Veliki test grafičkih kartica do 100 evra

Volimo da gledamo emisije o nedostižnim superautomobilima, volimo da čitamo o najnovijim grafičkim karticama sa trocifrenom cenom, ali u realnom životu vozimo polovnjake, a grafička kartica koju planiramo da kupimo obavezno mora da ima što nižu cenu, izraženu sa maksimalno dve cifre! Nećemo vam pomoći u tome da kupite polovnjaka (mada vas upozoravamo da se čuvate krševa), nego ćemo vam izneti sve opcije i skrenuti pažnju na bitne stavke prilikom kupovine grafičke kartice čija je cena niža od mentalne (i fiskalne) barijere od 100 evra!

Baš kao što smo odredili da gornja granica bude 100 evra, isto smo uradili i za donju granicu – 50 evra. Na osnovu svih dosadašnjih iskustava, uverenja smo da je kupovina grafičke kartice ispod navedenog limita čisto bacanje para. U prethodnim brojevima dosta smo se bavili tom temom, a sada ćemo samo da ponovimo – danas prilikom kupovine ploče ili procesora dobijate i integrisanu grafiku. Ona će u najgorem slučaju da vam omogući da vidite sliku na monitoru, a sa nekom ćete moći i da se poigrate. U izuzetnom slučaju, kao npr. sa AMD-ovim procesorima Llano, lepo ćete se poigrati, mada se grafičke ne dobijaju. Procesori Llano su nekoliko desetina evra skuplji od sličnih procesora istog proizvođača koji nemaju u sebi grafički procesor. Ipak, pristojno igranje neće vam omogućiti ni osnovni modeli grafičkih kartica, oni po ceni nižoj od 50 evra. Performanse su jednostavno previše slabe, a cena i nije tako beznačajan faktor. Tako je bolje da neko vreme trpite integrisanu grafiku dok ne uspete da uštedite budžet za neku od kartica koje ćemo vam predstaviti u ovom članku! Čisto kao kvantifikacija prethodno izrečenog stava, u test smo uključili i karticu Radeon HD 6450 512MB GDDR5. Reč je o najboljoj kartici po ceni nižoj od 50 evra koja ima GDDR5 memoriju. Realnost najniže klase je DDR3 memorija, a tada su performanse još slabije.

Da vidimo šta u ovom segmentu nude ljuti rivali nVidia i AMD. „Zeleni” (u ovom okršaju AMD je crvene boje) imaju nešto užu ponudu, koja se zasniva na prethodnoj generaciji GPU-ova iz serije GeForce 400. Reč je o modelima GT430 (koji polako nestaje), GT440 i GTS450. GT440 je ništa drugo do fabrički overklokovani GT430, ali trenutno se oba modela još nalaze na tržištu, a tako će biti dok uskoro ne stigne GeForce GT 540. Kod AMD-a ponuda je za nijansu šira, ali prvenstveno zbog činjenice da u kanalu zbog sporog tempa prodaje još mogu da se nađu poneki Radeoni iz serije HD 5000. Od starijih modela na testu se našao samo Radeon HD 5570 1GB DDR3, i to iz dva razloga. Prvo, zato što se još lako nalazi i drugo zato što na testu nismo imali model 6570 sa 1 GB DDR3 memorije, koji je praktično identičan. Sve ostale Radeone HD 5xxx smo ignorisali s obzirom na to da imaju zamenu u seriji HD 6000, a pri tom su i razlike u specifikacijama i performansama minimalne. Iz AMD-a smo tako imali i Radeon HD 6570 i njegovu overklokovanu Radeon HD 6670, te HD 6770, koji predstavlja vrh ponude u ovoj klasi. Reč je o identičnom GPU-u kao kod Radeona HD 5770, sa unapređenim video delom, što nema uticaja na 3D performanse. Nedostaje nam samo Radeon HD 6750, pa ako neko baš želi da zna kako bi se ova kartica snašla na testu, neka je „zamisli” između Radeona HD 6670 i 6770.

