Kupovina novog računara

Već neko vreme bar nekoliko puta dnevno pomislim: „Vreme je za novi računar”, ali osećaj pred kupovinu nikada pre nije bio ovakav. Da li da kupim PC? Ili novi laptop? Tablet? Hm...

Grafikon 1 – Popularnost sadržaja po obliku „kratka glava i dugačak rep”

Poslednji desktop računar kupio sam pre ravno deset godina. Tada sam proveo jedno četiri meseca istražujući koji procesor treba da uzmem, koju ploču da mu stavim i koju grafiku da pazarim. To čitanje nekoliko desetina stranica i testova na mreži, stalni razgovori s poznanicima o tome da li je bolje uzeti Intel Northwood ili AMD XP, imali su svoju draž. Računar se kupovao jednom u ko zna koliko godina i greška u odabiru komponenata nije bila dopustljiva. Dobra ploča bila je zlatna vredna. Ako bih i pogrešio u izboru procesora, već nakon godinu-dve, imao bih dovoljno novca da kupim bolji procesor za isto ležište. No, kako to obično biva i mene je pogodila jedna strašna naknadna pamet – taj „bolji” procesor koji sam čekao nosio je ime koje će pamtiti generacije – Prescott.

Današnji pokušaj kupovine desktop konfiguracije veoma se razlikuje od onog od pre deset godina. Najveći razlog za to nije fundamentalna promena desktopa kao platforme. Uveravam se, nije u pitanju ni migracija PC potrošača ka tabličnim računarima i pametnim telefonima. O čemu se onda radi? Zbog čega sve češće čujemo da je PC mrtav, da prodaja opada i da dileme o izboru komponenata poput onih koje sam delio sa hiljadama ljudi u Srbiji pre decenije više neće postojati?

Gužva u šesnaestercu

Grafikon 2 – Broj prodatih uređaja po tipu (Izvor: Gartner, oktobar 2013.)

Jedna od činjenica koja se često nameće kao osnovni razlog opadanja višedecenijske dominacije personalnih računara jeste pojava velikog broja uređaja koji zauzimaju isti prostor. Pomenuti uređaji su dovoljno različiti u svojoj nameni, konstrukciji, ceni i obećanjima koje nude za utrošeni novac. Ako se vratimo samo deceniju unatrag, videćemo da smo u bilo kom segmentu tržišta imali izbor između maksimalno dve grupacije personalnih računara: fiksnog (desktop) i prenosnog (laptop). Prvi udar na ovu čvrstu vladu dva činioca unela je pojava Intelovog čipa Atom koja je omogućila kratkotrajnu pomamu za netbuk uređajima. U svojoj prirodi „nedovoljno dobri da budu laptop, dovoljno dobri da na njima surfujete i čitate poštu” netbuk je, iako za mnoge nedovoljno potentan, pokazao u kom smeru se kreće industrija.

Ovakva „promena” već je viđena u gotovo svim segmentima potrošačkog društva. Pre dvadeset godina, broj različitih proizvođača čokolada čije smo proizvode kupovali bio je manji od broja prstiju jedne ruke. Danas ih ima više nego što možete da zapamtite, ma koliko da vam je dobro pamćenje. No, nije se samo broj proizvođača povećao, već i broj „različitih” proizvoda unutar game jednog proizvođača. Na ovu temu postoji odlično predavanje sa TED konferencije iz 2004. godine. Kanadski novinar i proslavljeni pisac Malkolm Gledvel (Malcolm Gladwell) ispričao je, na zanimljiv i poučan način, priču o izvesnoj promeni paradigme prezentacije proizvoda u vremenu u kom živimo. Ukratko, ako želite uspešnu prodaju, napravite proizvod u dovoljnom broju opcija. Otuda primer sa čokoladama. Mnogi misle da je originalna čokolada „Najlepše želje” najbolja, ali su sigurno probali i verovatno zavoleli još bar dve-tri verzije čokolada sa kremom od lešnika, keksom ili ko zna čim drugim. Više nije dovoljno da prodajete jednu fenomenalnu čokoladu, već je potrebno da tu čokoladu iskoristite za plasiranje većeg broja proizvoda. Gledvel je u svojoj priči koristio sos za špagete. Čitavo predavanje možete da nađete na goo.gl/FvShsF. Proviđenje zagarantovano.

Grafikon 3 – Broj prodatih prenosnih i fiksnih PC-a (Izvor: IDC, avgust 2013.)

U ovom domenu postoji još jedna snažna argumentacija, slične poente i malo drugačijeg opisa. Jedan od urednika IT časopisa Wired, Kris Enderson (Chris Anderson) je napisao izuzetnu knjigu po imenu The Long Tail (Dugačak rep). U ovom ekonomskom bestseleru, Anderson iznosi jasne i nedvosmislene dokaze da se čovečanstvo iz paradigme hitova premestilo u paradigmu niša. Šta ovo konkretno znači? Osamdesetih godina prošlog veka uspeh u muzici diktirala je toplista. Ako ste imali hit, bili ste poznati, svi su slušali baš vašu pesmu, bez obzira na omiljeni žanr muzike. Iako ovaj trend i danas postoji u dobroj meri, on vremenom sve više opada i ustupa mesto nišama potrošača. Grubo rečeno, tržište se oblikuje oko grupe potrošača i njima servira njihove hitove, ne pokušavajući po svaku cenu da isti hit „prodaje” i van konkretne ciljne grupe. Ako se to ipak desi, svi srećni.

