Društvene mreže i njihov uticaj

Ništa na ovom svetu nije besplatno

Definicija fenomena poznatog kao Facebook zavisi od onoga koji je daje. Narcisoidni korisnik će svoju dnevnu rutinu dodavanja izveštačenih fotografija (na kojima, zavisno od pola, pući usne ili zadržava dah) pravdati objašnjenjem da je to način druženja sa prijateljima. Svakako neće priznati da se radi samo o infuziji koja će produžiti ekstatični zanos umišljene samovažnosti, koji najbolje karakteriše iskrivljena skraćenica „lol” – Lying out laud (i sebe i druge). Fašista, nacionalista ili šovinista koji je upravo otkrio najbolji kanal za širenje svoje tuposti još lakše će rešavati krizu identiteta i smrt svoga „ja”, dok će Facebook definisati kao sredstvo da se ujedini sa braćom protiv zajedničkog neprijatelja (on vreba svuda, pa i na Internetu).

S druge strane, neki će svoj stav da je baš krštenje njihovog deteta, ispraćaj u vojsku ili svadba najspektakularniji događaj u kosmosu zamaskirati izgovorom da je FB najbolji način da komuniciraju sa rodbinom i prijateljima van rodne grude. Kao da je to nemoguće putem elektronske pošte. Ima i onih koji na FB gledaju kao na sjajnu poslovnu priliku – što ova društvena mreža svakako i jeste. Tu je i gomila prevaranata koji pomoću nje pecaju lake žrtve, naivne korisnike, kojih ima najviše.

Facebook je livada sa ogromnim stadom, stvorena da bi vukovima ponudila lak ulov. Ovog puta ne govorimo o različitim prevarantima i hakerima u ulozi vukova, već o industriji koja na najlakši mogući način može da sazna šta potrošači vole, žele, kako razmišljaju, izgledaju, šta oblače i još mnogo, mnogo toga. FB je svoj uspeh izgradio na besplatnoj radnoj snazi – korisnicima, koji rade u fabrici za proizvodnju najvažnijeg resursa 21. veka – informacije. Taj plod njihovog nesvesnog rada donosi astronomsku količinu zelene radosti mnogim kompanijama, uz žrtvovanje nečega što je nekada bilo svetinja a čega više nema – privatnosti. Ogromna većina korisnika ni na tren ne zastane da porazmisli o tome ko i zašto omogućava da ovo bude besplatno, zaboravljajući da novac nije vrednost već merilo, a da postoji cena koju svi, ipak, plaćaju.

Svakako, Facebook ima i pozitivne strane. Kao i ostale društvene mreže, igrao je ključnu ulogu u mnogim situacijama kada je do izražaja trebalo da dođe humanost. Dovoljno je pomenuti tamu koja je okružila Iran nakon izbora i Internet kao jedini način da poruka stigne do sveta. Ova mreža može i treba da se koristi za plemenite ciljeve, razmenu znanja, iskustava, kao i za kulturno zbližavanje istomišljenika, uz poštovanje alternativnih pogleda na stvari.

Međutim, sve navedeno je promil u odnosu na deponiju taštine koja se svakodnevno uvećava. Na Fejsu je moguće videti mnogo toga pametnog, i milion puta više glupog. Zato je takav koncept i uspeo: on počiva na direktnom pogotku u nerv za samopromociju onih koji nemaju ništa kvalitetno što bi u stvari trebalo promovisati. Zamislite kako bi ovo virtuelno mesto bilo divno kada bi svi promovisali svoju kreativnost, ideje ili plemenite ciljeve.

Facebook se tiho uselio u domove svih nas, a sada ne možemo da funkcionišemo od buke koju proizvodi. Ova društvena mreža u kulturno-vrednosnom smislu nije a priori ništa loše, već je samo pokazatelj toga kakvo je naše, ali i svetsko društvo. Primera je mnogo: ljudi poseduju slojeve koje oblače u zavisnosti od društvenog konteksta. Među bližnjima postoje jedni, u drugačijem okruženju drugi slojevi. Facebook omogućava stvaranje idealnog sloja – promišljene i u realnosti neizvodljive maske. Zato većina korisnika nije ono što u pravom životu jeste. Na Fejsu su ljudi idealni – tamo ne postoji „ja” već digitalna, idealizovana projekcija onoga što neko želi da bude. Tu su ljudi lepši, pametniji, srećniji i imaju mnooogo prijatelja. Istraživanja su pokazala da je broj prijatelja u „stvarnom” životu jednak onom u virtuelnom: u prevodu, istinska, iskrena, duboka i intimna prijateljstva nastala upoznavanjem putem Interneta su retkost, praktično anomalija. To što milioni ljudi sa lakoćom dele fotografije svog donjeg veša i povraćanja u WC šolju hiljadama „prijatelja” jeste drugačija vrsta intime. Ona istinska, koja podrazumeva pogled u nečiju dušu i najfinije segmente ličnosti koji nekoga definišu kao osobu, ostaje rezervisana za tradicionalnu, neki bi rekli, „normalnu” komunikaciju.