S obzirom na to da ste upravo pročitali da u realnosti ovaj uski cenovni dijapazon baš i ne vrvi od ponude, sigurno se pitate zašto nam grafikoni izgledaju tako pretrpano? Jači razlog leži u upotrebi dva tipa memorijskih čipova za svaki od pobrojanih GPU-ova, a slabiji zbog različitih količina memorije. Naime, proizvođači iz oba tabora na sve svoje kartice stavljaju i DDR3 i GDDR5 memorijske čipove, pritom ne menjajući ništa u nazivu samih kartica! To je „minsko polje” za svakog potencijalnog kupca koji ne obraća dovoljno pažnje ili ne zna koliku to razliku pravi.

Red je da nešto kažemo i o samom testiranju, pre nego što krenemo u komentarisanje rezultata. Prvo, izabrali smo tri rezolucije koje u potpunosti pokrivaju najveći deo prodaje TFT monitra na tržištu. Drugo, nismo testirali sa najvišim postavkama za kvalitet, jer je cilj bio da se uspostavi balans između upotrebljivosti jeftinih grafičkih akceleratora i najboljeg mogućeg kvaliteta renderinga koji oni mogu da pruže. Baš kao što nema smisla da kupujete grafičke jeftinije od 50 evra, isto tako nema smisla ni da srozavate sve parametre kvaliteta.

Što se tiče izbora igara, fokus smo stavili na DirectX 11, iz prostog razloga što smo uvereni u to da ako ste već uložili toliki mentalni, fizički i finansijski napor u kupovinu računara, sigurno je da najmanje godinu-dve nećete više moći ili hteti da trošite novac. S tim na umu, biće vam bitno da znate kako će ta grafika da radi „po najnovijim standardima”. Jasno, to ne isključuje ogromnu kolekciju naslova iz bliže i dalje prošlosti, te smo zato zadržali najzahtevnije DirectX 10 testove. A ako u njima imate dovoljno FPS-ova, onda ćete ih sigurno imati i u još starijim DirectX 9 igrama.

Konačno dolazimo i do brojki, pa pogledajmo šta nam one govore. Prva se odmah zapaža poređenjem najjeftinije kartice od 50 evra i najskuplje kartice ispod te granice. Prvi modeli iznad granice osetno su brži od onog ispod, uz minimalnu razliku. Napominjemo to da smo Radeona HD 6450 „počastili” tako što smo testirali model sa GDDR5, a razlika bi bila bar duplo veća da smo uzeli mnogo češću verziju sa DDR3 čipovima. Koliko je DDR3 zastupljeniji jasno je kada se pogledaju cenovnici – model sa DDR5 memorijom gotovo je nemoguće naći, dok HD 6450 sa DDR3 postoji u desetinama varijacija.

Na tom donjem limitu ponude GeForce GT430 nije jedini izbor. Tu je i Radeon HD 5570 DDR3, nešto skuplji ali dosta brži. Sledi GT 440. Onoliko koliko je Radeon HD 5570 DDR3 skuplji od GT 430, toliko je i GT 440 skuplji od Radeona HD 5570 – sasvim malo. Međutim, dok je HD 5570 nedvosmisleno brži od GT 430, dotle je trka između GT 440 i AMD-ovog pulena izjednačenija, te neke testove izvlači nVidia a neke AMD. Sa GDDR5 memorijom GeForce GT 440 je, naravno, brži, ali tu je Radeon HD 6670 sa GDDR5 memorijom. Tu negde je i jedna od „glupljih” kartica sa ovog testa – Radeon HD 6570 sa 2 GB DDR3 memorije. Skupa je zbog mnogo memorije, ali spora zbog toga što se koristi DDR3. Činjenica da ima duplo više memorije od svih ostalih kartica sa testa ni najmanje joj ne pomaže jer kartice u ovoj klasi nemaju potrebu za tolikom memorijom.

