Aktuelni trenutak Interneta u Srbiji

Mnogo posla za „optičare” neće preko noći promeniti suštinu

U Srbiji je donedavno bilo vrlo komplikovano posedovati kablove ukopane u zemlju, a namenjene telekomunikacionom saobraćaju. To je bila privilegija Telekoma Srbija, nekih javnih preduzeća i pojedinih snalažljivih firmi. Oni koji su i pokušavali da dobiju dozvolu za to često su nailazili na nerazumne zahteve poput dubinskog pozicioniranja kablova, što je veoma skupo. U kombinaciji sa visokim cenama usluga iznajmljivanja vodova od Telekoma, bežične telekomunikacije postale su još značajnije. A onda je sve to počelo lagano da se menja. Malo zbog praćenja regulative u civilizovanom svetu (EU), malo zbog stranih ulaganja, malo zbog ovoga, malo zbog onoga...

Danas je situacija drugačija ili barem tako izgleda. U Srbiji se kopa uzduž i popreko. Uz auto-put se ponovo kopa, pored jedne optičke mreže radi se barem još jedna. U Beogradu na više mesta možete videti uske kanale u asfaltu na trotoarima gde se kopaju plitki rovovi i u njih postavljaju kablovi. Čak je i Telekom počeo da iznajmljuje svoju kanalizaciju. Kao što je neko rekao: „Dozvola nije data samo onima koji je nisu tražili”. Sada sve može.

Šta će Srbija od svega ovoga stvarno dobiti? Da li će uskoro veći poslovni korisnici početi masovno da prelaze na optičke linkove? Nadamo se da hoće. Većina provajdera u gustim poslovnim zonama traži 500 evra za dovođenje optičkog kabla, dok Telekom traži skoro tri puta više. No, iz Telekoma je najavljeno da se očekuje odluka da uvođenje brzog Interneta putem optike za brzine veće od 4 Mbit/s postane besplatno, tj. da košta simboličan jedan dinar. Tada će i ozbiljniji bežični sistemi, današnji primarni linkovi, postati samo dobri rezervni linkovi u slučaju da neko bagerom iskopa optiku ili da kradljivci bakra opet pogreše...

U Telekomu najavljuju i sniženje cena Interneta za korporativne korisnike po brzim linkovima. Provajderi, osim za ADSL, već neko vreme imaju bar teoretsku mogućnost da biraju „dobavljača Interneta u velikoprodaji”, ali tek odnedavno to sve počinje da ima smisla. Valjda zato i Telekom reaguje cenama.

Šta će to tačno značiti? Dve stvari. Prvo, jeftiniji Internet, po principu – plaćaj isto, dobićeš više (uporedite brzine kablovskog pristupa kod SBB-a sa brzinama ADSL pristupa kod Telekoma i drugih provajdera za iste novce). Drugo, da će provajderi sve manje moći da žive od osnovne usluge, tj. same prodaje Interneta. Dakle, moraće da žive od salate, a ne od mesa, jer će tržište to tako diktirati. U prevodu, dodatne usluge će biti glavni generator prihoda i one će diferencirati igrače na tržištu.

Situacija za „privatna lica” je nešto drugačija. Ako pogledamo urbanije zone, ne možemo reći da konkurencija već ne postoji. Nije idealna, ali ipak imate mogućnost izbora Interneta preko telefonske parice, kablovskog operatera, bežičnih operatera, uključujući tu GSM i CDMA operatere. Ovde je tržišna utakmica već odavno oštra, a pod novim vetrovima poviće se prvo najmanji provajderi, te treba očekivati dalje ukrupnjavanje u ISP sektoru. Treba očekivati i povećanja brzina za isti novac, što predviđamo i kada je reč o poslovnim korisnicima. Još ostaje otvoreno pitanje kako će funkcionisati iznajmljivanje „poslednje milje” od strane Telekoma drugim provajderima. To je jedna od najbitnijih stvari oko kojih su se Telekom, Telenor i RATEL zakačili i koja je sada definisana cenama, ali još ne funkcioniše zbog nezainteresovanosti Telenora.

Teško je analizirati samo Internet na domaćem tržištu telekomunikacija, posebno danas, kada je Internet isprepleten sa glasovnim i multimedijalnim prenosom. Velike promene za kućne korisnike mogu nastati u trenutku kada zaista zavlada tržišna utakmica na polju glasovne komunikacije. To se neće desiti stvarnim početkom rada Telenora u fiksnoj telefoniji (svakako ne ove kalendarske godine). Desiće se onog trenutka kada se firmama koje ispunjavaju tehničke uslove dozvoli da kupuju brojeve iz numeracije i kada u igru uđu kablovski operateri (pre svega SBB), ali i ISP i virtuelni operateri. Tada će početi otvorena utakmica, kada će u ponudi paketa različitih usluga svako moći da traži ono što mu odgovara. Tada će se gledati kvalitet, cena i mogućnosti, a tu utakmicu neće svi preživeti.

Taj trenutak sigurno neće doći u narednih godinu dana, verovatno i kasnije. Njega će odrediti i sudbina Telekoma (kao rezultat izlaska na berzu, kako se sada priča), Telenorov tempo u fiksnoj telefoniji, možda opet pritisak iz EU ili neki drugi politički i interesni trenutak (recimo, neko strano ulaganje).

Kratkoročno gledano, čini se da se ništa suštinski neće izmeniti u narednih godinu do dve dana, osim raspodele cifara o načinu i brzini pristupa Internetu u RATEL-ovom godišnjem izveštaju. A one će svakako biti tumačene kao „snažan rast”.

Dušan DINGARAC