Ima li dugovečnijeg serijala od Final Fantasyja? Ko se još seća 17. decembra daleke 1987. godine kada je Square podario vlasnicima NES-a prvo poglavlje sage? Nastavci su se, potom, nizali kao na traci i nema te igračke platforme za koju neki deo ovog serijala nije izdat. Po nekim podacima, tokom godina nakupilo se preko 150 izdanja igre, što regularnih, što naročitih spin-offova koji niču kao pečurke posle kiše. Iako podaci nisu posve relevantni, smatra se da su se igre s pojmom Final Fantasy u svom naslovu, na ovaj ili onaj način, prodale u preko 104 miliona primeraka. Neverovatno!

Ipak, iako igra predstavlja globalni fenomen i deo je obaveznog štiva za sve ljubitelje FRP-a, ona nije pravljena tako da zadovolji mainstream igrače. Krajnje čudni protagonisti, dalekoistočnjački touch i povremeno diskutabilan battle sistem nisu svačija šoljica čaja. Ponekad ni 10, 20 ili 30 sati nije dovoljno da se udubite u priču pojedinačnog naslova i shvatite odnose među likovima, a to je veoma bitna stavka ukoliko želite da „razumete” Final Fantasy. Mnogi će reći da ako vam se FF ne svidi na prvu loptu – nikada i neće. Priznajemo da u toj tvrdnji ima dosta istine.

Zašto vam sve ovo govorimo? Iz prostog razloga što je Lightning Returns poseban deo priče, činilac odvojene celine koja svojom organizacijom i mikrosvetom dodatno odudara od postavljenih postulata, činivši mogućnost dopadanja običnim igračima još težim zadatkom. Da podsetimo, Lightning Returns je direktan nastavak igre Final Fantasy XIII-2 i treći deo sage koja je počela naslovom Final Fantasy XIII. Sve to je deo univerzuma Fabula Nova Crystallis koji predstavlja spin-off glavnog serijala. Ovde se obični igrači već gube, a čak mnogi među posvećenom grupicom igrača koji prate razvoj FF „knjige” počinju da se mršte na samu pomisao opsežnosti opusa.

Naravno da se stvar dodatno komplikuje kada igra počne da vas upoznaje sa zapletom. Očekivano, glavni protagonista je Lightning, heroina iz prvog dela sage (FF XIII) koja se na početku igre budi iz „samoizazvane hibernacije”. Za 13 dana nastupiće smak sveta, pa božanstvo Bhunivelze dovodi Lightning svesti kako bi krenula da spasava čovečanstvo od neminovnog kraja. Šta Lightning treba da uradi? Mora da skine svako breme sa ljudi, oslobodi im duše kako bi Bhunivelze pristupio transferovanju životne esencije spasenih u novi, obećani svet. Sve to dešava se 500 godina nakon Final Fantasy XIII-2 čime je zbrka u glavama slučajno zalutalih igrača još veća. Čini nam se nepremostiva. Bitno je da naglasimo da je postavka koju smo upravo izneli zapravo pojednostavljena do krajnjih granica – Lightning Returns u stvari donosi daleko zakukuljeniji zaplet, daleko više podataka i imperativ znatno većeg razumevanja situacije od onog što smo naveli. Recimo, šta glavnu protagonistkinju tera ka cilju? Ne, nije u pitanju „viši cilj”, već ljubav prema svojoj sestri i mogućnost da ponovo budu zajedno. Ako na tas vage stavimo i ostale likove koji se pojavljuju, i njihove pozadinske priče i motive, dolazimo do impozantne brojke dijaloga čija koncentrovana količina priče i informacija može da izazove razna stanja od blage vrtoglavice do teže glavobolje. Moramo biti iskreni da su međuscene koje objašnjavaju radnju vrhunske, ali način na koji vas igra zatrpava informacijama sumnjive suvislosti guši do neslućenih granica. Likovi su dosadni, jednolični, neharizmatični i tupavi. Šta ih pokreće, koji im je razlog postojanja, ponašanja i donošenja odluka ostaće misterija do kraja. Baš na ovom polju Lightning Returns pada na niske grane i sprečava igrača da uživa u načelno prijatnoj mehanici. Serijal Final Fantasy je poznat po legendarnim likovima, činjenica da deo jednostavno ne dostiže blizinu kvaliteta na koji su fanovi navikli subjektivno stvara još lošiji finalni utisak.

Mehanika igranja je manje-više poznata. Koristi se third person perspektiva i open world podeljen na nekoliko sekcija koje se mogu slobodno istraživati i „pokoravati” izvršavanjem questova koje dobijate od NPC-ova. Možda najsvetlija tačka igre je borbeni sistem koji predstavlja nadograđenu verziju onog viđenog u prethodna dva nastavka u sinergiji sa sistemom iz Final Fantasy X-2. Čak ni dobre stvari ne mogu da budu jednostavne kada je FF u pitanju. S tehničkog aspekta, Lightning Returns možemo da okarakterišemo kao ostvarenje iz zlatne sredine. Grafika je solidna, pogotovo ako se uzme u obzir da je u pitanju verzija za odlazeću platformu konzola. Vrhunske međuscene su ono što se izdvaja iznad ostalih aspekata ove igre. Zvučna podloga je neuobičajeno mršava.

Lightning Returns: Final Fantasy XIII potvrđuje našu ubeđenost u to da je ceo univerzum Fabula Nova Crystallis čisto gubljenje vremena. Nepotrebno skretanje sa dobro utabanog kursa. Ono gde se hard core ljubitelji franšize sa nama verovatno neće složiti je mišljenje da FF XIII u ovom obliku jednostavno nije ni trebalo da postoji. Međutim, šta novo smisliti i ponuditi igračima? Ako se ovako bude nastavilo Final Fantasy bi mogao da uskoro počne da nam iskače iz frižidera ili veš mašine, a tako nešto će da otera i one najupornije ljubitelje ovog legendarnog serijala. Tužno je, ali je tako.

Vladimir PISODOROV