Facebook – opsesija ili ne?

Priča se tek zahuktava...

Brojne reakcije na Internetu izazvala je vest da je broj otvorenih profila iz Srbije prvi put do sada premašio broj profila iz ostalih država bivše Jugoslavije. Kako se može pročitati na sajtu Facebook Srbija (www.facebooksrbija.com/srbija-pretekla-hrvatsku-po-broju-profila-na--fejsbuku/informacije/75.html), krajem decembra prošle godine „Srbija se zvanično izjednačila sa Hrvatskom po broju otvorenih profila, a ubrzo ju je i pretekla... Trenutno, Srbija ima oko 560.000 profila, dok je rast u Hrvatkoj daleko manji i trenutan broj profila je 489.000”. Broj nije vidljiv običnim korisnicima – ako ste registrovani u određeni network, dobićete podatke samo o njemu. Informacije o drugim zemljama su bile dostupne ranije, ali izgleda da je ta opcija ukinuta prilikom poslednjeg velikog ažuriranja ove socijalne mreže (u julu 2008. godine). Primetili smo da broj registrovanih korisnika iz Srbije odudara od navedenog broja (u podacima na portalu kojima korisnici mogu da pristupe navodi se broj od oko 180 hiljada), ali se smatra da portal ima sopstvene načine provere i verovatno identifikuje lokaciju korisnika po IP broju, a ne po pripadnosti networku.

Pada interesovanja za Facebook u Hrvatskoj objašnjava se uticajem nekoliko faktora: realno, korisnici iz Hrvatske su godinama ranije mnogo aktivniji na Internetu od korisnika iz Srbije, na ovoj, kao i na drugim socijalnim mrežama, pa je u međuvremenu možda došlo do zasićenja. Drugo, ako to nije dosta, poslednjih nekoliko meseci je u ovoj regiji poraslo interesovanje za drugim soc-net sajtom nazvanim Twitter (twitter.com) i verovatno je deo korisnika „emigrirao” upravo tamo. Osim toga, krajem novembra prošle godine došlo je do hapšenja u Hrvatskoj, koje je u direktnoj vezi upravo sa Facebookom: uhapšen je Dubrovčanin Nikša Klečak zbog toga što je osnovao grupu „Kladim se da ću naći 5000 facebookera koji ne vole Sanadera” (www.facebook.com/group.php?gid=9178553158)! Našao ih je triput više, a našao se i u policijskoj stanici... Kada se realni život na grub način umeša u onaj virtuelni, to i te kako može da bude ozbiljan „turn-off” na nacionalnom nivou.

Još jedan potencijalni „turn-off” koji nam pada na pamet jeste ogroman broj lažnih profila, te obmane u cilju sticanja zarade na ovaj ili onaj način. Još je relativno svež neuspeo pokušaj advertajzinga sa profilom navodne Tamare Pajkić, koja je ciljano kontaktirala ljude iz Srbije, a posebno iz IT sveta, da je dodaju za prijatelje i vrlo brzo (a konto provokantnih fotografija i imidža plavuše) privukla veliki broj prijatelja. Ipak, neko je u tom procesu prepoznao da je osoba na slici zapravo američka zvezda Stejsi Kejbler i pukla je bruka po domaćoj blogosferi (www.ratko.biz/padaju--zvijezde). A da to ne bude dovoljno, kasniji pogrešni koraci osobe koja ne samo da se lažno predstavljala, već se lažno predstavljala i kao osoba ženskog pola doveli su do potpunog kraha cele ideje (www.devprotalk.com/showthread.php?t=4176&page=9). Daleko od toga da je to jedini primer, sudeći po prilozima širom Interneta: www.kreni.com/naslovi/830345/lose-strane-facebooka-krade-zabrane-lazni-profili.htm.

Usred svega toga, Facebook slavi jedan jubilej – svoj peti rođendan! Proslavio ga je u sredu 4. februara, zajedno sa svojih 150 miliona korisnika širom sveta (blog.facebook.com/blog.php?post=51892367130). Tvorac Facebooka Mark Cukerberg lično je objasnio ideju vodilju ovog portala, pomenuo je njegove početke, a rekao je i reč-dve o tome koliko se dramatično Internet promenio u proteklih pet godina...

Manje je poznato da su bivši prijatelji tužili Cukerberga i dobili 65 miliona dolara odštete. Razlog je ideja za Facebook, koja je ukradena od Kameron i Tajlera Vinkevosa, tj. od njihovog društvenog sajta HarwardConnect (današnji www.connectu.com).

Za to vreme, Srbiji je Facebook u svakoj pori. Citiramo post sa jednog foruma: „Smorili ste više s istim. Odem u teretanu i vlasnik me pita ni manje ni više nego: ’Je l’ imaš Facebook?’ Pali bre!” U istoj temi je pominjan razgovor za šankom u jednoj beogradskoj pivnici kada se ispostavilo da svaki od konobara ima profil! Na ulici je slično – većina razgovora počinje i završava se sa Facebookom, čak je i sajt Vukajlija nakupio brojne definicije: vukajlija.com/Fejsbuk. I dok jedni ne znaju šta bi inače radili sa Internetom da nije tog sajta, drugi žele da ga zabrane, treći ga koriste u kvazi-marketinške svrhe, a četvrti ugovaraju casual seks. Usput je nastala i prigodna kopija – Hatebook (www.hatebook.org), ali dok se bije bitka za svaki nalog, svaku aplikaciju i svaku grupu, sa gomilom različitih frustracija koje samo ljudski um može da smisli, biće nama Facebooka...

Iris MILJKOVIĆ