Igra Blur, proizvod kuhinja Bizzare Creations i Activision, traži svoje mesto pod neonskim suncem, već solidno zaklonjenim igrama poput Burnout i Split/Second. Za razliku od većine visokobudžetnih trkačkih naslova, Blur sav svoj potencijal crpi iz igre Mario Kart i sličnih, miksujući koncept arkadne jurnjave uz lansiranje munja&gromova sa licenciranim automobilima i urbanim okruženjem svetskih metropola (San Francisko, Tokio itd.), pokušavajući pri svemu tome da (bez potrebe) unese dozu ozbiljnosti u ovaj podžanr.

Nakon pokretanja igre ponuđen je izbor između moda za jednog ili više igrača. Krenete li single player stazom, jedino ćete moći da igrate career režim u kojem je potrebno odvoziti određeni broj trka kako bi se otključao duel sa „šefom” i prolazak na sledeći set izazova. Postoje tri tipa takmičenja: klasična trka, Demolition i Checkpoint. Ukratko – ništa što već nije viđeno. U trkama učestvuje do dvadeset vozila i sa njima se obračunavate korišćenjem nekog od power-upova koji su rasuti po stazama. I u ovom segmentu primetan je deja vu efekat s obzirom na to da arsenal čine prateći projektili, štit, turbo boost, mine i slično. Nažalost, efekat koji oružje proizvodi ostaviće kratkih rukava mnoge igrače željne destrukcije, jer ne samo da su relativno slaba, već i zvuče potpuno neubedljivo.

Kroz career mod otključavaju se nove staze i vozila. Pritom sledi jedan shocking revelation – između vozila iste klase nema velikih razlika! Tačnije, postoji nekoliko tipova vozila kao što su ona koja bolje proklizavaju, imaju veću upravljivost van autoputeva ili kombinuju sve to u balansiranu varijantu, ali je teško odupreti se utisku da je sve to manje-više isto. Uostalom, ovde najbolje pali taktika iz NFS Undergrounda, a to je igranje flipera odbijanjem od zidova u krivinama.

Blur bukvalno zasipa igrača novim vozilima i umesto da svako nađe ulogu u makar jednoj trci, većina će proći ignorisana jer ne nude dovoljnu raznolikost. Sistem osvajanja vozila zato je veoma zanimljiv i veoma podseća na neke od popularnih FPS igara – svaka akcija koju izvedete tokom trke donosi određen broj fanova. Osim što je uslov za kompletiranje zadataka svake trke, količina fanova otključava i nova vozila.

Na svakoj stazi nalazi se i poseban marker kojim se pokreće tzv. Fan Run. Aktiviranjem ove mini-igre na stazi se pojavljuju narandžaste kapije kroz koje je potrebno proći za što manje vremena tačno određenim redosledom. Ukoliko ne promašite nijednu, osvojićete poveći broj fanova i još jedan bonus poen ka otvaranju daljeg takmičenja.

Uprkos čudnom upravljačkom sistemu, trke protiv gomile protivnika, uz sveopšte lansiranje power-upova, prilično su zabavne, ali nisu previše izazovne, jer vozila mogu da uskladište do tri dodatka. Doduše, ipak su osvežavajuće nakon demolition moda, koji više podseća na posao nego na zabavu (pogodi toliko i toliko protivnika u zadatom vremenskom roku koristeći najprostiji piju-piju laserčić).

Pomenuli smo i Checkpoint trke. Samo pominjanje ovog moda kod starijih igrača momentalno izaziva ospice i vraća sećanje na vožnje iz fliperana koje su usisavale novac iz džepa neumoljivim Checkpoint tajmerom. Srećom, autori Blura su nam dozvolili obilato korišćenje speed boosta i na stazi postavili markere čijim se sakupljanjem obuzdava štoperica poklanjanjem dodatnog vremena. Ovaj mod zahteva mnogo vežbe, ali je i najbrži zbog bonusa za ubrzavanje vozila.

Multiplayer modovi, kao sjajnija strana medalje, nude povezivanje na sve moguće načine – online igranje, LAN i split-screen za četiri igrača predstavljaju sjajno osveženje nakon gnjavaže iz singleplayera. Ukoliko se odlučite za daljinsko povezivanje, radovaće vas činjenica da je i tu podržano igranje 20 igrača, samo što su ovog puta za volanima drumskih zveri prepredeni igrači, mnogo opasniji od kompjuterskih protivnika.

Tehnički aspekti Blura su, kao i veći deo igre, veoma neujednačeni. Vozila su odlično i verno modelovana, ali stazama preovladava sumorno sivilo. Sudeći prema kvalitetu tekstura, jasno je zašto se igra zove Blur (zamućenje). Svetla tačka je soundtrack, nafilovan drum’n’bass i electro numerama, koje će odlično održavati atmosferu tokom sveopšteg haosa na stazi. Šteta samo što se ne ispisuje ime pesme i izvođača tokom igranja.

Nažalost, Blur je igra koja ima mnogo problema, barem na PC-u. Najveći i najgori od njih je nestabilan framerate. Igra nije neoptimizovana, naprotiv (proces retko uzme i 50 odsto procesorske snage), ali ima problema. Dešavaće se da i na snažnim konfiguracijama bude neprijatnog seckanja te da akcija ide brzinom usporenog snimka. Kontrole su minus veliki kao balvan, jer ukoliko nemate Xbox 360 kontroler, primorani ste na igranje preko tastature sa nezgrapnim rasporedom komandi, bez mogućnosti mapiranja i podrške za gamepad ili volan. Lista sitnijih mana je poduža i igrači je dopunjuju gotovo na dnevnoj bazi: problemi oko portova koje igra koristi za online igranje, rupe u kôdu koje omogućavaju varanje (Activision će očigledno postati poznat po tome), pucanje ili preskakanje zvuka u video klipovima... Zaista je šteta što je krajnji proizvod ispao ovakav kada je igra imala veliki potencijal.

Bojan JOVANOVIĆ