Ce pe šest = naturalizovani Ubuntu

Čekanje Ubuntua 8.04 na kraju se ipak isplatilo – stigao je cp6Linux. Lokalizacija Ubuntua u organizaciji Ministarstva za telekomunikacije i Informatičkog društva Srbije dala je prvi rezultat. Dobili smo distribuciju koja bi trebalo da obezbedi lokalizovano okruženje za korisnike računara kojima je bitno postojanje operativnog sistema i programa na srpskom jeziku.

U ovom slučaju, „Linux za ljude koji znaju (samo) srpski” distribuira se u tri varijante i namenjen je kućnim korisnicima, poslovnom okruženju i učeničkoj odnosno studentskoj populaciji korisnika. „Kućna upotreba” trebalo bi da bude pakovanje koje će odgovarati najširem krugu korisnika, s obzirom na to da se u njemu nalazi alat i većina popularnih programa koje inače srećemo na ostalim distribucijama. Varijante za poslovno okruženje i učenike/studente poseduju skupove programa koje ih čine upotrebljivijim u tim okruženjima, što se svodi na edukativne programe, odnosno alat za lakše postavljanje, korišćenje i održavanje sistema u malim i srednjim preduzećima.

Svako od izdanja distribuira se putem DVD ISO imagea, što u startu diskvalifikuje korisnike koji nemaju DVD optičke uređaje u svojim računarima. Nemamo podatak o tome koliko je takvih korisnika računara u Srbiji, ali treba primetiti i to da redistribucija medija može biti delimično ugrožena činjenicom da je ograničena na DVD medije. Uz broadband u povoju, čini se da je dostupnost na CD-u dobra ideja, no za sada ostajemo na ISO-ima koji staju jedino na DVD.

Lajv instalacija

Verzija odnosno pakovanje koje smo testirali namenjeno je kućnim korisnicima i distribuira se putem ISO-a veličine oko 822 MB. Narezani DVD pokreće lajv sistem koji, već nakon prvog pokretanja, omogućava uvid u ono što cp6Linux ima da pokaže.

Nakon inicijalizacije lajv diska korisnik dobija mogućnost da pokrene sistem na srpskom ili engleskom (podrazumevano pismo je ćirilica, sa latinicom kao sledećom stavkom u meniju). Grafički identitet distribucije korektno je rešen, bez daljeg upuštanja u vizuelni utisak koji ostavlja. Nakon splash ekrana ukazuje se cp6Linux GNOME desktop, u nešto drugačijem rasporedu od onog na koji smo navikli u Ubuntuu i GNOME-u.

Instalacija sistema na hard disk veoma je laka i brza i, ukoliko izuzmemo činjenicu da je instaler preveden, istovetna kao i na Ubuntuu. Prevod instalera je baš ono što je nedostajalo, pošto na spisku jezika prilikom instalacije Ubuntua do sada nije bilo srpskog jezika. Objašnjenja instalacionih koraka relativno su korektna, uz nekoliko interesantnih detalja poput „tačke kačenja” ili „LajvCD-a” (iako se sistem instalira sa DVD-a).

Radna površina

Jedina novina instaliranog sistema u odnosu na lajv jeste GDM login ekran, čija se tema uklapa u vizuelni identitet distribucije. Nakon logovanja na sistem pokreće se GNOME, nešto drugačije organizovan u odnosu na ono na šta smo mahom navikli.

Sudeći po rasporedu elemenata na radnoj površini, cp6Linux trebalo bi da omogući mek doskok korisnicima sa Windowsa. Jedan panel u dnu ekrana sa apletima raspoređenim slično kao i na pomenutom operativnom sistemu, uz ikone Računar, Mrežni serveri i Smeće na radnoj površini, svakako će izgledati poznato Windows korisnicima koji probaju Ce Pe 6. Odabrana tema i set ikona čine se kao dobar izbor (Aurora i Elementary), pri čemu valja primetiti Aurorine dobre performanse.

Izbor programa opravdava veličinu ISO imagea. Prisutan je standardni set programa za Ubuntu, sa nekoliko, čini se, konstruktivnih promena. Evolution je isključen iz podrazumevane postavke na čije mesto je došao Thunderbird. Iako su na srpskom, Firefox i Thunderbird ostavljeni su pod izvornim imenima, dakle nema Srbzille i Gromoptice. „Menadžer preuzimanja” u stvari je D4X, dok se za podešavanja zaštitnog zida koristi Firestarter. Primetan je selektivni pristup prilikom transkripcije imena programa, pa je Pigdin ostao u originalu, dok je Ekiga transkribovana i upisana ćirilicom (koja je korišćena kao default prilikom testiranja).