Facebook ne pokazuje samo to kakav je svet već i u šta se pretvara. Još važnije, on je među glavnim nosiocima kulturne promene, koja uključuje i razvijanje iracionalnog poverenja u Internet. Ko bi, recimo, na ulici dao nepoznatoj osobi svoje lične podatke? Iako su kampanje za spas korisnika od najrazličitijih vrsta prevara sve intezivnije, situacija je sve gora. Pre tri godine kompanija Sophos sprovela je interesantno istraživanje koje je pokazalo da više od 40 odsto korisnika daje svoje lične podatke strancima „na tanjiru”. Oni su napravili lažan profil u vlasništvu žabe Freedi Staur. Na 200 poziva za prijateljstvo javilo se čak njih 87... Žabi! Još alarmantnije, 87 odsto „prijatelja” otkrilo je podatke o svom radnom mestu i nivou obrazovanja, a 78 procenata i svoju lokaciju (grad, čak i adresu). Ove godine Sophos je ponovio istraživanje, a ishod je još negativniji: odazvalo se još više ljudi i podelilo svoje elektonske adrese, datum rođenja i ostale brojne podatke dragocene svakom poštenom prevarantu. Kada se korisnici ovako ophode prema ljudima sa sadržajno siromašnim profilima, kako li se tek ophode prema atraktivnim devojkama ili momcima?

Naravno, ni Srbija nije imuna na fišing: besplatna putovanja u Dubai, nagradne ekskurzije radi ukidanja viza, lažne login stranice... Mogućnosti su beskonačne. Ponekad je ideja važnija od same veštine, a kombinacija ova dva faktora je ubitačna. Sve nove informacije i trendovi okreću se u korist prevaranata, a iskorišćava se i funkcionalnost samih browsera. Na primer, autologin funkcija u IE, Firefoxu ili Operi primenjuje se i na poddomene, tako da se korisnik može automatski upisati u fake login stranu importovanu na apps poddomen. „Otmica profila” je izvodljiva – a ljudi su, naravno, spremni na to da otkupe svoj profil nazad.

Međutim, nisu krivi samo naivni korisnici. Internet kompanije forsiraju opt out model, koji u suštini podrazumeva to da su po registraciji u startu omogućene sve one funkcije za koje se, inače, smatra da ih korisnici ne bi aktivirali. U prvom redu, reč je o opcijama koje narušavaju privatnost i sigurnost. Idealan primer je dostupnost vašeg profila celom svetu. Istraživanja su pokazala da samo 10–15 odsto korisnika menja default podešavanja na Facebooku. Da je obrnuto, razvila bi se (sasvim nesvesno) drugačija kultura, jer bi bilo još manje onih koji dopuštaju pristup svima u odnosu na one koji (sada) ukidaju pristup. Ovako je obezbeđen maksimalan profit. Facebook se zaista može okarakterisati kao sredstvo pomoću kog ljudi sakupljaju podatke sami o sebi i dele ih sa svima. Inače, kompanije koje proizvode aplikacije za Facebook imaju siguran i neometan pristup svim ličnim podacima. Dok je postojala opcija da se ovako nešto onemogući, samo je 0,1 odsto korisnika iskoristilo svoju priliku!

Od ekspanzije Interneta do danas svet je postao novo mesto: vladaju globalni trendovi, kultura ide u novom pravcu a privreda se orijentiše ka novom supermediju. S marketinške tačke gledišta govorimo o revoluciji: dvosmernost koju Internet nudi iskorišćavaju mnogi, ali nažalost ne uvek na bezopasan način. Spori i konzervativni zakonodavci iznenađeni su poput putara u decembru, a za to vreme različite kompanije (Google, Facebook...) testiraju šta smeju da urade a šta ne. Ispada da mogu mnogo toga. Maksimizacija profita i efikasnosti često se temelji na latentnom obmanjivanju korisnika, koje se ogleda u manipulisanju i izvođenju na željeni put. Ugovori, Terms of Conditions, sastavljaju se što je suvoparnije i dosadnije moguće. S jedne strane obezbeđuje se legalnost, a s druge korisnikov pristanak na sve. Transparentnost je nepoznat pojam, a retorika na zvaničnim blogovima, press događajima i intervjuima odmerena je i proračunata.

Ovaj drugi najposećeniji sajt na svetu sve više predstavlja pretnju i klasičnim pretraživačima Interneta kao što su Google i Yahoo. Istraživanja su pokazala da sve više korisnika nalazi željeni sadržaj putem društvenih mreža. U prvom redu tu su Facebook, Twitter i MySpace. Trend je u stabilnom rastu, što automatski utiče na stepen upotrebe search enginea. Mediji su pokušavali da nađu Google killer konkurenta u „branši” samog internet džina, a nikome nije padalo na pamet da bi potres mogao doći iz druge sfere – ipak se više veruje ljudima nego mašini. Svakako, ovakav trend zahteva nove pomake ka sintezi social networkinga i Internet search sfere. Zato i ne treba da nas čudi to što Google izvodi novog konja na stazu – Google Buzz.

Vlada haos koji se mora urediti. Internet je džungla, a korisnici su ne samo direktne žrtve već i stalni, nesvesni predmet istraživanja. Facebook je odličan primer – koliko ima dobrih strana toliko ima i loših: mnogo prevaranata, mnogo nekvalitetnog sadržaja i narušavanja privatnosti. Korisnici se moraju edukovati i znati svoja prava. Facebook bi bio bolji ukoliko bi došlo do paralelne kulturne i sigurnosne (r)evolucije.

Ivan VESIĆ