Pro Evolution Soccer 2010 do sada je najbolja verzija Konamijevog fudbala za next-gen platformu. Simple as that! Međutim, u takmičenju za ovogodišnju najkvalitetniju simulaciju najvažnije sporedne stvari na svetu taj podatak može se smatrati tek kao utešna nagrada – FIFA 10 je apsolutni i neosporivi pobednik. Nije nam jasno zbog čega Konami svoj flagship projekat ruinira iz godine u godinu, ali im tranzicija sa PlayStationa 2 očigledno nikako nije prijala.

PES 2010 na polju igračkih modova ne donosi mnogo toga novog. Poređenje sa Fifom je neminovano i tu EA Sportsov pulen odnosi ubedljivu pobedu. Jeste, na raspolaganju imate odigravanje liga i kupova, Become a Legend mod u kojem možete voditi fudbalera koga ste kreirali na osnovu svoje fotografije, revidiranu Master ligu, kao i (mušičavi) online režim. FIFA sadržajem suvereno dominira, njeni modovi su raznovrsniji i zaokruženiji, a segment u kome PES može da traži svoju šansu jeste licencirana Liga šampiona. Ni manje ni više od toga... Kao i uvek, PES donosi tek deo realnih timova i igrača. Zaista je krajnje vreme da u Konamiju porazmisle o tome, jer je igračima stalo da vode svoje virtuelne ljubimce i timove, a ne tamo neke izmišljene likove i klubove. Kao i u PC verziji, od timova iz bivših republika konstatujemo samo Crvenu zvezdu i Dinamo iz Zagreba.

Ni na terenu stvari ne stoje baš najbolje. Jasno je kao dan da PES i FIFA odigravanje fudbalske utakmice vide na sasvim različite načine, i to nije sporno. Ipak, ono što nam ovogodišnja verzija pruža daleko je od željenog osećaja simulacije, a kada se stvari uporede sa direktnim takmacem sve postaje još gore. Zahvaljujući „sjajnim” animacijama, igrači na terenu deluju k’o mravi na steroidima. Mlataraju rukama i nogama kao da im život zavisi od toga, a pri tom se nerealno brzo kreću iako je brzina izvođenja redukovana u odnosu na verziju za prošlu sezonu. Ipak, odigravanje utakmice ne podseća na boks meč (kao što to ponekad biva u Fifi), igrači ne ulaze često u grube kontakte, ne padaju kao pokošeni u duelima, ali zato traljavo dodaju, loše prate odvijanje akcija i često postupaju nerazumno. Najveći problem su golmani i sudije. Ovi prvi bacaju se i na lopte koje im idu u naručje, odbijaju mlake šuteve i primaju golove sa dvadesetak metara kao od šale. Golmani su krivci za more komičnih situacija, ali i nervozu prilikom igranja na većim nivoima težine ili online mečeva. Kada su sudije u pitanju, najveća zamerka je sviranje (pasivnih) ofsajda koji ne utiču na igru, neujednačeno dosuđivanje faulova i prekidanje utakmica tačno nakon isteka zacrtanog nadoknadnog/regularnog vremena (nalazite se u gol-šansi, a ovaj svira kraj – užasno).

PES 2010 je u tehničkom smislu prilično napredovao, a pogotovo nam se svidelo umereno korišćenje specijalnih grafičkih efekata, što je rezultovalo čistim pogledom na teren i igrače (FIFA je previše blurovana za naš ukus). Da, tu je i očajan komentatorski duo koji bi hitno morao na nadogradnju vokabulara ili konačnu terminaciju.

Vladimir PISODOROV