Poliranje u 2D

Koncept paper spacea prvi put se pojavio u AutoCAD-u 11 davne 1990. godine. Od tada, implementacija i upotrebna vrednost paper spacea (danas implementiranog preko layouta) znatno je promenila, ali za sve to vreme ostali su neki fundamentalni problemi, kao što je prikaz teksta (tipično na dimenzijama i anotacijama) koji bi trebalo da bude isti u različitim viewportima sa različitim razmerama, a ipak nije, jer i on biva skaliran u viewportu zajedno sa svim ostalim objektima koje viewport prikazuje. Isti problem postoji sa veličinama strelica na dimenzijama i leaderima, sa šrafurama i raznim simbolima koji bi trebalo da budu prikazani jednako na svim razmerama, a ipak nisu...

Mada se ovo može rešavati korišćenjem različitih stilova za dimenzije i različitih layera za svaku od razmera u kojima se objekat prikazuje, to je sve prilično komplikovano, a AutoCAD sada prvi put ima alat za adekvatno rešavanje ovog problema, što je i najznačajnija nova stvar u AutoCAD-u 2008.

Ovo je rešeno uvođenjem tzv. annotative objekata. U pitanju su postojeći AutoCAD objekti (dimenzije, leaderi, šrafure, tekst, mtext, blokovi i atributi) kojima se uključi annotative property i definiše kako će (i da li će) biti prikazani na odgovarajućim razmerama.

Objekat se može proglasiti za annotative preko dijaloga Properties ali, naravno, ideja nije da se to uključuje za svaki objekat posebno. Ispravna praksa jeste da u odgovarajućim stilovima za dimenzije, tekst i leadere svi objekti koji pripadaju tom stilu budu annotative.

Pre kreiranja objekata treba izabrati trenutnu razmeru koja će biti dodeljena objektima (default je 1:1, a to verovatno nije željena razmera štampanja).

Trenutna razmera funkcioniše kao trenutni layer ili trenutni stilovi i svi novi annotative objekti imaće definisanu ovu razmeru prikaza. Ukoliko je potrebno da annotative objekti budu prikazivani na više od jedne razmere (što i jeste ideja), te objekte treba selektovati (alatom QuickSelect, na primer) i u dijalogu koji se dobija na desni klik >Annotative Object Scale>Add/Delete Scales dodeliti im i sve druge razmere prikaza koje su potrebne.

Kada je ovo gotovo, prilikom kreiranja viewporta sa odgovarajućim razmerama, svi annotative objekti biće uredno prikazani u njima. Ukoliko se u nekom viewportu ne vide neki (ili čak svi) annotative objekti, to znači da razmera u kojoj taj viewport prikazuje nije među razmerama koje su dodeljene annotative objektima. Pri kreiranju viewporta pokazaće se eventualno problemi koji proizilaze iz činjenice da se objekti automatski skaliraju u zavisnosti od razmere tog viewporta. Neki objekti koji su u model spaceu sasvim lepo izgledali, usled skaliranja mogu da više ne stoje kako treba i/ili da se preklapaju sa drugim objektima. Leaderi po ovom pitanju verovatno su najmanje predvidivi... Zato je moguće za bilo koji od annotative objekata putem gripova definisati alternativni položaj objekta koji važi samo za izabrenu razmeru. To se radi tako što se u model spaceu podesi trenutna razmera za koju objekat treba da se repozicionira, i onda se gripom objekat namesti kako treba, samo za izabranu razmeru. Kada se selektuje annotative objekat kojem je definisano više od jedne razmere, vidi se pozicija koju on zauzima prikazan u svakoj od razmera.

Ako vam objašnjenje korišćenja annotative objekata izgleda pomalo konfuzno, sasvim ste u pravu. U najboljoj tradiciji AutoCAD-a, ovo rešenje jeste delotvorno, ali je komplikovano i prilično neintuitivno, i zahteva od korisnika nešto druženja sa dokumantcijom da bi moglo da se adekvatno koristiti.

Pored annotative objekata, novi AutoCAD ima razna poboljšanja u vezi sa dimenzijama, leaderima, formatiranjem multiline teksta i layerima. Dodate su (između ostalog) komande za poravnavanje i podešavanje međusobnog razmaka između dimenzija, zatim komande za grupisanje i poravnavanje leadera, mogućnost definisanja posebnih osobina layera (boja, stil linija...) u zavisnosti od viewporta i razne druge sitnice, uglavnom estetskog karaktera, koje iako ne utiču direktno na povećanje produktivnosti, svakako mogu da uštede vreme kada je potrebno da crtež izgleda zaista reprezentativno...

Jedno od „produktivnijih” poboljšanja jeste alat za ekstrakciju raznih podataka iz crteža, kreiranje data linka između crteža i Excel fajla koji omogućava dvosmernu razmenu podataka između falja i crteža, i znatno fleksibilnije podešavanje prikaza podataka u tabelama.

Mada je 2D ono na čemu se zadnjih godinu dana radilo u Autodesku, jer je 3D aspekt AutoCAD-a dobio određena poboljšanja u oblasti renderovanja. Svetla kojima je moguće definisati oblik i snagu i novi parametri za teksture materijala trebalo bi da doprinesu realističnijim produktima renderovanja.

Iako na prvi pogled ništa spektakulrno (bar ne u odnosu na prošlu godinu i potpuno novi interfejs za rad u 3D), AutoCAD 2008 donosi puno sitnih poboljšanja u raznim delovima programa, verovatno kao odgovor na neke stare želje korisnika, pre svega annotative objekte, koji su zaista mogli da budu ubačeni u AutoCAD i koju deceniju ranije...

Tipično za AutoCAD, implementacija annotative objekata je neintuitivna i relativno komplikovana za usvajanje, a sam program napravljen da održi kompatibilnost (sa stanovišta korišćenja) sa starim verzijama i uvreženim navikama korisnika, što dovodi do toga da mnogi korisnici, kada budu bili u prilici da rade u AutoCAD-u 2008, verovatno neće želeti da ulože vreme da nauče da rade sa annotative objektima, nego će jednostavno nastaviti da koriste AutoCAD kao i dosad.

Marko JOVANOVIĆ