Uklapanje fotografija Postoji veliki broj alatki za pravljenje panoramskih fotografija koje svoj posao obavljaju više nego korektno. Ipak, sve one imaju jednu zajedničku manu. Za dobar izlazni kvalitet zahtevaju vrlo mala odstupanja po pitanju ugla i načina fotografisanja, a skoro da je neophodno da fotoaparat bude na stalku prilikom slikanja. Ovog puta predstavićemo jedan program koji radi isti, ili bar veoma sličan posao, ali polazi od potpuno drugačijih postavki.RasterStitch ima svojih mana, od kojih je možda najveća to što u jednom prolazu može da spoji samo dve fotografije. To se može prevazići time što se veća panoramska slika pravi u nekoliko navrata. Ipak, njegova glavna prednost nad konkurencijom jeste to što uspeva da uklopi i fotografije koje kod drugih programa ovog tipa teško mogu da prođu. Za potrebe testiranja koristili smo nekoliko fotografija koje se preklapaju, ali smo slikali namerno pod različitim uglovima da bi se otežalo njihovo spajanje. Zatim smo pustili automatski mod kreiranja panorame koji je nakon analize fotografija prijavio da one nemaju zajedničkih tačaka. To nam je samo dokazalo da automatika ne može uvek da bude od pomoći. Na sreću, RasterStitch ima manueleni mod spajanja fotografija, i to je zapravo razlog zbog kojeg je ovaj program odabran za opis. U ovom modu program ne interesuje orijentacija slike niti bilo šta drugo. On ostavlja korisniku da sam odabere zajedničke tačke na osnovu kojih će se vršiti uklapanje fotografija. Na svakoj od slika treba odabrati po dve identične tačke između kojih će program povući pravu liniju. Ta linija služi kao vodilja za uklapanje fotografija, pošto će program pokušati da nalepi linije i tačke (duži) jednu preko druge i na taj način će uklopiti fotografije. Proces odabira tačaka nudi veliku preciznost. Nakon grubog odabira tačke otvoriće se novi prozor sa velikim stepenom zuma, čija je preciznost na nivou piksela. Treba težiti cilju da se na obe fotografije odaberu isti pikseli jer će samo tada tačnost spajanja fotografija biti maksimalna. Ukoliko promašite samo za jedan piksel, prilikom spajanja fotografija ta greška se na određenim delovima slike može umnožiti i nekoliko desetina puta. Nakon malo eksperimentisanja došli smo do zaključka da se bolji rezultati postižu ukoliko je razmak između odabranih tačaka veći. Kad se malo razmisli, to je i logično, pošto tada program ima na raspolaganju više zajedničkih tačaka za uparivanje na fotografijama.Rezultati ovakve obrade sasvim su korektni. U našem test primeru imali smo dve fotografije, od kojih je jedna prilikom fotografisanja namerno rotirana za 45 stepeni da bi se proces spajanja maksimalno otežao. Uklapanje je u blizini zajedničke linije dobro obavljeno, uz greške od nekoliko piksela (možda nismo „pogodili” iste tačke na obe fotografije). Na graničnim delovima slika koje su najudaljenije od zamišljene linije koju smo postavili greška je uočljivija. Ovde „kumuju” još neki faktori, kao što je gotovo uvek prisutna distorzija usled nesavršenosti sočiva na digitalnom fotoaparatu, neznatno promenjena pozicija fotoaparata prilikom slikanja i druge, ali to su stvari koje uobičajeno prate sve programe za pravljenje panorama. Na rezultujućoj slici primećuje se da je osvetljenost ulaznih fotografija različita. Voleli bismo da program ima mogućnost ujednačavanja boje i osvetljenosti, a mi namerno nismo to hteli da uradimo u nekom drugom programu. Razlog zašto smo ih ovako ostavili jeste što se samo tako na rezultujućoj fotografiji može videti kako funkcioniše algoritam za spajanje slika. Plastično objašnjeno, on „zaseca” jednu fotografiju po liniji koju smo dobili određivanjem tačaka i uklapa drugu fotografiju preko nje. Jednostavan princip, koji se, međutim, pokazao delotvornim. Na kraju još samo da upozorimo da se u neregistrovanoj verziji preko rezultujuće fotografije ispisuje vodeni žig, tako da je ona praktično neupotrebljiva, pa ukoliko vam je neophodno da izbegnete žig, spremite se za kupovinu. Branislav BUBANJA | | |
