Promene na Facebooku

Promene u funkcionalnosti kao odgovor na Google+, a sve to uz saradnju sa Microsoftom

Verovatno svaki čitalac „Sveta kompjutera” povremeno dođe u situaciju da mora po deseti put da objašnjava rođacima ili komšijama kako se koristi Skype, kako se instaliraju drajveri za web kameru i kako se podešava mikrofon. Najveća društvena mreža na svetu Facebook, zajedno sa Skypeom predstavila je video chat koji ceo proces čini jednostavnijim. Tako je omiljena web destinacija u Srba, a i šire, umanjila povremene agonije tehnički pismenije populacije...

Facebook je stvari učinio najjednostavnijim. Video razgovor pokreće se jednostavnim klikom na ikonicu kamere, koja se nalazi u chat prozoru vaših prijatelja. Prilikom prvog pokretanja traži se instalacija odgovarajućeg dodatka za browser, koji se startuje samo jednim klikom. Tako su Facebook i Skype doneli besplatan video chat okeanu od 750 miliona korisnika, i to na najlakši mogući način.

Najvećoj društvenoj mreži potrebne su inovacije, i to hitno. Iako Google kasni celih nekoliko godina sa svojom socijalnom alternativom, Zakerberg i kompanija moraju da budu obazrivi i uvek korak ispred moćne konkurencije. Google+ je, na primer, u startu doneo grupni video chat, funkciju koja i dalje ostaje komercijalna opcija Skypea, te je, samim tim, nedostupna na Facebooku.

Kako bi učinili konfiguraciju video razgovora što jednostavnijom, te ovu opciju pristupačnom svim korisnicima koji umeju da klikću i priključe USB kameru u odgovarajući ulaz, inženjeri Facebooka razvili su različita rešenja za svaki browser i operativni sistem. Na primer, na Macu sa instaliranom Javom sav proces obavlja se automatski u Safariju. Za Windows je, s druge strane, u vidu bootstrap aplikacije pronađeno rešenje za probleme sa dozvolama, a način za najbrži download praktično samo jednim klikom.

Ideja je da se postigne maksimalna lakoća korišćenja, nešto po čemu je Google poznat. Facebook i Skype uspeli su da donesu idealan video chat koji funkcioniše savršeno. Ciljna grupa je jasna – tetke, strine, stričevi, kumovi i svi ostali u inostranstvu, te mladi zaljubljeni parovi (koji uglavnom znaju da koriste Skype). Za najveću društvenu mrežu prednosti ove saradnje su jasne, ali se postavlja pitanje zašto bi Skype sam sebi zabadao nož u leđa. Nova situacija nesumnjivo će dovesti do smanjenja potrebe za preuzimanjem njihove aplikacije i direktnog korišćenja servisa.

Međutim, to neće biti kraj za Skype. Ova internet kompanija sada je pod kontrolom novog vlasnika, softverskog džina Microsofta, koji je osvojio svet desktop PC-jeva, ali nikako da stane stabilno na nova tržišta, izuzev gejminga. Zato je ova kompanija platila Skypeu više od osam milijardi dolara kako bi ga integrisala u Xbox, Windows Phone 7 telefone, ali i na Facebook, koji je veliki saveznik Microsofta u borbi protiv zajedničkog neprijatelja. Skype kao klasična desktop aplikacija postaje, dakle, nebitna stavka.

Google je trn u oku i jedne i druge kompanije, jer želi da formira novo jedinstveno tržište, koje bi usisalo domene u kojima caruju Microsoft i Facebook. Bolmer i kompanija često su kritikovani zbog konzervativnog pristupa Internetu, ali ako su išta dobro uradili, to je onda savez sa Facebookom.

Microsoft je, naime, 2007. godine kupio 1,6 procenata Facebooka za 240 miliona dolara. Facebook nije imao svoj IPO (javni izlazak na berzu), ali stručnjaci procenjuju vrednost na oko 82 milijarde dolara. Dakle, taj „mali procenat” vlasništva vredi više od jedne milijarde.

Ovde nije u pitanju samo novac na kratke staze. Reč je o borbi protiv Googlea. Bolmer je odlučio da kupi Skype iz više razloga, ali skoro iza svakog stoji najveći internet džin. Google je udario na najzdraviji stub kompanije, na nešto što je Microsoft načinilo Microsoftom – PC desktop. Windows je srce kompjutera, centralna tačka za sve aktivnosti i must have za više od 90 odsto korisnika. Zahvaljujući Googleu i drugim Cloud firmama sada možemo da čuvamo i slušamo muziku, delimo fotografije i video klipove, pa čak i da se bavimo poslom (Google Docs), i to bez naknade – u „oblaku”.

Google želi da u fokus stavi web aplikacije, a ne operativne sisteme. Udario je i na društvene mreže, jer celo iskustvo želi da učini socijalnim. Zato je kombinacija Zakerberg-Bolmer sasvim očekivana. Microsoft je, sem vlasništa, ostvario i odličnu saradnju sa Facebookom, koji ima 750 miliona korisnika i koji je jedini uspeo da veliki broj korisnika odvuče sa Googlea. Mnogima je Facebook poput paralelnog i jedinog zamislivog Interneta. Zašto je Google čekao toliko dugo i dozvolio svojim konkurentima da se razmahnu, druga je tema...

