Lenovo A390, S820, P780 i K900

Iako Lenovo mobilni telefoni, za razliku od njihovih računara, nemaju dodirnih tačaka s IBM-ovim nasleđem, pompa koja se podigla u medijima u vezi s ovim uređajima nije ništa manja nego da iza njih stoji „veliki plavi” lično. Agresivna reklamna kampanja, koja je išla od VIP žurke i nagradne igre u Srbiji pa do angažovanja Kobija Brajanta, legendarnog igrača NBA, u svrhe snimanja reklamnog videa za tržište Amerike i Azije, jasno daje na znanje da Lenovo očekuje dosta od prodaje svoje nove linije mobilnih telefona. Već smo pominjali apsurdnu činjenicu da je Lenovo zapravo prodao celo odeljenje za razvoj i proizvodnju mobilnih uređaja 2008. godine, da bi ga godinu dana kasnije otkupio natrag, za duplo više novca. Godinu dana pauze na IT tržištu koje vrtoglavo napreduje zaista je puno, što je verovatno i razlog iz kojeg se Lenovo telefoni nisu pojavili ranije, ali to se zapravo može pokazati i kao dobar potez kod svih koji traže dašak svežeg vazduha i pokušavaju da izbegnu nekog od vodećih proizvođača. Za razliku od ostale kineske konkurencije, Lenovo nije odlučio da forsira flagship modele poput Oppoa niti se opredelio da pokrije samo nižu i srednju klasu poput bezbroj anonimnih kineskih proizvođača, već cilja na pokrivanje sva tri cenovna segmenta. Na svu sreću, nema „spamovanja” beskrajnim brojem modela i podvarijanti koja je tipična za Samsung i LG, tako da imamo samo četiri modela: A390 namenjen je onima s plićim džepom, S820 i P780 pokrivaju srednju klasu, a tu je i K900 za one koji traže nešto više od prosečnog telefona.

A390

Najmanji model, A390, na prvi pogled deluje kao telefon koji će se najpre dopasti pripadnicama lepšeg pola. Kompletna maska je izrađena od plastike solidnog kvaliteta, uz dominantno sočivo kamere na pozadini, pa mimo oblina nema previše eksperimentisanja na dizajnerskom nivou. Trend povećanja dijagonale ekrana svakako je vidan i ovde, tako da, uprkos tome što pripada najnižem cenovnom razredu Android uređaja, A390 može da se pohvali četvoroinčnim displejem rezolucije 800 x 480 piksela. Zahvaljujući pristojnoj rezoluciji za svoju veličinu, može se pohvaliti oštrim prikazom slike, ali, kako se radi o klasičnom TN panelu, vidljivi uglovi su mogli biti bolji (doduše, viđali smo i daleko gore...). Telefon pokreće nešto starija verzija operativnog sistema Android (4.0), ali kako je ovaj uređaj namenjen nezahtevnim korisnicima, to se ne može smatrati manom. Dvojezgarni procesor svakako jeste novina za ovaj cenovni segment te, iako se radi o slabašnoj MediaTek MT6577 varijanti, daje daleko bolje rezultate od konkurencije. Za današnje pojmove, 512 MB RAM-a je malo, ali ukoliko se telefon ne preoptereti većim brojem aplikacija, usporenja nisu česta. PoverVR SGX531 grafički čip je dovoljan za starije naslove, ali su moderne 3D igre preveliki zalogaj za njega. Kamera rezolucije 5 mpx fiksnog fokusa nije se pokazala previše dobro, pogotovo u uslovima lošeg osvetljenja, a zamerili bismo i odsustvo prednje kamere namenjene video-pozivima. Internih 4 GB memorije moguće je proširiti microSD karticom, a iznenadilo nas je i postojanje dva slota za SIM kartice, što definitivno ne srećemo često na brendiranim telefonima ove klase. Ljubitelje muzike će obradovati prisustvo FM prijemnika, ali kvalitet zvuka, kao i broj detektovanih radio-stanica nije bogzna kakav. Uprkos manama, sa cenom od oko 105 evra A390 je definitivno jedan od najpotpunijih uređaja niže klase, nudi veliki ekran, solidan kvalitet izrade i zadovoljavajuće brz procesor, a opet je koji evro jeftiniji od konkurencije te, ukoliko je mala investicija primarni atribut pri kupovini telefona, ovaj model svakako treba uzeti u obzir.