OpenOffice.org takođe govori srpski, ali funkcije poput nabrajanja na ćirilici ili provere pravopisa ne funkcionišu „out of the box”, što bi se očekivalo od distribucije kao što je Ce Pe 6. Ostatak programa je manje-više standard za default Ubuntu instalaciju, uz dodato rešenje sa bekap (Simple Backup), instalirane „loše” kodeke po defaultu i Adobe Flash plugin (koji je, naravno, na engleskom).

Prevod

Kako je GNU/Linux distribucija skup softvera širokog spektra priređivača, pogled na prevod Ce Pe 6 biće, pre svega, usredsređen na detalje specifične za Ubuntu. Lokalizacija paketa koji su uključeni u sistem, ali nisu direktno deo distribucije, ostaje relativno nedefinisana jer paketi poput GNOME-a ili KDE-a iziskuju posebne projekte kako bi posao bio obavljen kako valja.

Alati za manipulaciju paketima su prevedeni, te apt, dpkg, aptitude i debconf šalju poruke na srpskom. To se odnosi na poruke samog alata, dok same konfiguracione opcije paketa ostaju na engleskom (pokušajte dpkg-reconfigure xserver-xorg, na primer). Opisi paketa, za razliku od alata za njihovu manipulaciju, nisu prevedeni.

Programi za podešavanje sistema, poput Ubuntovog „Restriction managera” i Compiz konfiguratora, lokalizovani su, sa napomenom da je Compiz dobro integrisan u sistem i sa mogućnošću naprednih podešavanja, što sa Ubuntuom nije slučaj. Većina sistemskog alata ustvari su GNOME-ove alatke i to takođe na srpskom. Tokom testiranja nismo uspeli da pronađemo program čiji interfejs nije preveden, a pripada podrazumevanoj postavci distribucije.

Korisnički priručnik

Pored lokalizovanog operativnog sistema i programa, na matičnom sajtu distribucije moguće je preuzeti korisnički priručnik u formatu PDF, koji na nešto preko 50 strana čitaoca uvodi u osnove korišćenja distribucije i slobodnog softvera. Iako zaslužuje odvojenu recenziju, nekoliko detalja valja pomenuti odmah. Sam priručnik veoma je dobra ideja i dobro je osmišljen, uz korektno pokrivanje tema koje se tiču korišćenja samih programa. PDF je licenciran pod nekomercijalnom licencom Creative Commons (by-nc-sa 3.0), što se nespretno naslanja na sada već prilično rasprostranjen pristup slobodnom softveru kao nekomercijalnom besplatnom rešenju, iako slobodni softver ne mora biti besplatan, a može biti veoma komercijalan. Sadržaj priručnika, takođe, ukazuje na nejasnoće, pre svega kada se radi o prikazima programa koji ne odgovaraju onome što smo videli nakon instalacije. Opisi paketa, što je već pomenuto, nisu prevedeni, i njihov opis u svim GUI manipulatorima je na engleskom, dok se u priručniku (koji smo preuzeli u vreme testiranja) vidi suprotno. Isto je i sa Rhytmboxom, dok je sadržaj „teorijskog” dela priručnika vezan za OpenSource, slobodni softver i druge elementarne pojmove, u određenim momentima krajnje diskutabilan u smislu tačnosti.

Opšti utisak

cp6Linux je, logično, nasledio sve dobre strane Ubuntua, pre svega performanse i dobru sposobnost prepoznavanja hardvera. Sam sistem funkcioniše na veoma dobrom nivou kada su stabilnost i performanse u pitanju, što je očekivano s obzirom na to da je osnova LTS izdanje Ubuntua. Problemi na koje smo naišli prilikom osvežavanja baze sa paketima su, kako stvari stoje, prevaziđeni, s obzirom na to da sada sve funkcioniše kako valja.

Nivo prevedenosti ovoga puta nećemo izražavati u procentima. Čini se da je ovo izdanje Ce Pe 6, pre svega, lokalizacija Ubuntua uz skupljanje prevedenih programa koji čine ostatak podrazumevane ponude na jedno mesto, što je jako dobra osnova za dalje. Celokupnost prevoda distribucije, što ne važi samo za cp6 već i za Fedoru, koja je takođe deo aktuelne prevodilačke priče, moguća je uz fokus na veće skupove programa koji ulaze u njen sastav poput GNOME-a ili KDE-a, pa je ocenjivanje prevedenosti celine poput cp6Linuxa prilično složeno.

• • •

Odgovor na pitanje o potrebi postojanja domaće distribucije kao takve, odavno je jasan. Ipak, pitanje postojanja domaće distribucije na srpskom menja kontekst, pre svega usled činjenice da je teško očekivati da će iko napraviti „srpski out of the box” bolje do nas samih. Možda je to glavni adut Ce Pe 6, s obzirom na to da će se pre ili kasnije svi prevodi viđeni u njemu naći i u Ubuntuu.

Ivan JELIĆ