HTC One Max

U poslednje vreme, svaki mobilni flegšip mora da ima srednju, manju i veću varijantu, gabaritno i cenovno podeljenu poput paketa kokica kod uličnih prodavaca. Osnova varijanta stiže na tržište prva, za njom sledi njegova mini-revizija, te nakon nje i velika, odnosno, Max (HTC), Ultra (Sony) ili Note (Samsung) varijanta. Izuzetak od predvidljivog ritma je Sony, čiji Z1 mini tek treba da se ispili. Svi kopiraju jedni druge, i u tome više nema ni najmanjeg skrupula, ali ni prevelikih inovacija. U nedostatku novih stvari i svođenju utiska na zevajući deža-vi prednjači HTC sa svojim HTC One Max, varijantom One modela koji je fizički uvećan za prilično solidan procenat.

HTC One Max je tehnološki potpuno isti uređaj kao HTC One (SK 5/2013), razlikujući se u tri fizička elementa: ekran je sa 4,7 inča narastao na 5,9, na poleđini je dodat skener otisaka prsta, a zadnji poklopac može da se skine čime se dobija pristup slotu za microSD karticu (nažalost, baterija i dalje nije izmenjiva od strane korisnika). I to je to! Inovacija koja košta kao nedelju dana odmora na Tajlandu sa avio-prevozom nije ništa drugo do rastegnuti model iz februara 2013, kome možete da proširite internu memoriju i otključate ga (pored patterna i prepoznavanja face) i dodirom prsta. HTC One Max po defaultu dolazi sa 4.3 verzijom Androida, ali u međuvremenu je i goli One dobio taj apdejt, tako da to više ne možemo smatrati bonusom. Sve ostalo je potpuno isto, od ugrađenog procesora, količine memorije, interfejsa i izgleda. Skener otisaka prsta nije optički, već meri unikatnu kapacitativnog prsta koji ste definisali u aplikaciji, a njegovo korišćenje zahteva navikavanje. Naći ugao pod kojim će vas registrovati na trenutke zna da bude veoma frustrirajuće.

Cenovno gledano, HTC One Max je skuplji od Sony Xperia Z Ultra i Samsung Galaxy Note 3, trenutnog šampiona među hi-end fabletima. U odnosu na dva glavna konkurenta, HTC ima ekran srednje veličine (5,9 naspram Sonyevih 6,4 inča i 5,7 inča Galaxya 3), ali po našem mišljenju, šije obojicu po kvalitetu prikaza, a naročito Sony sa njegovim sumanuto lošim uglovima gledanja.

Fizički gledano, HTC One Max je veći od oba konkurenta: glavni krivci za telesnu dijagonalu od 6,5 inča su BoomSoound stereo zvučnici koji značajno povećavaju gabarite uređaja, čineći ga relativno nezgrapnim i teškim za dugotrajno držanje u jednoj ruci. Težinski gledano, Max i Ultra Z su „tu negde”, i oba su dobrih 25 odsto teži od Samsunga Galaxy Note 3, što je osobina koja je „velika kao kuća”: kod ovakve kategorije uređaja svaki ekstra gram smanjuje ergonomiju i mogućnost udobnog korišćenja jednom rukom.

Glavna kvaka i osnovna mana ovog uređaja u odnosu na oba konkurenta leži u tehničkom srcu sprave: umesto Qualcomm Snapdragon 800 čipseta iskorišćena je verzija 600, isti čipset koji je pogonio prethodnik sa početka tekuće godine. Onaj koji kupuje uređaj koji košta bezmalo 700 evra bez ugovorne obaveze sigurno želi da u trenutku te VRLO MASNE investicije ima najmoderniji i najbrži uređaj, što HTC One Max sasvim sigurno nije. U sintetičkim testovima, njegova glavna konkurencija je 30 odsto brža, a to lagano počinje da se oseća i u najzahtevnijim igrama.

Uređaj smo testirali dvojako: potpisnik ovih redova ga je nedelju dana maltretirao igrama i multimedijom, da bi ga u drugoj nedelji ustupio finansijskom direktoru Politike A.D, gedžet manijaku i nekadašnjem uredniku SK Z. Mošorinskom, koji ga je maltretirao na „korporacijski” način, koristeći ga kao digitalni asistent prvenstveno namenjen hvatanju beleški. Dimenzije uređaja nisu idealne za telefoniranje, ali su prosto „izmišljene” za držanje u obe ruke dok se u kauču zavaljeno igra Asphalt 8: Airborne. Pet koma devet inča je idealno za zahtevne igre koje su previše sitne da se igraju na telefonu (Breach & Clear, Walking Dead: Assault, Star Command, Call of Duty: Strike Team...), što uređaj čini dobrom multimedijalnom alternativom tabletu. Sa biznis strane, bitno je naglasiti da HTC One Max uredno staje u džep sakoa, ali da zbog težine od 217 grama stvara lagani „viseći” efekat kod tanjih, letnje-jesenjih modela. Built-in aplikacija za šaranje i hvatanje beleški pati od nedostatka stilusa, a po opcijama i ergonomiji je za nekoliko klasa niže od one koju Samsung daje uz Note 3.

Da se razumemo: HTC One Max je solidna sprava, zasnovana na odličnom, ergonomski skladnijem prethodniku koji je pre devet meseci zapalio svet izgledom i funkcionalnošću. HTC One Max je dobar, ali nije dovoljno dobar u kontekstu konkurencije koja je brža, jeftinija, udobnija i funkcionalnija (Samsung Galaxy Note 3) ili brža i jeftinija (Sony Xperia Z Ultra). Vreme ga je pregazilo pre nego što se pojavio na tržištu.

Miodrag KUZMANOVIĆ