S820

Iako je namenjen nižem srednjem segmentu, Lenovo S820 na prvi pogled ne deluje puno ozbiljnije od manjeg modela A390 usled naoko sličnog kvaliteta plastike i same boje. Ipak, potvrdio je da prvi pogled ume da zavara pa, iako je plastika slične teksture, kvalitetno je uklopljena pa telefon dobro leži u ruci mada deluje pomalo bucmasto. Gorilla Glass staklo pokriva IPS ekran dijagonale 4,7” uz rezoluciju od 720p, a prikaz boja i vidljivi uglovi više su nego solidni. Kao i većina uređaja u klasi, pati od lošijeg prikaza na dnevnom svetlu, ali iako nije pogodan za gledanje video materijala u tim uslovima, u svakodnevnim zadacima kontrast je ipak bio na zadovoljavajućem nivou. Sa MediaTek MT6589 SoC-om smo se sretali više puta. Podsetićemo da pruža performanse slične Nvidia Tegra 3 modelima pa, iako su one relativno skromne za današnje pojmove, pružaju apsolutno udoban rad u OS-u Android 4.2. 3D performanse su veoma dobre zahvaljujući grafičkom čipu PowerVR SGX544 i 1 GB RAM-a, tako da gotovo svi aktuelni 3D naslovi rade glatko. Dual SIM podrška je prisutna i na ovom modelu, ali bismo zamerili zbog samo 4 GB interne memorije – iako ju je moguće proširiti, to je ipak malo za telefon srednje klase. Kamera se može pohvaliti visokom rezolucijom i autofokusom, ali primetan je nedostatak finih detalja na fotografijama, što je posledica previsoke rezolucije na malom čipu, tako da su rezultati pristojni, ali ništa bolji od na papiru slabijih modela. FM radio je takođe tu, sam audio-izlaz je pristojne jačine, ali zvuk nije dobro definisan i primetan je nedostatak basova. Najveća mana ovog modela jeste cena, to jest cena na našem tržištu: u zemljama EU ga je moguće pazariti za oko 200 evra, dok kod nas staje neverovatnih 300! Po evropskim cenama bismo ga toplo preporučili, ali po našim definitivno ne. S820 prosto nije telefon koji vredi taj novac pa, osim ukoliko uvoznik ne koriguje cene, preporučujemo da ovaj model zaobiđete.

P780

Iako u suštini predstavlja prepakovani model S820, P780 je telefon koji će definitivno privući daleko više pažnje. Veoma ozbiljan dizajn koji će goditi poslovnim korisnicima, kao i kombinacija kvalitetne plastike i čelika, ostavljaju utisak telefona namenjenog onima kojima je kvalitet izrade na prvom mestu. Uprkos trendovima, iznenadila nas je debljina telefona od 10 mm, kao i težina od čak 176 grama, ali to je u kombinaciji s kvalitetnim materijalima samo dodatno potkovalo utisak kvaliteta koji ovaj uređaj ostavlja. Dobar deo težine zapravo nosi baterija kapaciteta neverovatnih 4000 mAh, tako da čuveno obavezno punjenje Android telefona svake večeri definitivno ne važi za P780! Ekran dijagonale 5” prekriven je Gorilla Glass 2 staklom, a rezolucija je zadržana na pristojnih 720p. Ostatak telefona je zapravo identičan modelu S820, tako da sve rečeno za njega važi i za P780. Cenovni disparitet između evropskog i našeg tržišta je prisutan i ovde, tako da ga je u EU moguće pazariti za oko 250 evra, dok kod nas ponovo staje 100 evra više. Iako bi se moglo reći da kvalitetniji materijali i bolja izrada vrede 50 evra razlike u ceni, cena u našim prodavnicama je i dalje previsoka pa i ovde važi savet da kupovinu ovog modela preskočite ukoliko cena ne padne.

