Veliki korak za zajednicu, mali korak za veliki Google

Iako je zvanično podržavao slobodni softver, nudio prilagođene verzije svojih programa Picasa i Google Desktop za GNU/Linux, te nedavno otvorio sopstvene repozitorijume za njega, internet div nikada nije lično „isprljao ruke”. Naime, ovi desktop programi zapravo su bili verzije za operativni sistem Windows, pokretane kroz WINE (SK 2/2008) integrisan u instalaciju. Međutim, početkom juna 2009. godine, Google je prikazao svoju drugu native GNU/Linux aplikaciju (prva je Google Earth). Još bolja vest jeste to da je u pitanju perjanica ponude ove kompanije – internet pregledač Chrome.

Program je izrastao na open source projektu Chromium objavljenom pod BSD licencom, a trenutno je u ranoj test fazi (developer preview), čije su binarne instalacione datoteke dostupne samo za Ubuntu i Debian, kao i Mac OS X prilagođen Intel arhitekturi. Mnogo funkcija poznatih iz Windows pandana još nije implementirano ili je urađeno samo delimično. Između ostalog, još nema podrške za dodatke (plug-ins), flash i štampanje stranica, zbog čega su neke stranice na Internetu delimično ili potpuno nečitljive. Dodatne opcije za podešavanje browsera, privatnosti korisnika ili detaljnu prijavu kvarova takođe ne postoje, a nema ni ugrađenog menadžera bookmarka. Iako su svi ovi nedostaci samo odlika rane razvojne verzije, nije sve tako crno kao što na prvi pogled izgleda.

Pre svega, aplikacija se za vreme testiranja pokazala izrazito stabilnom. Stranice se učitavaju brzo, a Chrome je stotine domaćih i stranih prezentacija prikazao potpuno ispravno. JavaScript i AJAX funckionišu brzo i bez problema, te je pravo zadovoljstvo koristiti ovaj browser u saradnji sa Google web servisima koji ih obilato koriste (GMail, Blogger itd.), a program ima ugrađenu i sposobnost da svaki put kada se otvori nova kartica prikaže sličice najposećenijih strana, nedavno bookmarkovane adrese i slično. Omogućen je i uvoz postojećih podešavanja i bookmarka iz Firefoxa i zadržan je prepoznatljivi Chrome interfejs. Treba pomenuti to da je moguće otvoriti poseban incognito prozor browsera, koji ne pamti posećene stranice ili poslate tekstualne poruke; označen je tamnijom plavom bojom od standardnog, ali zasad nije moguće menjati ponašanje programa u ovom režimu rada.

Google Chrome pri instalaciji dodaje na sistem svoje repozitorijume za automatsko preuzimanje novih verzija i zakrpa, a ima ugrađenu prijavu kvarova i stranica koje se ne prikazuju pravilno (potrebno omogućiti u podešavanjima) kako bi programeri vremenom mogli da reše sve postojeće probleme. U trenutku pisanja teksta bilo je prijavljeno više od 400 nedostataka koje treba otkloniti i nije bilo zvaničnih najava kada bismo mogli da očekujemo ulazak u beta fazu, koja će označiti sledeći stepenik u dosezanju potpune stabilnosti.

Iako odgovorni iz Googlea surferima koji imaju nameru da preuzmu verzije za GNU/Linux i Mac OS X poručuju „whatever you do, please DON’T DOWNLOAD THEM”, stekli smo utisak da je program dovoljno stabilan da bi napredniji korisnici mogli da ga koriste svakodnevno, dok god ne zaborave koja su mu sve ograničenja nametnuta trenutnim stepenom razvoja.

Nikola BULJ