Digitalni arhiv RGZ

U Republičkom geodetskom zavodu nedavno je otvoren Digitalni arhiv. Cilj je da se sva arhivska dokumentacija koja postoji u Republici Srbiji digitalizuje i postane svima dostupna

Republički geodetski zavod (RGZ) je državna organizacija odgovorna za državni premer, osnovne geodetske radove, katastar nepokretnosti, katastar vodovoda, monografsko-kartografsku delatnost i druge poslove. Još interesantnije od toga, RGZ je odgovoran i za izradu, održavanje i distribuciju georeferentnih i geoprostornih podataka, koji poslednjih godina dobijaju na značaju u svetu, a sve više i kod nas. Dobili smo priliku da se upoznamo sa interesantnim hardversko/softverskim rešenjima koja su u upotrebi u RGZ-u, kao i sa najinteresantnijim projektima koji će biti od velikog značaja.

Arhiv naš nasušni

Svakako najbitniji takav projekat upravo je otvaranje Digitalnog arhiva. Dokumenti i mape koji se skeniraju često su stari i više od 100 godina i variraju po pitanju očuvanosti, i to od vrlo dobro očuvanih do oštećenih i vrlo osetljivih dokumenata sa kojima se mora nežno rukovati pošto su mnogi od njih ne samo od administrativne vrednosti već predstavljaju istorijsko i kulturno nasleđe. Pre skeniranja oštećeni dokumenti prolaze reparaciju i pripremu za skeniranje kako se ne bi oštetili. Takođe, klimatski uslovi za čuvanje ovako stare analogne dokumentacije moraju biti kontrolisani. Analogna arhiva čuva se u dva skladišta, a u izradi je i treće, koje će biti opremljeno najsavremenijim sistemima za čuvanje ovakve dokumentacije.

Broj analognih dokumenata koji se pohranjuju u digitalni arhiv zaista je impozantan. Radi se o stotinama hiljada različitih dokumenata nastalih na teritoriji cele Srbije (više od 180 opština) u poslednjih 175 godina. Tolika količina dokumentacije, pored ogromnog prostora za skladištenje (kako analognog tako i digitalnog), zahteva i visok stepen organizovanosti, pedantnosti, pažnje i znanja. Ono što su nam za vreme posete demonstrirali stručnjaci i kolege iz RGZ-a ostavilo nas je u uverenju da je ovaj istorijski poduhvat na pravom koloseku i da s njim Srbija definitivno prelazi u digitalno doba. Standardi, metode i oprema koji se koriste na ovom projektu ni po čemu ne zaostaju za najvišim svetskim standardima, te to može samo da nas raduje. Ovaj projekat pomažu norveška vlada sa opremom i nameštajem, dok je švedska vlada donirala sredstva za opremu i obuku zaposlenih koji će raditi u Digitalnom arhivu Republičkog geodetskog zavoda.

Foto-stolovi i vakuumi

Za vreme naše posete RGZ-u imali smo prilike da vidimo i vrlo interesantno i originalno rešenje za skeniranje analogne dokumentacije. Foto-stolovi su rešenje na bazi kvalitetnih DSLR fotoaparata i razvijeni su unutar RGZ-a. Oni zamenjuju veoma skupe skenere knjiga (i do pet puta su jeftiniji), a obezbeđuju neophodan nivo kvaliteta skeniranih materijala. Primenjuju se u skeniranju zemljišnih knjiga velikog formata i drugih zemljišnih dokumenata koji su nepraktični za druge tipove skenera ili su naprosto suviše dotrajali za prolazak kroz bilo kakav skenerski mehanizam. Rešenje je elegantno, jednostavno i efikasno. U RGZ-u je trenutno u upotrebi deset ovakvih foto-stolova, osam rotacionih skenera, desetak flat-bed skenera, pet skenera za velike formate (HP Designjet 4500 Scanner) i dva posebno interesantna skenera vrlo velikih formata sa vakuumskim stolom, tj. držačem skeniranog materijala. Oni su proizvod norveške firme Geofoto Scandinavia AS (prethodno ProCaptura) i nose oznaku KartoScan FB V. Imaju optičku rezoluciju 1200 dpi i pozicionalnu preciznost od ±0,05 mm, što ih stavlja ispred bilo kog kontinualnog feed skenera na tržištu. Uz njih stižu dve vakuum pumpe koje imaju zadatak da materijal koji se skenira drže prikovan za tablu, jer i najmanje pomeranje i promena ugla skeniranog materijala znače ponavljanje celog postupka skeniranja. KartoScan FB V nisu brzi skeneri, ali su zato sposobni da skeniraju materijal dimenzija 1600 mm x 1070 mm, što je skoro pun A1 format, i to u zaista impresivnoj rezoluciji. Glava ovog skenera je prava kamera sa sočivom i sopstvenim osvetljenjem, a skeniranje se odvija u scanline maniru. Na izlazu se dobija veliki TIFF fajl odličnog kvaliteta. Prateći softver na ovim mašinama čine tri različite aplikacije – Prime za klasičnu raster obradu, GeoRef za georeferenciranje skeniranog materijala i Merge za sklapanje (mozaikovanje) više fajlova u jednu veliku mapu. Ovaj softver ne spada u onaj „sa najviših polica”, jer su operacije koje izvodi bazične, a softver ima i neka ograničenja – recimo, Merge ne ume da se izbori sa TIFF mapama u različitim razmerama i ne podržava kompresiju, a obe ove funkcije su neophodne u radu s velikim rasterskim mapama. Osim toga, TIFF (tačnije, njegova varijanta GeoTIFF) jeste najšire rasprostranjeni fajl format u industriji prostornih informacija, ali ima teorijsko ograničenje na 4 GB, koje se može zaobići upotrebom raznih specijalizovanih ekstenzija ovog formata, ali se tada nezaobilazno otvara pitanje kompatibilnosti. Ipak, ovaj softver će sigurno naći svoju primenu barem u prvim fazama pripreme istorijskih geoinformacionih datasetova, a to je često i više nego što se očekuje od ove faze.

