Da lagano „nabutkate” Vistu

Microsoft ne bi bio to što jeste kad nas s vremena na vreme ne bi „obradovao” ponekim biserom u domenu neupotrebljivosti i nekorisnih dodataka koje nismo ni tražili ni želeli u svom sistemu. Pojavom Viste upoznali smo se sa još jednim takvim elementom – Vista bootloaderom. Naime, kada prvi put instalirate Vistu, ona će u potpunosti preuzeti kontrolu nad svim prethodnim instalacijama i napisati sopstveni MBR (Master Boot Record) i tako preusmeriti celokupan boot proces i redosled učitavanja fajlova pri podizanju sistema. Samog korisnika, naravno, niko ništa ne pita.

Ako ste nedavno instalirali Vistu, verovatno želite da vam osnovni sistem i dalje bude XP ili neki drugi Windows, Linux, BSD, Mac OS X, gde vam se uostalom nalaze svi programi, igre i neophodni podaci koji život znače. Možda biste hteli da vam se stari OS automatski učitava bez pitanja i da povremeno skoknete u sveže instaliranu Vistu. Bez programa kao što je EasyBCD to je gotovo nemoguć, ili bar bespotrebno težak zadatak.

Ako želite da promenite parametre Vista bootloadera, morate prvo da naučite kako se koristi bcdedit.exe, koji ima nešto što je mlađim korisnicima PC-a totalni bauk – command-line interfejs („Šta, moram nešto da kucam?”). Dokumentacija za bcdedit.exe gotovo da ne postoji a, uostalom, ko želi da čita help fajlove zbog nečeg tako trivijalnog kao što je boot procedura?

Ovde na scenu stupa jednostavni EasyBCD koji omogućava da brzo razrešite sve pomenute probleme. Najbolje je da ga instalirate pod Vistom, mada se uspešno može koristiti iz XP-a i još nekoliko host sistema, uglavnom iz familije Windows. Što se tiče „odredišnog” sistema (one koje možemo „podići” pomoću EasyBCD-a), lista je nešto duža.

Prvi ekran programa zove se View Settings i pokazuje nam trenutno stanje bootloadera (ukupan broj operativnih sistema, timeout period, podrazumevani OS i još ponešto). Tu je i Debug Mode u kojem gledamo neke mahom bespotrebne podatke. Sistem za koji želimo da se butuje pre svih ostalih naziva se osnovni, default OS. Dugme Change Settings omogućava jednostavnu promenu default OS-a i timeout perioda. Ovde se mogu promeniti i imena sistema, kao i redosled butovanja. Možemo odrediti i slovo hard diska na kojem se određeni OS nalazi. Tako sve dobija logičnu formu i kratka imena kao što su XP, SP 3, Vista...

Sledeći odeljak zove se Add/Remove Entries i omogućava uklanjanje/dodavanje operativnih sistema na boot listu. Izbor prilikom dodavanja novih sistema je veliki i uključuje sve verzije Windowsa pa i Longhorn Server, Linux (Grub, Lilo, FreeBSD, Wubi), Mac i WinPE. Odavde možete instalirati i eksperimentalni NeoGrub bootloader, koji može biti koristan za boot Linux sistema.

Sekcija Advanced Options nudi napredne opcije vezane za način podizanja Viste (Optin, Optout, allow unsigned drivers, SOS mode...). Ovo će većini korisnika biti krajnje beskorisno.

Ako vas Vista bootloader nervira, obradovaćete se odeljku Manage Bootloader, koji omogućava potpuno uklanjanje (uninstall) i vraćanje (reinstall) bootloadera (opcijom Write MBR). Pre ove akcije za svaki slučaj snimite trenutno stanje (Backup and Restore bootloader settings).

Diagnostics Center služi da u nekim posebnim slučajevima ponovo kreiramo fajlove neophodne za boot računara i tako posrnuli sistem spasemo suvišne reinstalacije.

Na kraju, tu je sekcija Useful Utilities koja sadrži IReboot, programčić od 400 KB koji „čuči” u memoriji i kojim jednostavno birate koji će se sistem podići nakon sledećeg restarta. Tu su i EasyBCD Power Console koji nam pruža CLI sa privilegijama administratora i neke osnovne sistemske alatke.

Kome treba EasyBCD? Svima! Ako želite da unormalite Vista bootloader, ovaj programčić će dobro poslužiti (čak i ako znate da sve to uradite i bez njega). Za neke korisnike ovaj program je kraj noćnih mora vezanih za boot sekvence. Čini se da, ako imate bar jednu instalaciju Windowsa koja radi, možete naterati i ostale sisteme da prorade (ako su tu, butovaće se). U slučaju da ne postoje nikakvi tehnički problemi, podizanje celokupnog računara i eventualni izbor OS-a može se bar prilagoditi potrebama jednog normalnog ljudskog bića.

Slavko STOJNIĆ