Nemojte kupovati kartice sa više od 1 GB memorije – prvi je zaključak sa ovog testa. Drugi, takođe vezan za memoriju, tiče se razlike u tipu korišćene memorije. To najbolje ilustruje situacija sa novim Radeonima – HD 6570, odnosno HD 6670. Kada su opremljeni onako kako je AMD zamislio, dakle sa GDDR5 memorijom, ova dva mainstream akceleratora daju izvrsne performanse. Međutim, kada se grafičkim procesorima Turks nakači DDR3 memorija, stvari postaju drugačije. Već pomenuti Radeon HD 6570 sa 2 GB DDR3 daleko je po performansama u odnosu na isti takav model sa 512 MB GDDR5! Isto se može videti na primeru modela GeForce GT440 sa GDDR5 memorijom – mnogo je brži od svog rođaka koji koristi DDR3 čipove. Nakon ovih testova, nije nas iznenadilo kada je i Radeon HD 6670 DDR3 „kalirao” sa performansama u odnosu na svoju GDDR5 verziju.

Imajte na umu činjenicu da se po manje-više istoj ceni prodaju modeli sa 1 GB DDR3 memorije i oni sa 512 MB GDDR5. Tako je i sa Radeonom HD 6670. Iako smatramo da je 1 GB video memorije dobra mera u ovom segmentu, pogled na performanse jasno pokazuje da, u slučaju da ne možete sebi da priuštite model sa 1 GB GDDR5 memorije, treba da se odreknete polovine kapaciteta, a samo ako mora, nakon toga i tipa memorije.

Kako se približavamo samom vrhu ovog tržišnog segmenta, nailazimo na GeForce GTS 450. Sa DDR3 memorijom nije konkurentan čak ni Radeonu HD 6670 GDDR5, ali sa GDDR5 memorijom je znatno brži. Na kraju stižemo do najbrže, a samim tim i najbolje kartice na ovom testu i u ovom cenovnom rangu. Za nijansu je skuplji od GeForcea GTS 450 sa 1 GB GDDR5, ali je i solidno brži.

Na kraju ovog maratonskog testiranja izvukli smo tri zaključka. Prvi je, svakako, da treba da zaobilazite kartice sa DDR3 memorijom ako ikako možete. Drugi je da ne kupujete modele sa više od 1 GB jer to nema nikakvog smisla, a novčanik strada bez ikvakvog razloga. Treći je da AMD poprilično dominira u bang for buck poređenjima, onda kada se posmatra uloženo i dobijeno. Četvrti zaključak, koji je pomalo iznenađujući, jeste da je najbolja kupovina najskuplje kartice AMD Radeon HD 6770 sa 1 GB GDDR5. Ovo ne znači da su kartice sve brže što su skuplje, posebno ne u najbržem segmentu. Nadamo se da ćemo to pokazati već u narednom broju, kada se budemo bavili onim višestruko skupljim. No, da vas poštedimo čekanja, odmah ćemo vam reći da zajednički testovi pokazuju da je upravo negde oko vrednosti koliko košta najbolja kartica na ovom testu i magična granica dokle se dobija više nego što se ulaže.

Naravno, bolje performanse ne znače i da ćete biti uspešniji u igrama ili da ćete se više zabavljati, one su samo garancija da će vizuelno iskustvo biti bogatije i kvalitetnije. I jeftinije grafičke kartice mogu da budu vrlo zabavne i korisne, pa u našim tabelama potražite i druge modele koji se izdvajaju kao dobra kupovina. Ima još nekoliko njih koji imaju našu preporuku, i to pokazuje poslednja grupa grafika nazvana Performanse vs. Cena nije savršeno jasno prikazana, što se kažu „ne kapira se baš na prvu”, te ćemo malo sve razjasniti.

Gornji grafik ispod kojeg piše Udeo performansi u odnosu na Radeon HD 6770 (%) pokazuje koliko brzine i frejmova možete očekivati od neke kartice u odnosu na najbržu karticu na našem testu. Što je manja brojka kartica je sporija, pa tako Radeon HD 6450 512MB GDDR5 pruža jedva nešto više od četvrtine brzine, tj. nešto više od 25 odsto. Sledeći grafik je cena, koja je postavljena tako da ne prikazuje ni najjeftiniju ni najskuplju karticu određenog tipa. Treći i najvažniji grafik prikazuje kakve performanse dobijate za uloženi novac – kartice koje imaju najduže „štanglice” pružaju najbolji odnos uloženo/dobijeno, pa među njima treba tražiti preporuku.

Saša UZELAC