K900

Perjanica u ponudi Lenovo telefona i model koji se našao u reklami s Kobijem Brajantom dolazi pod oznakom K900. Ravne ivice se neće svakome dopasti, ali s dizajnerske strane K900 izgleda veoma primamljivo. Poput modela P780, za izradu kućišta su korišćeni čelik i polikarbonat, ali je kvalitet izrade podignut na još viši nivo. Korišćenje šrafova za učvršćivanje zadnjeg poklopca umesto žabica doprinelo je čvrstini i pojačalo „industrijski” izgled koji krasi ovaj telefon, ali je „odnelo” slot za microSD kartice i DualSIM podršku. Gorilla Glass 2 zaštitno staklo je očekivano tu, a debljina od 6,9 mm u kombinaciji s većim dimenzijama koje vuče 5,5” ekran čine da telefon deluje još tanje nego što jeste, mada ništa krhkije. Zamerku bismo uputili smeštanju izlaza za slušalice na donji deo telefona, što nije slučaj sa prethodno testiranim modelima, a uzevši u obzir dimenzije, ukoliko vam je telefon u džepu s priključenim slušalicama, a jednom rukom pokušavate da ga izvadite i okrenete radi čitanja poruke, shvatićete da je ceo proces krajnje nezgrapan. Uopšteno gledano, ekran ove veličine je gotovo obavezno koristiti s dve ruke: kucanje poruke i odgovaranje na poziv su još i mogući, ali izvođenje većine ostalih radnji na telefonu jednom rukom je neudobno i naporno. Kao i većina proizvođača, Lenovo forsira sopstveni interfejs nalepljen preko OS-a Android 4.2, a utisci su, kao i kod većine ostalih, prilično pomešani. Velike i pregledne ikone definitivno ostavljaju malo mesta za slučajno pritiskanje neželjene funkcije, ali s druge strane deluju glomazno i neispeglano, pa se stiče utisak da koristite Windows 7 na starom 14” CRT monitoru, a ne jedan od najkvalitetnijih full HD ekrana smeštenih na mobilni telefon. Iako smo bili skeptični usled korišćenja dvojezgarnog procesora Intel Atom Z2580 naspram Qualcomm i Nvidia SoC-ova koje obično zatičemo u premium segmentu, performanse koje K900 pruža veoma su dobre. Zahvaljujući visokom radnom taktu, na sintetičkim testovima su postignuti rezultati na nivou Snapdragon S400 SoC-a što, iako nije ni blizu aktuelnih high-end telefona, u realnom radu pruža sasvim dovoljno snage za glatko izvršavanje gotovo svih aplikacija. Pri multitaskingu su bila vidna povremena usporenja u tranzicijama i animacijama menija, ali je novija verzija firmwarea ta usporenja osetno umanjila. Performanse u igrama su za svaku pohvalu: PowerVR 544MP GPU bez problema izlazi na kraj i sa najzahtevnijim 3D naslovima, a veliki displej čini igranje pravim uživanjem. Gledanje serija i filmova nije ništa lošije iskustvo od igranja igara, ali manom smatramo nedostatak HDMI izlaza ili nepostojanje MHL porta. Povezivanje s televizorom jeste moguće putem Intelove bežične WiDi tehnologije, ali čak i ukoliko televizor ima WiFi adapter, retko koji model za sada ima podršku za sâm WiDi protokol. Kada je audio podrška u pitanju, definitivno nedostaje nekoliko decibela snage na izlazu, osim ukoliko ne nameravate da koristite in-ear slušalice niske impendanse, jer su basovi dobri, visoki tonovi nisu odsečeni, ali prosto fali taj udarac koji bi upotpunio zvučnu sliku. Kamera na leđima modela K900 daleko je bolja nego kod prethodnih modela, pa i na većim distancama nema gubljenja sitnih detalja i stapanja boja. Sama aplikacija nudi klasičan niz mogućnosti poput predefinisanih scena, ali isto tako i balans bele boje, uključivanje grida i podešavanje ISO vrednosti, što svakako može značiti razliku između prosečne i dobre fotografije u rukama iskusnih korisnika. Takva je situacija barem kad se radi o fotografiji, dok je snimanje video-zapisa ispod očekivanog nivoa uprkos rezoluciji od 1080p i 30 fps koje na papiru nudi, što ćemo pripisati Intelovom procesoru jer je sočivo očigledno sposobno za daleko bolje rezultate. Nažalost, ovde nema fenomenalne baterije od 4000 mAh viđene na modelu P780, ali to je cena koja je morala biti plaćena za malu debljinu i težinu aparata. Za razliku od predstavnika srednje klase, disparitet u ceni na EU tržištu i u Srbiji nije drastičan, tako da je K900 kod nas moguće nabaviti za 520 evra. Mnogi će reći da je ta cena visoka za aparat s dvojezgarnim procesorom i, iako se generalno gledano s time slažemo, performanse koje K900 nudi su više nego dovoljne za većinu korisnika. Fenomenalan ekran, a najpre odličan kvalitet izrade ukomponovan s trajnim materijalima definitivno su ključne stavke koje Lenovo K900 izdvajaju od konkurencije. Da, cena jeste visoka, ali svi koji su u ruci držali, recimo, jedan Samsung Galaxy S4, pored sveg hardvera smeštenog u njega, svesni su da se radi o skupoj plastičnoj igrački, što je utisak koji nikome neće pasti na pamet kad proba Lenovo K900.

Mario PAVIĆEVIĆ