36. ICANN sastanak

Nakon ICANN sastanka u Seulu, uskoro domeni na svim jezicima

ICANN (Internet Corporation for Assigned Names and Numbers) jeste neprofitna organizacija osnovana 1998. godine sa ciljem da koordiniše funkcionisanje i razvoj Interneta na svetskom nivou. Ona ne kontroliše sadržaj, ne može da zaustavi spem niti se bavi omogućavanjem pristupa Internetu. Njen zadatak je da kroz saradnju sa svim zainteresovanim stranama donosi i sprovodi regulativu vezanu za funkcionisanje Interneta.

Sastanci ICANN-a održavaju se tri puta godišnje, svaki put na drugom kontinentu, i otvoreni su za sve zainteresovane. Pored osoblja ICANN-a, sastancima prisustvuju predstavnici vlada, internet profesionalci, novinari, dakle svi oni koji se na neki način bave Internetom, a u poslednje dve godine prisustvuje prosečno 1200 ljudi. Iako je zvanično ime skupa ICANN meeting (sastanak), reč je o više sastanaka, predavanja, radionica i foruma koji se održavaju paralelno tokom pet dana.

U Seulu je od 25. do 30. novembra održan 36. ICANN sastanak. Glavne teme svakako su bile IDN (Internationalized Domain Names) i uvođenje novih gTLD (Global Top Level Domain) ekstenzija, odnosno njihova liberalizacija. To su verovatno i najveće novine od 2000. godine, kada je prvi put proširena lista globalnih domena. O čemu je reč? Do sada, svaki internet domen bio je predstavljen isključivo slovima engleskog alfabeta, čime je mnogim narodima bilo uskraćeno puno korišćenje Interneta na sopstvenom jeziku. IDN omogućava da se domeni registruju u bilo kom pismu: ćiriličnom, kineskom, korejskom, arapskom... Kako je reč o velikoj promeni u načinu funkcionisanja Interneta, promena će biti postepena i njen početak je takozvani FastTrack proces, kojim će se omogućiti nacionalnim registrima da zatraže samo po jedan novi ccTLD (Country Code Top Level Domain) za svoju zemlju, i to isključivo na svom zvaničnom jeziku. FastTrack je zvanično počeo 16. novembra, kada je ICANN zvanično počeo da prima prijave za domene na novim jezicima. Upravni odbor RNIDS-a je na sednici održanoj 7. novembra doneo odluku o tome da domaći registar aplicira za domen na ćiriličnom pismu, tako da će u budućnosti domaći internet sajtovi biti dostupni i na ćirilici. Kako je reč o procesu koji ima nekoliko faza i zahteva veće tehničke izmene, realno je očekivati da će registracija ćiriličnih domena u Srbiji biti moguća tek od druge polovine sledeće godine.

Druga velika tema kojom se bavio ICANN u Seulu je liberalizacija gTLD-ova, tačnije globalnih ekstenzija komercijalnih domena koji se mogu registrovati bilo gde u svetu. Do novembra 2000. godine postojale su samo .com .net i .org globalne ekstenzije domena. Tada je na sastanku u Los Anđelesu uvedeno sedam novih gTLD-ova (vidi SK 12/2000), a lista je tokom godina proširivana nekoliko puta. ICANN već duže vreme radi na liberalizaciji ovog procesa, tj. na tome da se broj globalnih ekstenzija znatno poveća time što će se svakoj zainteresovanoj strani koja ispuni uslove omogućiti da upravlja domenima sa ekstenzijom po želji. Teoretski, to znači da će u budućnosti biti moguće registrovati domene sa ekstenzijama .beograd, .svetkompjutera ili .bilosta. Nažalost, u praksi postoji dosta prepreka. Prvo, samo prijava za novu globalnu ekstenziju košta 185.000 američkih dolara. Drugo je lista tehničkih uslova koje potencijalni novi registar mora da ispuni, što ovu cenu znatno povećava. Prema nekim procenama koje su se mogle čuti u Seulu, trošak ispunjavanja tehničkih uslova prelazi 500.000 američkih dolara, što za mnoge dovodi u pitanje komercijalnu isplativost ovakvog poduhvata. Treća prepreka jeste to što još nije jasno kada će uvođenje novih ekstenzija početi, a dotle se pravila, troškovi i mnogo šta drugo može promeniti. Ipak, jednom kada liberalizacija počne, očekuje se više stotina pa i hiljada novih ekstenzija u opticaju.

Ova godina nagovestila je da će Internet napokon zaista postati internacionalan kada su u pitanju donošenja odluka i njegova upotreba. Sledeći ICANN sastanak je u Keniji u martu, a nakon toga u Belgiji u junu. Zbog relativne blizine mesta održavanja to je odlična prilika da i stručnjaci iz naše zemlje uzmu većeg učešća.

Na sajtu ICANN-a (www.icann.org) mogu se naći materijali, video snimci i transkripti sa prethodno održanih sastanaka za sve one koje interesuju teme kojima se ICANN bavi, a nisu u mogućnosti da prisustvuju sastancima.

Nenad ORLIĆ