Iz rastera u vektore

Postoje mnogi razlozi zašto bi se različiti grafički elementi u rasterskom obliku (crteži, mape, grafikoni itd.) prebacivali u vektorski oblik. Nećemo se baviti njima, već alatom koj može da vam pomogne u tome. Program se zove Vextractor i u najvećem broju slučajeva će znatno olakšati i ubrzati taj posao, ako ne potpuno ga automatizovati.

Vextractor podržava dva uobičajena načina vektorizacije – korišćenjem centralnih linija ili kontura. Prvi način za rastersku liniju bilo koje debljine kao osnovu za prebacivanje u vektorski oblik uzima njenu sredinu. Zato se ove linije ponegde nazivaju i skeleton lines (linije skeleta). U slučaju ljudskog tela, ovaj način vektorizacije bio bi najsličniji strukturi kostura, te otuda i asocijacija na skelet. Drugi metod je konturni. On će, bez obzira na debljinu rasterske linije, iscrtavati dve vektorske linije po obodima te rasterske linije. Ako ponovo uzmemo ljudsko telo, te linije mogle bi da se porede sa otiskom tela u snegu. Na raspolaganju su i dva načina za „uravnanje” iskrzanih ivica, koje mogu da postoje na originalnoj slici.

Najjednostavniji i najbrži način za dobijanje vektorske slike jeste korišćenjem čarobnjaka. Prvi korak u ovom poslu je, logično, učitavanje rasterske slike, a pomenućemo to da u programu postoji i podrška za sve poznatije rasterske formate. Nakon toga, programu treba naglasiti o kojoj vrsti slike se radi, jer od toga zavisi kako će se dalje odvijati proces vektorizacije. U zavisnosti od tipa ulazne grafike, neki koraci mogu da budu preskočeni, ali mi ćemo ih ovde sve pomenuti. Dakle, nakon učitavanja i određivanja tipa ulaznog fajla, potrebno je definisati paletu boja koja će se koristiti prilikom vektorizacije. Ako se radi o nekom kolornom crtežu, logično je da se odabere i kolorni vektorski izlaz, dok je u slučaju tehničkog crteža dovoljna i jednobitna paleta boja (crno i belo). Naredni korak služi za dodatno prilagođavanje ulazne slike da bi se omogućili bolji izlazni rezultati. U pitanju su filteri čijom primenom može da se umanji kolorni šum na ulaznoj fotografiji, čime se najčešće dobijaju kvalitetniji vektorizovani crteži i čime se smanjuje potreba za naknadnim izmenama. Konačno, dolazimo do poslednjeg koraka – samog čina vektorizacije. Ovaj proces može da potraje od nekoliko sekundi pa do nekoliko minuta, što zavisi od veličine i kompleksnosti ulazne slike, a kao rezultat dobija se vektorizovana fotografija. Ukoliko ste zadovoljni rezultatom vektorizacije, možete tu vektorsku sliku snimiti u nekom od 11 podržanih vektorskih formata. U suprotnom, treba da pređete u standardni režim rada, gde na raspolaganju stoje alati za dodatna podešavanja slike.

Program prilikom vektorizacije obraća pažnju i na neke sitne detalje, pa će, recimo, automatski da popuni sitne prekide između linija, isto tako biće dovoljno inteligentan da vektorskom linijom isprati konturu objekta i na mestima gde dolazi do ukrštanja više linija itd. Naravno, tu je i već pomenuti vektorski editor, uz čiju pomoć mogu da se poprave greške do kojih je došlo u toku vektorizacije – da se obrišu suvišne linije, da se dodaju nove koje su izostavljene u tom procesu, da se promeni putanja postojećih vektorskih linija...

Kako vektorizacija izgleda u praksi? Kroz program smo propustili veći broj ulaznih slika u različitim oblicima da bismo što preciznije utvrdili kako se ponaša u različitim situacijama. Kada se radi o tehničkim crtežima, Vextractor će umesto vas obaviti bar 95 odsto posla. Verovatno je da će biti potrebno da se obave neke sitne korekcije, ali moramo da kažemo da smo u tom slučaju veoma zadovoljni rezultatima. Kod fotografija je situacija malo komplikovanija. Rezultati mogu da variraju – od neupotrebljivih do veoma dobrih. Ipak, moramo da naglasimo da za to nije kriv (samo) program. Mnogo zavisi i od toga da li su odabrana prava setovanja. E, sada, caka je u tome što niko ne može da vam kaže koja su prava setovanja za svaku fotografiju, već se morate pouzdati u metodu probe i promašaja i sticanja iskustva. Ipak, nakon nekoliko desetina (ili stotina) vektorizovanih fotografija, trebalo bi da steknete osećaj, pa će se broj „promašaja” vremenom smanjivati.

Da napomenemo još i to da je demo verzija koju smo probali neupotrebljiva za bilo kakav ozbiljan posao, pošto se u snimljenim vektorskim dokumentima preko celog ekrana ispisuje logo programa. Ni njegova cena nije baš mala, ali treba uzeti u obzir to da posao koji Vextractor obavlja nije baš za široke narodne mase. Ako vam treba vektorizovana slika, verovatno je to iz profesionalnih razloga, a s obzirom na to da je vreme novac, Vextractor će vam u eksploataciji uštedeti mnogo vremena i verovatno dosta novca.

Branislav BUBANJA