izjavio da verovatno ne bi ni krenuo u razvoj Linuxa da 386BSD nije bio pod sudskim sporom pa je evidentan negativan uticaj tužbe na njegov razvoj.

Ipak, 386BSD i 4.4BSD su poslužili kao osnova za operativne sisteme koji su danas vrlo poznati pre svega po svom kvalitetu i priličnoj popularnosti u svetu naprednijih korisnika Unix-like operativnih sistema.

FreeBSD

Svakako najpopularniji FreeBSD je nastao na temeljima 386BSD-a i 4.4BSD-a i danas predstavlja najpoznatiju varijantu BSD operativnog sistema, ukoliko posmatramo svet slobodnog softvera. Prvo pitanje koje korisnici računara postavljaju kada se pomene ovaj operativni sistem jeste na koji način se razlikuje od GNU/Linuxa, kako funkcioniše, koliko je kvalitetan.

Osnovna razlika u odnosu na GNU/Linux, na primer, prilično uopšteno se može svesti na kernel, userland i paket menadžment. FreeBSD koristi sopstveni monolitni kernel i userland, dok je manipulacija softverom vrlo karakteristična. Pored binarnih paketa koje je moguće instalirati kao što se u većini slučajeva praktikuje na GNU/Linuxu (.deb, .rpm), instalacija softvera se može obavljati iz izvornog kôda tako što se arhive preuzimaju sa FreeBSD servera, kompajliraju i instaliraju. Sistem zadovoljavanja međuzavisnosti naravno postoji pa se sav potreban softver kompajlira i instalira automatski. Port sistem na FreeBSD-u je poslužio kao inspiracija za sličnu koncepciju nazvanu Portage koja se koristi na Gentoo distribuciji GNU/Linuxa.

Sa stanovišta korisnika na FreeBSD-u se manje-više može naći sav softver koji postoji i na GNU/Linuxu, dok su radna okruženja i X window system naravno tu. Podrška za hardver jeste drugačija, u čemu GNU/Linux prednjači u odnosu na FreeBSD, ali tu činjenicu ne treba shvatati previše dramatično budući da postoje velike šanse da računar koji radi pod GNU/Linuxom bude potpuno funkcionalan i pod FreeBSD-om. Korišćenje terminala je u ovom operativnom sistemu neminovnost, a često se može desiti da stavljanje u funkciju nekog uređaja iziskuje kompajliranje kernela, što na FreeBSD nesumnjivo navodi naprednije korisnike.

O stabilnosti, performansama i robusnosti FreeBSD-a ne treba diskutovati budući da je on često serversko rešenje i predstavlja jedan od najboljih i najnaprednijih slobodnih operativnih sistema. Primer za to je Yahoo na čijim se serverima vrti FreeBSD. Aktuelna verzija FreeBSD-a je 6.2, opremljena je svežim izdanjima poznatih slobodnih softverskih paketa i najnovijim tehnologijama karakterističnim za ovaj operativni sistem.

Open, Net i ostali derivati

NetBSD je nastao posle 386BSD-a predstavljajući drugi slobodni BSD sistem. Glavna odlika NetBSD-a je portabilnost, a broj platformi koje ovaj operativni sistem podržava je preko 50. OpenBSD je pak nastao kao fork NetBSD-a dve godine nakon objavljivanja njegove prve verzije, kada je tvorac OpenBSD-a Theo de Raadt isključen iz NetBSD tima pa je odlučio da započne rad na novoj varijanti BSD sistema. OpenBSD je poznat po svojoj paranoičnoj sigurnosti, dok se u okviru njega razvilo nekoliko vrlo važnih projekata od kojih ćemo pomenuti OpenSSH. Aktuelna verzija NetBSD-a je 3.1, dok poslednje izdanje OpenBSD-a nosi oznaku 4.

Novija istorija BSD sistema odlikuje se dinamičnim razvojem i rastom popularnosti, ali i pojavom novih varijanti sa različitim koncepcijama i pristupima problemima. Prelazak FreeBSD-a na verziju 5 je doveo do stvaranja DragonFlyBSD-a koji je zasnovan na FreeBSD-u 4, a mnoge ideje sprovodi u delo po uzoru na AmigaOS.

Drugi talas BSD derivata, tačnije FreeBSD derivata, obeležili su DesktopBSD i PCBSD koji su nastali sa misijom približavanja FreeBSD sistema svakodnevnim korisnicima. Osnovni koncepti ovih distribucija tiču se prebacivanja poslova poput instalacije i manipulacije softverom u grafičko okruženje, dok je PCBSD otišao nešto dalje sa svojim paket sistemom i načinom instalacije softvera.

• • •

Glavna prepreka većoj popularnosti BSD sistema jesu hardverska podrška i administracija sistema, mada DekstopBSD i PCBSD čine znatne pomake u pozitivnom smeru. Kvalitet BSD sistema je neosporan, o čemu svedoči i korišćenje FreeBSD userlanda u XNU-u, kernelu koji je osnova Mac OS X-a. U svakom slučaju, BSD operativni sistemi predstavljaju moćne Unix-like mašinerije proverenog kvaliteta koje se uveliko koriste u profesionalne svrhe. Oni su slobodan softver, mada je BSD licenca puno dopustljivija od GNU GPL budući da nije Copyleft, što u prevodu znači da softver pod takvom licencom potpuno legalno može postati neslobodan. Ovo svakako nije dobro, ali takođe predstavlja novu temu koju ostavljamo za neki drugi put.

Domaća zajednica BSD korisnika se nalazi na adresi www.bsd-srbija.org">bsd-srbija.org i predstavlja pravo mesto za diskusije i probleme na temu ove familije operativnih sistema pa samim tim dobija preporuku kao najpogodnije mesto za BSD početke.

Ivan JELIĆ