Endersonova predstava novog tržišta najlakše se objašnjava Grafikonom 1. Kratka glava i dugačak rep prikazuju raspodelu količine popularnosti u vremenu. U glavi su široko poznati i popularni naslovi, blokbasteri i hitovi, čije trajanje možemo okarakterisati kao kratko. Oni se pojave, zavladaju i nestanu. U dugom repu se nalaze hitovi pomenutih niša, ali i ne toliko poznati naslovi, odnosno dela koja su bila popularna u prošlosti i izdržala su zub vremena. U ovom velikom i dugotrajnom delu tržišta ima mesta i za niskobudžetne i manje kvalitetne naslove. Ako ste se ikad pitali ko igra sve te loše igre i koristi sve te loše aplikacije na raznim platformama, eto vam odgovora. Nalaze se u dugačkom repu tržišta i koriste ih niše, rasprostranjene po čitavoj planeti.

Današnja situacija, kada je tržište personalnih računara u pitanju, više nego ikada pre podseća na priču o nišama. Sam pojam personalnog računara doživeo je sebi svojstvenu evoluciju i obuhvata veliki skup međusobno različitih proizvoda. Kako ih grupisati? Stare podele na fiksne i prenosne uređaje i danas važe, ali je u domenu ovih prenosnih toliko različitih vrsta dobilo svoju priliku da zaista nije lako među njima razlučiti. No, ako problemu izbora priđemo iz ugla namene koju predviđamo za uređaj koji kupujemo, stvari se, reklo bi se, rešavaju same. Za najveći broj korisnika, koji računare u širokom smislu koristi prevashodno za pristup internetu, čitanje elektronske pošte, društvenih mreža i laganu produkciju multimedije, postoji veliki izbor platformi, tipova i veličina (eng. form factor). Njihove potrebe će, u zavisnosti od vrste i intenziteta, zadovoljiti i savremeni pametni telefon, tablični računar, razne vrste prenosnih PC računara, a i, razume se, naš dobar stari desktop. Ova gužva u šesnaestercu pomenutom potrošaču ne olakšava izbor. Ipak, svedoci smo da se oko karakterističnih uređaja i njihovih najbližih srodnika ipak formiraju grupe. Tako ćete među svojim prijateljima videti one koji po svaku cenu kupuju ultrabuk laptop ili one koji smatraju da im je tablet sasvim dovoljan, uz nešto stariji pametni telefon sa opcijom deljenja interneta korišćenjem pristupne tačke (eng. access point). Najbitnije je da svaka grupa potrošača, zavisno od namene uređaja i novca koji su odredili za kupovinu, može da nađe idealno rešenje u mnoštvu koje nudi tržište.

Vesnik kataklizme

Postojanje velikog broja uređaja u ponudi računarskih tehnologija nije jedini argument u objašnjavanju zašto je prodaja kućnih stonih računara „potonula”. Neko bi mogao da pomisli da u situaciji kada za kompletnu svetsku populaciju ravnopravno konkurišu sve kategorije računara (u širem smislu), svaka kategorija ima ravnomerne šanse da zainteresuje prosečnog (i najčešćeg) korisnika. Ipak, nije tako.

Prosečan korisnik, onaj s početka naše priče, koji računar koristi za pristup internetu i laganu multimediju, konačno ima vrhunski izbor uređaja u svim oblicima i veličinama. On neće da bira računar po performansama, koje su bile osnovni argument u izboru računara u decenijama za nama, već po nekim drugim kvalitetima. Više nego ikad, bitan je dizajn proizvoda, kvalitet izrade i korišćenih materijala, bitno je kako se nešto uklapa sa drugim uređajima ili asesoarima koje posedujete. Ovu revoluciju svoje vrste, doneo je, grubo rečeno iPad svojom pojavom 2010. godine. Nije teško na osnovu ovih argumenata shvatiti da je vreme PC-a u prolazu. Podaci najvećih svetskih agencija to potvrđuju.

Kao što se vidi na grafikonu kompanije Gartner, ukupan broj prodatih uređaja raste iz godine u godinu. Razlika između 2012. i 2013. godine iznosi oko 100 miliona jedinica, dok između 2013. i 2014. godine ova razlika prevazilazi 150 miliona jedinica. To je napredak od 50 odsto kog, kao što se vidi, najviše vuku mobilni telefoni i tablični računari. Ultraprenosnici (na primer ultrabuk računari) takođe beleže rast i to gotovo 100 odsto u odnosu na godinu pre, a jedini pad beleži upravo segment „starih” dobrih desktop i laptop računara.

