Microsoft Windows Vista (final)

Kao što je i očekivano, zvanično puštanje Viste u promet uskomešalo je javnost, podgrejalo stare i izazvalo nove rasprave o prednostima i manama novog Windowsa

Nakon više od pet godina čekanja, spekulacija i isprobavanja beta verzija, 26. januara ove godine Vista je zvanično puštena u prodaju. U trenutku pisanja ovog teksta, očekuje se i zvanična promocija Viste u Srbiji (28. februar), a za nekoliko meseci očekuje se lokalizovana verzija. Korisnici su nakon toliko čekanja, najava i beta verzija sigurno znali šta mogu da očekuju od novog operativnog sistema u pogledu mogućnosti, hardverske zahtevnosti i bezbednosti, ali suočavanje s konačnim proizvodom ipak je uspelo da razočara mnoge.

Prvo mesto na listi razočaranja jeste hardverska zahtevnost novog sistema. Iako, po Microsoftu, minimalna hardverska konfiguracija koja računar čini sposobnim da pokrene Vistu podrazumeva procesor brzine 1 GHz, 512 MB RAM-a i DirectX 9.0 grafičku karticu, korisnici nisu baš bili pripremljeni na činjenicu da će većina računara mnogo bržih od minimalne preporučene konfiguracije jedva izlaziti na kraj sa Aerom (vidi SK 08/2006).

Kako bi se nesmetano uživalo u čarima novog interfejsa, potrebno je pre svega imati bar 1 GB RAM-a, kao i karticu nove generacije iz srednjeg, pa čak i višeg cenovnog ranga. Naravno, uz ovo je preporučljivo imati i mnogo brži procesor od minimalnog preporučenog.

Nasuprot hardverskoj zahtevnosti, stabilnost Viste je naišla na izuzetno pozitivne ocene. Za sada nema mnogo korisnika koji se žale na probleme sa sporadičnim padovima sistema, jednu od uobičajenih dečjih bolesti ranijih verzija Windowsa. Stabilnost se u svakom slučaju može pripisati pažnji koja je posvećena razvoju arhitekture operativnog sistema i merama bezbednosti kada su u pitanju loše napisani programi, ali postoji i drugi razlog – još uvek nema ni programa koji bi stabilnost i otpornost Viste doveli u pitanje.

Kao što znamo, Vista dolazi u dve verzije: 32-bitnoj i 64-bitnoj. Vlasnici 64-bitnih računara pred sobom imaju očigledan izbor u pogledu verzije koju će instalirati, ali trenutna situacija prednosti 64-bitne Viste čini kudikamo neostvarljivim.

Jedan od najvećih problema na koji su korisnici Viste naišli jeste odsustvo i loš kvalitet postojećih 64-bitnih drajvera za grafičke kartice, zvučne kartice i druge uređaje. Mnoge komponente i uređaji, u koje prvenstveno spadaju stariji štampači, kao i jeftinije zvučne i grafičke kartice, i dalje nemaju 64-bitne drajvere. Kao privremeno rešenje, 64-bitna Vista omogućava upotrebu 32-bitnih drajvera. Međutim, ovo često ne rešava problem jer 64-bitna Vista zahteva da drajveri imaju Microsoftov digitalni potpis kako bi pristupali sistemu na niskom nivou (kernel mod), a pošto dosta drajvera nema potpis, dešava se da zaštita kernela (PatchGuard) jednostavno zabrani izvršavanje drajvera i time onemogući upotrebu komponente.

Slična situacija javlja se i kada je u pitanju softver koji sistemu mora da pristupa na niskom nivou, tako da korisnici više nisu u stanju da koriste antivirus, firewall i programe za rad sa DVD rezačima na koje su navikli. Ovo za sada nameće 32-bitnu verziju Viste kao bolji izbor sistema, čak i kada su 64-bitni računari u pitanju.

Kada je sigurnost u pitanju, Microsoft reklamira Vistu kao „najbezbedniji Windows do sada”. Iako je ova izjava prilično tačna, opšte mišljenje je da Vista nije dovoljno bezbedna.

Vista raspolaže naprednim bezbednosnim merama koje omogućavaju bolju kontrolu prava pristupa, zaštitu kernela, prosleđivanje potencijalno opasnih izmena sistema samo u aktivni korisnički nalog, bolje upravljanje pravima pristupa i jednostavniju administraciju putem korisničkih naloga. Međutim, treba uzeti u obzir da je Vista najvećim delom sastavljena od novog programskog kôda koji sigurno još pati od neprimećenih sigurnosnih rupa i bagova, što Microsoft opet stavlja u trku sa kreatorima virusa, crva i ostale gamadi.

Pored toga, većina korisnika će doći u prilično neodoljivo iskušenje da isključi nekoliko bitnih sigurnosnih mera kao što su UAC (User Access Control) i DEP (Data Execution Prevention), iz prostog razloga što će ih smatrati prilično dosadnim. U kombinaciji sa činjenicom da je prvi korisnički nalog koji se definiše tokom instalacije smešten među administratore računara, ovo otvara velike bezbednosne rizike, pre svega kada su u pitanju privatni računari.

Jedna od najvećih kontroverzi vezanih za Vistu jeste, naravno, podrška za HDCP (High-bandwidth Digital Content Protection), sistem zaštite multimedijalnih sadržaja visoke definicije koji se zasniva na šifrovanoj komunikaciji između komponenti računara koje učestvuju u reprodukciji ovakvih sadržaja.

Pokušaj kopiranja zaštićenih sadržaja, njihova reprodukcija bez posedovanja adekvatne dozvole ili upotreba uređaja koji ne podržavaju HDCP za posledicu imaju ili smanjenje kvaliteta reprodukcije ili njeno potpuno obustavljanje. U hardver koji treba da ima mere HDCP zaštite spada praktično sve što se nalazi između npr. HD-DVD/Blue-Ray plejera i monitora, uključujući i ta dva, a saglasnost za proizvodnju i prodaju moraju odobriti bar tri proizvođača ovakvih sadržaja.

Na tržištu se za sada ne mogu naći komponente koje podržavaju HDCP. Proizvodnja hardvera koji poštuje ovakve mere zaštite iziskuje dodatno vreme i novčana ulaganja, što će povećati cenu hardvera.

Takođe, HDCP podrazumeva i žrtvovanje dela performansi računara za potrebe čuvanja svete tajne holivudskih filmova, kao i mogućnost naknadnog sprečavanja reprodukcije na pojedinim uređajima kroz instaliranje sigurnosnih „zakrpa” jednostavnim primoravanjem korisnika na instaliranje novih drajvera i kriptografskih ključeva.

Microsoft je uspeo da uhvati u raskoraku veći deo hardverske i softverske industrije, kao i korisnike, ali je istovremeno i sam pružio nogu malo dalje nego što je nameravao. Vista tek treba da preleži dečje bolesti i da dođe do prosečnih korisnika. U međuvremenu, razvojni timovi alternativnih operativnih sistema, kao i njihovi sponzori i simpatizeri dobili su fantastičnu priliku da se približe stolovima običnih korisnika koji treba da razmisle na neku od sledećih tema: da li je realno kupovati novi hardver samo za gledanje filmova, da li je svako kopiranje piraterija, da li će zaista imati koristi od novih sigurnosnih mera koje Vista nudi? I, na kraju, da li im je Vista, ovakva kakva je, zaista potrebna? Najzad, ako je sve u izgledu, uz malo truda, moguće je svu lepotu Aera omogućiti i na Windowsu XP. Ili, jednostavno, možete preći na GNU/Linux.

Bojan ŽIVKOVIĆ