Epson Stylus Photo PX820FWD i AcuLaser M2300D

Ako ste, kao većina čitalaca, bacili pogled na slike pre nego što ste počeli da čitate tekst, verovatno ste se s pravom zapitali šta ova dva štampača zapravo traže u istom tekstu? Na prvi pogled, osim japanskog porekla i činjenice da su oba uređaja štampači, sličnosti i nema. Međutim, ko se priseti Tolkina i čuvenog „da ne sjakti sve što je od zlata žarom”, neće ostati iznenađen kada se spoljašnost zanemari i otkrije karika koja ih vezuje, i to u vidu dupleks jedinice koja omogućava obostranu štampu. Ekološka svest nagnala nas je na to da probamo modele koji bi u praksi mogli da (u)štede papir.

Epsonov Stylus Photo PX820FWD mnogima će se učiniti poznatim, što uistinu i jeste. U pitanju je „pljunuti” ink-džet multifunkcijski štampač PX800FW, sa kojim smo se sreli pre dve i po godine (SK 03/2009). Štaviše, pomislili smo da nam je Epson greškom poslao ponovo isti model, ali nas je oznaka uverila da ovaj uređaj jeste onaj koji smo očekivali. Pomični kontrolni panel sa kolor ekranom osetljivim na dodir veličine čak 20 cm, i danas, kao i pre nekoliko godina, ostavlja impresivan utisak, kao i nezaobilazna posebna pregrada za foto-papir, detalj koji nas je svojevremeno oduševio. Ipak, koncentrisaćemo se na ono što je promenjeno. Wi-Fi podrška je unapređena, pa je sada podržan i aktuelni standard 802.11n. Drugo poboljšanje već smo pomenuli – dupleks jedinica za obostranu štampu jeste ključna novina na ovom modelu. Ne deluje mnogo, ali je zapravo i više nego dovoljno ako se uzme u obzir to da je prethodni model već imao mogućnost skeniranja, kopiranja, ADF, FAX i čitač memorijskih kartica, a nedostatak dupleksa bio je jedina stavka za koju se neko mogao uhvatiti i reći: „E, ovu funkciju nema”.

Koliko je ona zapravo pomogla? Brzina štampe nije se drastično menjala, dok je kvalitet i dalje mačka u džaku. Tekst je bled pri korišćenju bržih režima štampe, a tek na najboljem režimu prestaje vidljivost krzavih ivica na sitnim slovima. Kod fotografija, kao i ranije, korišćenje običnog papira daje rezultate daleko ispod cenovne konkurencije, dok, s druge strane, živopisne i detaljne slike na foto-papiru ostavljaju za sobom i dosta skuplje modele. Za obostranu štampu možemo reći da radi, ali, nažalost, kao i kod svih ostalih ink-džet modela, ne i bez problema. Nakon štampe lica, potrebno je vreme da se mastilo sasuši pre uvlačenja nazad radi štampe naličja, što dovodi do dosta loših brzinskih rezultata obostrane štampe. Obostrana štampa fotografija u najboljem kvalitetu na običnom papiru može biti problem, vreme sušenja često nije dovoljno da običan papir upije tu količinu mastila, pa se dešava da pokoji list bude zaglavljen. Iako je ovakva primena retka i problem se može otkloniti softverski (povećanjem pauze za sušenje u okviru drajvera štampača), ipak smatramo da obostrana štampa i ink-džet štampači još nemaju šta da traže zajedno.