Ako računare u užem smislu podelimo na fiksne i prenosne, situacija je još jasnija. U istraživanju kompanije IDC jasno se vidi da prodaja prenosnika premašuje prodaju fiksnih računara, a da je ukupni pad relativno sličan i iznosi oko 10 procenata. Ipak, noviji rezultati obe najveće agencije za istraživanje govore o snažnijem padu desktopa i nešto boljem rezultatu prenosnika.

Javna je tajna da problem sa prihvatanjem operativnog sistema Windows 8 predstavlja jedan od faktora koji je značajnije doprineo pomenutom padu. Pokazalo se, kao nebrojeno puta do sada, da kada Microsoft „astronomski inovira” da je prihvatanje tržišta u početku dosta slabo. Ipak, skoro izbacivanje verzije Windows 8.1 i manja revizija licenciranja (o kojoj smo pisali u prethodnom broju, SK 12/2013) dali su brz rezultat i izveštaji govore da se prihvatanje novog Windowsa iz dana u dan sve brže popravlja. Pred početak jeseni, u svetu je bilo prodato preko 110 miliona licenci Windowsa 8, ali je veći deo te prodaje bio kroz OEM kanale sa novim računarima. Prema podacima iz novembra 2013, Windows 8.1 je među nama od polovine oktobra, a danas čini relativno skromnih 3 odsto tržišta dok njegov stariji brat zauzima oko 7 odsto.

Osim problema sa operativnim sistemom, korisnici desktop i klasičnih laptop mašina već neko vreme nisu videli „ništa novo”. Borba procesorskih konstruktora je zamrla. Intel je suvereni vladar tržišta, a AMD je nateran u promenu politike i tranziciju dela resursa u svet konzola gde još ima dovoljno rasta te margine za zaradu. Kada ne bi bilo povremenih bitaka između kompanije AMD-a u ulozi konstruktora grafičkih kartica i njenog ljutog konkurenta Nvidie, mogli bismo čak da kažemo da tržište personalnih računara nikada nije bilo dosadnije. Upravo je ta dosada i nedostatak hajpa snažan problem pomenutog segmenta. O njemu se malo priča. O njemu se premalo laže. Uvođenje novih tehnologija i proizvoda u ove platforme je toliko retko i tiho da ćete ih pronaći samo ako veoma pažljivo čitate preveliki broj članaka. Poslednji od njih je inkorporacija Leap Motion kontrolera (o kom smo pisali u više navrata, SK 08/2012 i SK 09/2013) u HP laptopove. U sferi uređaja koji se proglašavaju direktnim dželatima PC-ja ima toliko događaja, pompe, hajpa, marketinških trikova, obmana i laži da kipi na sve strane. To što se preliva, ipak, nikako da dođe do starije i iskusnije PC braće. U njihovom domu je pregoreo osigurač i niko se trudi da popravi stanje. Bar tako izgleda.

• • •

Kupovina desktop računara ima smisla ukoliko vam je isti potreban za neku od karakterističnih aktivnosti. Ako imate profesiju gde je računar dobrih performansi osnovno sredstvo za rad. Ovo je posebno izraženo u domenu napredne multimedije, grafike i donekle IT-ja prosto, čak i danas, morate da imate jak desktop računar. Danas, ma koliko to izgledalo neverovatno, jedna dobitna kombinacija potpuno zadovoljava više od pola pomenutih profesionalaca. To je Haswell procesor (i3 ili jači), 8 GB RAM-a i SSD disk od bar 90 GB. Ako pratite tržište ili bar oglase, lako se uoči da ovakva kombinacija zaista ne košta mnogo. Ako ste baš zahtevan grafičar ili prosto patite od toga da posedujete poslednju grafičku karticu iz nekog od dva tabora, moraćete izdvojiti značajnija svotu za grafiku i napajanje. Dobre vesti stižu iz AMD-a koji je cene nekih svojih procesora skresao i do 30 odsto, ne bi li povećali prodaju nakon pada cena koji očekuje Intelove procesore. Treba imati u vidu i da Intel smanjuje cene svojih procesora u redovnim i planiranim intervalima dok AMD uglavnom to čini ad hoc. Kao po običaju, sve u skladu sa pozicijom.

Naposletku, ako kanite, kao i neki od nas, da se upustite u kupovinu novog hardvera, zapitajte se da li vam je zaista potreban nov računar. Zapitajte se i kakav vam je računar potreban i, pre svega drugog, ko će da ga koristi i za šta. Tu leži skoro sva nauka. Autor ovog teksta odlučio je da ipak ne kupi „zver od računara” već bi voleo da sklopi svoj HTPC u MiniITX ili mATX formatu. To bi bio centar kućne multimedije sa Haswellom koji ima grafički procesor Iris Pro i dobrom audio-karticom. Za rad će biti dovoljan stari laptop ponovljen dodatkom RAM-a i SSD-om kao i svežom instalacijom operativnog sistema Windows 8.1. Sve to do neke sledeće prilike za nabavku prenosnog uređaja koji će da ima vrlo dobre performanse i vrhunsko trajanje baterije, a neće da košta više od prosečne plate u Srbiji.

Momir ĐEKIĆ