Kad malo ozbiljnije razmislite o Company of Heroes 2, shvatićete svu dubinu debakla i kontroverze koji su obeležili igru, pre svega u sferi single-player sadržaja i „soroš” nijanse braon boje koju ste teško skidali s prstiju i uma nakon igranja. Sedamdeset godina nakon eksplozivnog završetka, Drugi svetski rat još uvek izaziva kontroverze u glavama ljudi koji nisu sigurni da li je prava strana pobedila pa se u tu svrhu prave igre koje izjednačavaju zločinca i žrtvu. Predstaviti Sovjete kao divlje zveri koje proždiru sirote male švabogarske hrčke, ubijaju svoje i tuđe civile iz obesti i rade druge užasne stvari uz zluradi osmeh može da uradi samo neko ko ima malicioznu agendu. Ne znam, možda je moja perspektiva pogrešna, možda mi fali „nemecko vospitanije” kao Sterijinim junacima iz Pokondirene tikve? CoH 2 je bio tupav i na doktrinarnom planu jer je ceo zasnovan na ideji da politički komesar direktno komanduje borbenom grupom Crvene armije, što je zaista kapitalna glupost.

Ono što nama posle svega treba jeste „drugosvetskoratovska” real-time strategija bez ideološki obojene single-player kampanje. Teška kao Blitzkrieg, s modelima jedinica i trupa koji su lepši od onih iz serijala CoH i sa cenom koja je duplo niža od standarda za AAA naslov (ovaj poslednji faktor je bitan ako mislite da se posvetite multiplayeru). Dame i gospođo, evo Men of Wara: Assault Squad 2, naslova čija je jedina ambicija verna simulacija dodira granate i tenkovskog oklopa. Ova ideološki neobojena igra nam, paradoksalno, dolazi od kombinacije nemačkog Digitialmindsofta i ukrajinske kompanije BestWay, dinamičkog dua od kojeg bi realno bilo očekivati da ima motive za zezanje s istorijom.

Kao i u prethodnom nastavku, single-player sadržaj je predstavljen u vidu serije skirmish mapa za tri glavna učesnika WWII (Sovjeti, Nemci i Amerikanci). Misije u kampanjama su suštinski iste, a razlikuju se po konstrukciji mapa i borbenom hardveru koji često ima presudan uticaj na taktiku. Na primer, druga kampanjska misija od igrača zahteva da odbrani stratešku tačku od progresivno težih oklopnih talasa, što je nemačkoj strani lakše jer u arsenalu ima čuveni protivvavionsko-protivtenkovski top od 88 mm, popularni Aht-Aht, koji se još uvek nalazi u naoružanju albanske armije. Iako resursno skuplja, osamdeset osmica je izrazito superiornija od sovjetske igračke od 57 mm i u stanju je da jednim dobrim pogotkom osakati teški tenk s pola mape. Za igru koja debljine oklopa, faktore probojnosti granata u zavisnosti od distance i kalibra doživljava kao Sveto pismo, ovo je veliko kao kuća ili Panzerkampfwagen VIII Maus.

Momenti u kojima MoW: AS 2 zaista blista jesu oni u kojima vršite masivnu ofanzivu na dobro branjene položaje. Potreba za brzim žongliranjem raspoloživih trupa, pozivanje odgovarajućeg pojačanja i konstantna opasnost od potpunog kraha u slučaju ozbiljnog preračunavanja igri daju frenetični, adrenalinski šmek.

Iritirajući element koji je ostao neizmenjen u odnosu na prvi Assault Squad jeste potreba za ručnim dopunjavanjem municije trupa, oruđa ili borbenih vozila koje se ne može automatizovati ni pojednostaviti. Popuna granata kod protivtenkovskog topa, na primer, zahteva da jednim pešadincem, kome ste prethodno ispraznili inventar, desetak puta odete od kamiona za snabdevanje do topa noseći po šest-sedam granata koje ćete „presipati” u inventar topa. Ako taj top tokom borbenog angažmana, recimo, odvali gusenice teškom tenku i onesposobi mu top pa krene da ga automatski i bezuspešno čuka po prednjem oklopu s veće distance, borbeni komplet granata može potrošiti za minut i kusur. Sad zamislite da pored pet takvih topova imate i još nekoliko tenkova i pešadince od kojih jedan ima puškomitraljez, dvojica puške, a trojica automat: pola tuceta različitih kalibara podrazumeva da ćete morati ručno da vodite nekoliko donosilaca municije, svodeći učešće u bici na suvu logistiku. Mnooooogo mikromenadžmenta, čak i za ljude koji žive za mikromenadžment, ali, na sreću, nisu sve misije odbrambenog karaktera.

Manje problema s ovim imaćete u multiplayeru, koji pored tuceta novih mapa donosi i mape iz prethodnog nastavka „presvučene” novim engineom. Što se tiče partnera za kriminal, tokom radne nedelje će automatski mečmejking ići nešto sporije, ali ćete vikendom bez problema nalaziti društvo.

U odnosu na prethodni nastavak, dvojka je značajno poboljšana s „pothaubne” strane. Advanced multi-core support, advanced shader technology i druge napredne stvari poboljšavaju performanse na slabijim mašinama, ali će za multiplayer biti neophodno da imate zver s mnogo memorije i što jačom grafikom. 3D engine koji pogoni igru je impresivan, ali nije savršeno optimizovan za zaista masovne situacije, tako da možete očekivati usporenja i povremeni „trz” čak i na mašinama na kojima CoH 2 glatko klizi.

Odlična mehanika, skroman ali ideološki čist single-player sadržaj, realne karakteristike oružja i opreme i impresivan 3D engine čine Men of War: Assault Squad 2 jedinim ozbiljnim WWII RTS-om koji se trenutno može naći na tržištu, što nipošto nije mala stvar.

Miodrag KUZMANOVIĆ