Nasuprot bratu iz serije Stylus, Epsonov AcuLaser M2300D izgleda vrlo dosadno. Nema ekrana u boji, štaviše nema ekrana uopšte, nekoliko lampica i tastera su sve što ćete zateći na njemu. Naravno, to i nije čudno jer je M2300D čistokrvni laserski štampač kojem, osim tastera za prekid štampe, zapravo i ne treba ništa više. Malo veće dimenzije, koliko god delovale nezgodno, donose neke prednosti – nema krkih nosača papira, već je tu fioka kapaciteta 250 listova. Maksimalna težina papira sa kojom M2300D može da se izbori je 220 g/m², ali tada je potrebno koristiti ručni ulagač umesto fioke. Unutar mašine, Epson, za razliku od većine proizvođača laserskih štapača, koristi tradicionalni pristup izrade, pa ovde nema jednodelnog kertridža poput onog na koji su navikli vlasnici kod nas popularnih HP i Canon mašina. Kod Lexmarka smo se već susreli sa sistemom gde je jedan deo bubanj jedinica, čija je uloga formiranje slike, a developer stanica pomoću koje se toner nanosi na bubanj drugi. Kod Epsona je stvar za krajnjeg korisnika još komplikovanija, jer je sistem podeljen na tri dela – bubanj jedinicu i posebnu kartušu za toner, koja se spaja na već pomenuti developer. Teoretski, ovaj sistem ima prednosti – umesto da se kupuju svi elementi, dovoljno je kupiti samo kartušu tonera, koja je zapravo plastična boca sa toner prahom. Ušteda je velika – fotoosetljivi bubanj, magnetni valjak i svi ostali delovi zaduženi za stvaranje slike ostaju u štampaču. Ipak, to može biti vrlo nezgodno, jer kada njihov vek prođe, uglavnom je povoljnije kupiti nov štampač nego menjati sve elemente, što kod klasičnog sistema sa jednim kertridžom nije slučaj. Za zagrevanje štampača potrebno je 14 sekundi, međutim iznenađenje nas je sačekalo nakon toga. Posle dva minuta od uključivanja aparata, statusna lampica je i dalje prijavljivala da štampač nije spreman, a Epsonov drajver nam je otkrio da nakon ubacivanja nove kartuše tonera njen sadržaj presipa u magnetnu stanicu, što je proces koji je potrajao 15 minuta! Prosto neverovatno da zamena tonera, koju je kod ostalih proizvođača moguće obaviti za nekoliko sekundi, može potrajati ovoliko dugo i to navodimo kao veliku zamerku Epsonu. Nakon maratonskog presipanja tonera, M2300D se pokazao kao veoma brz štampač – samo 6,6 sekundi za dobijanje prve strane, 28 strana u prvom minutu, a 30 u drugom jesu rezultati vredni pažnje. Procesor od 300 MHz i 32 MB RAM memorije dovoljni su pri štampi klasičnog teksta, ali komplikovani PDF dokumenti već mogu donekle da ga uspore. Rezolucija štampe deklarisana na 1200 x 1200 tpi dosta obećava, ali u praksi rezultati nisu baš sjajni. Kvalitet odšampanog teksta je dobar, međutim pri štampi grafike ili teksta jako velikog fonta primećuje se prilično neravnomerna pokrivenost, a možda čak i nedovoljna zasićenost, tj. crna jednostavno nije dovoljno crna na velikim površinama.

Nakon ovog susreta sa Epsonovim dupleksašima, utisak je pomešan. Stylus PX820FWD je prava mala kancelarija, ali visoka cena štampe na ink-džet štampačima u odnosu na laserske modele čini ga pogodnim samo za manje kancelarije, a loše snalaženje sa običnim papirom i bržim režimima rada i tu mu smanjuju upotrebnu vrednost. Cena od 250 evra takođe ne pomaže mnogo, i PX820FWD u efektivnoj upotrebi pre vidimo u kućnoj primeni zauzetog poslovnog čoveka koji će ga koristiti da odradi posao kod kuće, a usput dobije i dobar foto-štampač. AcuLaser M2300D prosto mami cenom od samo 120 evra, jer je za taj novac nemoguće naći štampač ove brzine sa dupleksom. Najveća mana mu je toner – iako je kapacitet pristojnih 3000 strana, nov košta gotovo 100 evra, a mogućnost reciklaže kod nas (zasad) ne postoji. To će one koji žele da zabranu kopiranja knjiga (koju novi zakon predviđa) izbegnu štampanjem elektronskih izdanja, omesti nešto višom cenom otiska.

Mario PAVIĆEVIĆ