Digitalizacija u tri smene

Količina dokumenata iz analognog arhiva diktira da sve radne stanice posvećene skeniranju imaju što manje praznog hoda. Uskoro će se u RGZ-u na digitalizaciji raditi u tri smene. Mape i konturni planovi skeniraju se u 300 dpi, a zatim se skenirani materijal vektorizuje uglavnom uz pomoć ESRI ArcGIS i MapSoft rešenja i čuva/koristi u digitalnom obliku. Sličnu procesnu putanju imaju i ostali zemljišni dokumenti koji dolaze iz opština, sudova i sa mnogih drugih strana. Nakon reparacije, pripreme i skeniranja, digitalni materijal skladišti se u impresivna storage rešenja (IBM, HP, DELL), a analogni se vraća u analogna skladišta ili priprema za transport.

U RGZ-u se čuvaju i biseri istorijske dokumentacije poput Ptolomejeve karte Beograda iz, pretpostavlja se, drugog veka nove ere. Ova mapa ne postoji u digitalnom obliku, što je velika šteta jer bi se publikovanjem tog dokumenta i njegove istorije mogla skrenuti pažnja javnosti na značaj analogne arhivske građe koja postoji u RGZ-u, a u Beograd bi tim povodom sigurno pohrlili mnogobrojni istoričari i kartografi iz okruženja i sveta. U svojoj knjizi „Katalog planova i karata Beograda” Milan Krasojević pominje ovakve bisere svetske kulture i istorije pošto je za njima godinama tragao po celoj Evropi. I ova knjiga postoji, nažalost, samo u digitalnom obliku i nalazi se među publikacijama RGZ-a.

Osim Ptolomejeve karte, u RGZ-u postoje mnogi drugi značajni dokumenti kao što je, recimo, mapa Vračara koju je radila ruska vojska 1904. godine na tzv. geodetskom stolu, ortogonalnom metodom. Kuriozitet je da se ova mapa, rađena pre više od 100 godina, u centimetar poklapa sa najnovijim podacima za Opštinu Vračar koje poseduje RGZ. Naravno, primera ovakvih dokumenata ima mnogo, a kakva sve blaga krije analogni arhiv verovatno se neće ni znati dok digitalni arhiv ne zaživi i ne otvori se prema istraživačima i javnosti.

Distribucija digitalnog arhiva i okolo njega

Kritična tačka svakog projekta digitalizacije ili prikupljanja podataka u digitalnom obliku jeste to koliko je dobro osmišljen sistem za distribuciju tih podataka. Ukoliko je taj sistem nezgrapan i nepouzdan, onda sav trud, vreme i novac oko digitalizacije imaju mnogo manju vrednost. Na sreću, sistem za distribuciju digitalnih podataka je nešto što je dobro „pretreseno” u prošlosti i može se dorađivati. Realno, to je jednostavniji deo projekta.

Pre svega treba reći to da je proizvodni sistem Digitalnog arhiva baziran na Microsoftovim tehnologijama, ali zbog svoje kompleksnosti integriše i mnogo drugih tehnologija. Platforma za pristup podacima biće realizovana na dva načina. Prvi način je predmet budućeg projekta, i to će biti klasični web servis preko koga će pristupati najveći broj korisnika. Drugi vid pristupa je trenutno u realizaciji, a to je preko vlasničke biblioteke – detalje o tom tipu pristupa verovatno ćemo dobiti u budućnosti.