Projekat socijalne pretrage, te stapanja društvene mreže i svih usluga u jednu jedinstvenu deluje kao udarac od kojeg se Microsoft i Facebook sami ne mogu odbraniti. Međutim, ujedinjeni su dovoljno jaki da ponude alternativu. U maju je Bing, Microsoftov search engine, počeo da prikazuje rezultate pretrage koji su obogaćeni društvenom komponentom. Naime, na rezultate utiče broj lajkova vaših prijatelja tako da ćete, ukoliko koristite Bing, dobijati rezultate sa preporukama od strane svih onih sa kojima često kontaktirate. Sličnu ideju ima i Google sa tasterom „plus jedan”, koji ima svoje specifičnosti, ali po značaju i rasprostranjenosti ne može ni da priđe Facebookovom „lajku”.

Sterilan dizajn i nove zanimljive funkcije mreže Google Plus svakako su uticali na želju za promenama i na samom Facebooku. Integracija Skypea samo je početak talasa izmena. Prema rečima Zakerberga, opcija chat bila je konfuzna i bilo je mesta za poboljšanja. Pre svega, inženjeri Facebooka nisu bili zadovoljni metodom potrage za željenim prijateljima. Zato su odlučili da iskoriste wide screen monitore većine korisnika za novi dizajn, koji celu desnu kolonu ispunjava listom dostupnih prijatelja za chat.

Uvedena je i opcija za grupni chat, koja je u poređenju sa opcijama Huddle i Hangout na Google Plusu ipak siromašna. Najveća zamerka odnosi se na slabu promociju ove opcije, te na činjenicu da se ona aktivira kroz dodatno uključivanje prijatelja preko chat prozora jednog kontakta, sa kojim komunikacija mora da počne.

Iako je sada racionalno iskorišćen slobodan prostor na većim ekranima, korisnici su pretežno negativno reagovali na promene. Dok su tehnički obrazovaniji korisnici uglavnom indiferentni prema novom ili starom chatu, većina vlasnika profila na Facebooku nije zadovoljna. Facebook, za razliku od LinkedIN-a ili Google Plusa (bar zasad, kada je o drugoj reč) okuplja znatno širi spektar ljudi, od kojih većina nije zainteresovana za inovacije. To su korisnici koji Facebook koriste kao alternativni Internet te samo za njega i znaju. Oni nikada nisu želeli da uče kako da koriste programe ili druge internet servise, te im se svaka promena na Facebooku čini pretnjom po lakoću korišćenja, čak i onda kada nove opcije poboljšavaju taj segment.

Zato je Facebook u nevolji. S jedne strane, mora da evoluira, dok istovremeno mora da balansira sa ogromnom korisničkom bazom, od koje su većina konzervativni korisnici. Zakerberg i kompanija sigurno nisu bili pripremljeni na intenzivno iskazivanje nezadovoljstva. Na stranicama posvećenim novim funkcijama, kao što su dodaci vezani za komentarisanje, korisnici ne raspravljaju o novopredstavljenim opcjiama, već masovno kritikuju chatbox i ostale novine. Mnogi od komentara su dramatični, sa prenaglašenim izražavanjem nezadovoljstava, što je ozbiljan pokazatelj koliko će Facebook u budućnosti imati problema sa korisnicima koji nisu otvoreni za inovacije i koji žele da stvari ostanu onakve kakve jesu.

Facebook je poradio na još nekim važnim sitnicama. Na primer, sada je moguće embedovanje video klipova, slika i linkova, sa pratećim metasadržajem, u same komentare, što je opcija koju nema Google Plus. S druge strane, Facebook i dalje ne nudi mogućnost editovanja ostavljenog kometara, što je potpuno neshvatljivo.

Najveća društvena mreža je u ofanzivi. U Americi je sklopila dogovor sa American Expressom. Dve kompanije razvile su platformu za vlasnike ovih platnih i kreditnih kartica, koja podseća na Groupon, LivingSocial, Google Offers i slične servise. Brojni veliki nacionalni brednovi uključili su se u taj posao, a sada je na partnerima da pridobiju manja lokalne preduzeća, za koja je mreža posebno ukrojena. Tako Facebook počinje dodatno da koristi svoju ogromnu korisničku bazu u Americi preko servisa za lokalizovanu povoljnu kupovinu.

Snaga Facebooka, uprkos svemu, ne leži u njegovim funkcijama već u korisnicima. Google +, s druge strane, može na početku da ponudi jedino funkcionalnost, ali je jasno da potrošači neće masovno preći na novu društvenu mrežu, barem ne dok svi njihovi prijatelji ne budu tamo. Tu je „kvaka” za Google, dok je za Facebook „konzervativni paradoks”.

Naravno, ne smemo zaboraviti Microsoft, čija rastuća uloga u oblikovanju budućnosti Facebooka postaje sve značajnija.

Ivan VESIĆ