Universe at War: Earth Assault

Universe at War: Earth Assault je igra koja ukusom podseća na gigantski galaktički ratni sendvič, u kome čovečanstvo igra ulogu tankog krastavčića koji nestaje u prvom masnom zalogaju. Petroglyph, razvojni tim poznat po najboljoj Star Wars igri svih vremena (Empire at War) u velikoj meri uspeo je da kreira prilično unikatan RTS koji pokušava i uspeva da napravi solidnu žanrovsku distinkciju u odnosu na konkurentske naslove. Predviđanja o statusu zimskog hita koja smo izneli u „Prvim utiscima” i dalje stoje, mada u donekle ublaženoj formi. Finalni proizvod ispao je sjajno, ali ne megasjajno na način na koji je to postigao Empire at War. UaW: Earth Assault donekle pada na ispitu forsiranih kompromisa, paralelnog razvoja za PC i Xbox 360 i ublažavanju intenziteta zapleta i karakterizacije. Ipak, sve to nije previše strašno.

Kao što vam je poznato, igra je bazirana na osvajanju i podjarmljivanju Zemlje od Hijerarhije, vanzemaljskog konglomerata koji putuje svemirom i zatire inteligentni život u korenu. Zakucali su na naša vrata, umlatili svakog ko je podigao pušku, devastirali gradove i sela i očas ugušili svaku naznaku organizovanog otpora. Spas za poslednje ostatke čovečanstva stiže u obliku Novusa, rase inteligentnih mašina koja eonima vodi gerilsku kampanju protiv Hijerarhije. Da bi supica bila dovoljno začinjena, u priču se tokom single-player kampanje uključuje i treća frakcija: misteriozni Masari, drevni protivnici Hijerarhije koje niko nije video niti čuo desetak hiljada godina, bivaju probuđeni i dignuti sa dna okeana, rešeni da moćno svemirsko zlo uguše u korenu.

Tri kampanje, tri tuceta misija i sasvim dovoljna doza sinematika, spektakularnih obrta, lagane SF zabave, heroja većih od života predstavljaju okosnicu igre. Tačnije rečeno, jednu polovinu okosnice. Pored standardne linearne kampanje, igra nudi i opcionu, nelinearnu formu globalnog osvajanja, koja ne poseduje priču, ali koja se po superiornosti mehanike dobrano izdvaja od predvidljive forme fiksiranog seta misija. Sačinjena u formi kombinacije stonog Rizika i, recimo, poslednje Dawn of War ekspanzije, ova kampanja ima potencijal da vam zadrži fokus na igri dugo posle prelaženja „obaveznog”, story driven gradiva.

Tri sukobljene frakcije, za razliku od najsvežijeg RTS konkurenta oličenog u Supreme Commander: Forged Alliance, gotovo u potpunosti se razlikuju jedna od druge. Kvalitetom i šmekom, Hijerarhija drastično odskače od Novusa i Masarija: ova surova, brutalna „valjak” frakcija poseduje najimpresivnije jedinice za čiju inspiraciju su poslužili motivi iz filma „Rat svetova”. Njihov pravi karakter, međutim, ne dolazi do punog izražaja jer ćete ih u story kampanji igrati iz perspektive neposlušnog i pobunjenog terenskog komandanta kome je muka od nasilja nad drugim civilizacijama. Bezveze. Ambivalentnost moralnih pobuda karakteriše i Masarije, koji u Earth Assaultu igraju ulogu mešavine Protossa i (odmrznutih) Atlantiđana: parareligiozna ideologija, poslovično snažne jedinice i interesantna light & darkness borbena mehanika njihove su glavne karakteristike. Novus, dominantno „bela” frakcija sa herojem koji podseća na nekog junaka mangi, akcenat stavlja na mobilnost svojevrsnim energetskim „putanjicama” koje mogu da prave na borbenim mapama, ali je u odnosu na druge dve nekako najmanje interesantna za igru. Pun potencijal svake frakcije nećete moći da osetite u single playeru (osim u nelinearnoj kampanji): kompletan arsenal ostaće rezervisan za skirmish i multiplayer.

Paralelni razvoj igre za PC i Xbox 360 imao je neke prijatne i neke neprijatne posledice. Maksimalno jednostavan, udoban i funkcionalan igrački interfejs najveći je plus interplatformske simbioze: komandovanje jedinicama, izdavanje naređenja za pokret, izgradnja objekata ili svežih snaga uprošćeno je na način koji ne penalizuje vlasnike gejmepeda, što direktno podrazumeva da će upravljanje pomoću miša i tastature biti pesma. Negativni plod ove kombinacije jeste forma ekranskog prikaza i nemogućnost odzumiranja kamere na visinsku distancu, koja bi omogućila detaljniji pregled bojišta. Pogled na akciju iz žablje perspektive zna da bude prilično neugodan u misijama u kojima treba voditi računa o nekoliko stvari istovremeno. Pretpostavljamo da je ovo urađeno zarad olakšavanja kontole igračima na konzoli, ali Petroglyph je mogao da bajpasuje ovu glupost fiksiranjem ugla kamere u multiplayeru, dozvoljavajući slobodu single orijentisanim igračima.

Earth Assault: Universe at War neće dobiti mesto u istoriji pored slavnog Star Wars pretka, ali će ispuniti ulogu kvalitetne zanimacije u suvom i siromašnom postprazničnom periodu.

Miodrag KUZMANOVIĆ