Odličan primer efikasnog pristupa digitalnim podacima nudi jedan drugi RGZ-ov projekat o kojem se, kako nam se čini, nije dovoljno pisalo. U pitanju je nacionalni geoportal www.geosrbija.rs koji je dostupan javnosti i koji nudi veliko bogatstvo digitalnih podataka. Ovaj portal urađen je u skladu sa inicijativom Evropske komisije pod nazivom Inspire. Inspire je stupio na snagu 2007. godine i biće implementiran kroz razne faze do 2019. godine, a ima za cilj da u Evropskoj uniji stvori infrastrukturu prostornih podataka. Inspire ima nekoliko vrlo bitnih principa, od kojih je najbitniji onaj koji podrazumeva da se svaki podatak prikuplja samo jednom i čuva se tamo gde će ažuriranje biti najefikasnije. Ostali principi Inspirea odnose se pre svega na metapodatke i protokole za razmenu prostornih podataka kroz celu EU. Ova dalekovida inicijativa udara temelje efikasnijem informacionom društvu budućnosti.

Jedna od atraktivnijih karakteristika portala Geosrbija svakako je ortofoto državne teritorije. Čak 136 gradova u Srbiji mapirano je u rezoluciji 10 cm, 6000 km² teritorije sa državnim premerom fotografisano je u 20 cm, dok su ruralne oblasti rađene u 40 cm. Kosova na ovoj ortofoto mapi nema jer nije bilo dozvole za prelet, ali je tu teritoriju moguće pokriti satelitskim snimcima. Ti snimci već postoje u rezoluciji 2,5 m, a noviji satelitski senzori rade mnogo preciznije i znatno su jeftiniji.

Open Source web server

Kuriozitet vezan za ovaj geoportal jeste to da radi na open source rešenju MapServer. Performanse su trenutno zaista dobre, a kakve će biti kada ovaj portal postane mnogo popularniji zavisiće pre svega od skalabilnosti MapServera kao rešenja i, naravno, serverske infrastrukture i kvaliteta linka.

Na Geosrbiji postoji veliki broj grupisanih lejera: koordinantni referentni sistemi koji su nadležnost RGZ-a, administrativne jedinice od granice država do mesnih zajednica, statističke jedinice, adresni sistem, katastarske parcele (vektorizovano je nekih 25 odsto, ali je snimljeno daleko više), ortofoto itd.

Javna distribucija WMS lejera već duže vreme čeka na političko i pravno odobrenje i uređenje detalja u vezi s licencama za različite datasetove. Konkretno, najviše ima podataka RGZ-a, ali ima i mnogo onih koji pripadaju, recimo, Republičkom zavodu za statistiku, Hidrometeorološkom zavodu, Seizmološkom zavodu, Agenciji za zaštitu životne sredine ili lokalnim samoupravama, a naša regulativa na tom polju još je dosta slaba. Važno je, međutim, to da je tehnička osposobljenost za ovaj vid servisa kompletirana i da su urađeni pilot projekti.

Na prethodnoj Inspire konferenciji 2010. godine direktor Svetske banke za Evropu i Centralnu Aziju javno je pohvalio Srbiju kao zemlju van Evropske unije koja je ubedljivo najdalje otišla u pripremama za priključenje inicijativi Inspire, što je zaista veliko dostignuće i važno priznanje. Realna je procena da je Srbija čak ispred nekih članica Evropske unije.

Zalog za budućnost

RGZ je digitalnim arhivom i projektima oko njega napravio veliki iskorak ka budućnosti i informacionom društvu kome se teži. Zalog je veliki, velika su uložena (donatorska) sredstva, ali i trud. U RGZ-u postoji još mnogo interesantnih projekata iz ove oblasti. Jedan od njih je i mreža AGROS, koja pruža usluge permanentnog, preciznog satelitskog pozicioniranja kroz mrežu fiksiranih GPS stanica ravnomerno raspoređenih po čitavoj teritoriji Srbije. Kapaciteti i potencijali ove mreže još nisu iskorišćeni, što je prava šteta s obzirom na sve prednosti koje ova tehnologija donosi i na njenu zrelost. Za bolje iskorišćenje ovakvih projekata potrebno je mnogo rada na obrazovanju potencijalnih korisnika.

Možda je najbitnije od svega to što je RGZ pokazao da se u državnim institucijama i te kako može raditi na svetskom nivou, pa da takvi budu i rezultati. „Problem” je možda to što su ovi projekti malo ispred svog vremena, a čini se i ispred vremena političkog establišmenta i važeće zakonske regulative. Međutim, to i jeste osnovni cilj uvođenja novih tehnologija – da pomeraju društvo ka boljoj budućnosti i da budu podsticaj za razvoj.

Stevan JOSIMOVIĆ