Šta je aktuelno kod Googlea

Ipv6 • SPDY • kompresovani video • Voice • ISP • Powermeter

Na svom zvaničnom blogu 5. februara ove godine YouTube je objavio podršku za IPv6. Inače, ostali servisi kompanije Google već imaju IPv6 mogućnosti. Reč je o internet protokolu nove generacije koji će naslediti aktuelni protokol IPv4. Ključni razlog za sukcesiju je ograničen kapacitet prethodnika. Naime, IPv4 koristi 32-bitne IP adrese, tako da je maksimalan broj koji može da podrži oko 4,3 milijarde. Trenutno je to jedva dovoljno: procenjuje se da Internet koristi oko 30 procenata svetske populacije i da je zauzeto 90 odsto adresa. Imajući u vidu neprestanu ekspanziju, očekuje se da će konačna granica biti dostignuta 2012. godine.

S druge strane, IPv6 je protokol koji koristi 128-bitne adrese. Jednostavnije (ili možda komplikovanije) rečeno, radi se o prostoru sa 2^{128 adresa (oko 3,4 x 10}38). To znači da svaki stanovnik planete može da računa na 5 x 10^{28 adresa! Procene s početka veka nisu bile pesimistične kao danas: predviđano je da će biti potrebne dve decenije za iscrpljenje tada preostalih IPv4 adresa. Zahvaljujući tehnologijama poput NAT i VLSM usporena je potrošnja, tako da je dobijeno na vremenu.}

Naravno, nije ovo jedina prednost koju IPv6 nudi: obrada paketa trebalo bi da bude efikasnija zahvaljujući optimizovanijem, jednostavnijem zaglavlju (duplo manjem od aktuelne tehnologije). Takođe, podrška za mobilne uređaje je poboljšana, što je veoma važno kada se u vidu ima procena da se u svetu već koristi 1,5 milijardi ovakvih naprava. Treba pomenuti i multicast (mogućnost slanja jednog paketa na više destinacija), koji je bazna specifikacija novog protokola, dok je kod IPv4 opcionog karaktera.

Ostali lideri su pod rastućim pritiskom da učine isti potez. Facebook najavljuje podršku negde sredinom godine. Ovo je trenutno najvažnije za 65 miliona „mobilnih” korisnika. Ebay najavljuje potpunu funkcionalnost sledeće godine, a testovi su već odavno u toku. Wikipedia „čačka” IPv6 još od 2006, a Yahoo je aktivni učesnik brojnih diskusija na ovu temu. Twitter i Microsoft nisu naročito transparentni po datom pitanju, ali je jasno da se i tamo nešto kuva. Inače, Twitter ima najveći procenat korisnika koji pristupaju sa mobilnih uređaja u odnosu na konkurenciju, tako da bi tranzicija bila veoma značajna.

U svakom slučaju, potpun prelazak na IPv6 je složena stvar. Trenutno, funkcionisanje i komunikacija mogući su zahvaljujući tehnici zvanoj tunneling, što je metoda koja omogućava IPv4 infrastrukturi da nosi IPv6 pakete. Stručnjaci primećuju da proizvođači opreme ne rade dovoljno na usvajanju novog protokola, a isto važi i za softverske kompanije. Generalno, ni IT industrija ne radi dovoljno u informisanju i edukovanju korisnika. Upravo su zbog toga mišljenja oko brzine usvajanja oprečna: jedni smatraju da je potrebna što sporija tranzicija, dok se drugi zalažu za šok-terapiju. Provajderi se, takođe, uglavnom ne trude dovoljno. U testiranju i implementaciji najdalje je otišao američki Comcast. Inače, IPv6 se pojavio još 1996. godine.

Američka vlada zahtevala je još 2007. godine od svojih agencija da implementiraju IPv6 do sredine 2008. godine, međutim proces je bio usporen nedostatkom sigurnosnog softvera (firewall, IDS/IPS...). Proizvođači sigurnosnog softvera odugovlačili su sa radom na IPv6 bezbednosti jer postoji veoma mnogo opcija za tuneling i adresiranje, tako da je reč o ogromnom poslu za kojim je tražnja bila mala – sve dok realnost nije udarila u glavu. Sada se, pak, radi veoma ubrzano. Počevši od Viste, IPv6 je ugrađivan po defaultu, što je bio konačni poziv za buđenje.

Osim što prednjači u aktivnostima vezanim za IPv6, Google je razvio i svoj protokol za prenos sadržaja SPDY (čita se spidi). Ova tehnologija je predlog od strane moćne kompanije za nadogradnju HTTP-a. Cilj je smanjenje brzine učitavanja. Inače, Chrome je, što se brzine tiče, u mrtvoj trci sa novom Operom 10.50. Pomenuti protokol aplikativnog sloja ne zahteva promene u web stranama, što je vrlo važno, ali bez saradnje najačih igrača nema ništa (jer je potrebna podrška od strane web browsera). Mozilla i Google još i mogu da vode dijalog, ali kako će on teći sa Microsoftom, ostaje da se vidi. Moguće je da zbog toga Google ovaj projekat diže na natkompanijski nivo – sve je transparentno, jer je šira zajednica dobrodošla (dev.chromium.org/spdy/spdy-protocol). Tako je obezbeđeno eventualno zalaganje IT javnosti, što bi izazvalo da ostali pokleknu. Inače, podržana je stopostotna SSL enkripcija, a čak su i zaglavlja kompresovana (gzip).

Opterećenost Googlea brzinom ispoljila se i akvizicijom kompanije On2 po ceni od 124 miliona dolara. Ova firma već godinama razvija tehnologije kompresije videa, a novi vlasnici su i ranije izjavljivali da bi spajanje rezultovalo razvojem kvalitetnijeg i bržeg videa. On2 ima šta da kaže i vezano za VoIP, a imajući u vidu ambiciozne planove Google Voice servisa, sve je jasno.

Februar je bio veoma intezivan za vodeću internet kompaniju... Naime, osvanula je šokantna, ali zvanična i proverena vest: Google planira, bar u SAD, da se upusti u ISP vode! Naime, uskoro počinje izgradnja mreže koja će u test fazi na odabranoj lokaciji ponuditi populaciji od 50.000 srećnika veoma brz internet pristup po, kako najavljuju, niskim cenama. U kasnijoj fazi očekuje se oko 500.000 korisnika. Ovakva praksa ne treba da nas čudi: Google obožava da testira svoje aplikacije (a sada i internet provajding) na velikom uzorku korisnika, setimo se samo invite sistema). Preciznije, najavljena je brzina pristupa stotinak puta veća od one koju većina Amerikanaca danas ima.

I najluđa vest za kraj – američka Savezna regulatorna komisija za energiju odobrila je kompaniji Google da trguje energijom! Naime, Google će moći ne samo da proizvodi struju (što već i radi) nego i da je kupuje i prodaje. Da li je ovaj potez učinjen iz razloga povećanja energetske efikasnosti ove imperije ili je u pitanju iskorak u nešto sasvim novo, pokazaće vreme. Google je poznat po interesovanju za zelenu energiju i obnovljive izvore, pogotovo putem servisa Google Power Meter (www.google.org/powermeter/). Šta je sledeće? Crpljenje resursa sa Merkura?

Ivan VESIĆ