Iako se iz meseca u mesec povećava broj MMO-ova koje nestrpljivo očekujemo, za fanove MMORPG žanra, ove godine izlaze samo dva „velika” nova naslova. Prvi je The Elder Scrolls Online koji će da se pojavi tokom maja, a o prvim utiscima o toj igri pisali smo prošlog meseca (SK 03/2014). Odmah za petama TESO-u, u junu, pojaviće se Wildstar, igra o čijoj beti pišemo ovom prilikom. Oba naslova imaju specifičan pedigre i oba će da pokušaju da opstanu na polako pretrpanom tržištu MMO-ova i to ne kao, već neko vreme normativna, free to play igra, nego kao punokrvni old school naslov koji traži mesečnu pretplatu, negde u komšiluku 12 evra.

TESO se naslanja na Bethesdin slavni serijal, a stari fanovi MMORPG-a znaju da studio ZeniMax Online vodi Met Fajror (Dark Age of Camelot). S druge strane, Wildstar nastaje u Carbine Studiosu, timu koji je osnovalo 17 dizajnera koji su prethodno radili u Blizzardu, prvenstveno na WoW-u i njegovim ekspanzijama, a tokom godina su im se pridružili i ljudi koji su učestvovali u pravljenju kultnih klasika kao što su StarCraft, Half Life 2, Fallout, Metroid Prime, EverQuest, City of Heroes i Diablo II. Sve ovo pominjemo zato što se dizajnerski stil, filozofije i mehanike ranijih hitova i te kako osete na korespondentnim igrama. Naravno, ništa ne sprečava nekog igrača da pažljivo žonglira sa svojim vremenom i paralelno uživa i u TESO-u i u Wildstaru, ali nešto nam govori da se skupovi ciljnih grupa za ove dve igre ne preklapaju.

Od prvog kontakta sa Wildstarom znate na čemu ste. Vizuelni identitet igre jeste jedinstven i specifičan, ali ono što zemljoradnik iz centralne Šumadije u žargonu naziva „cartoonolika grafika” vidi se iz poniruće orbitalne kapsule. Pri pokušaju da opišete kako Wildstar izgleda prinuđeni ste da potežete za epitetima kao što su slatko, veselo, otkačeno, razigrano, luckasto i lahorasto. Naravno, Wildstar nije bez mračnih tema i tmurne atmosfere u okvirima sopstvenih parametara, ali ko očekuje sečenje vena od ultrarealizma, brutalni gotski triler i nikad pre viđenu prazninu taštine koja redefiniše šta znači igranje MMO-a u 2014. godini odmah će da vidi da je na pogrešnoj adresi i otići će pre plaćanja parkinga.

S druge strane, osobe koje ova igra „pogađa u žicu” videće to iz prve i iz daleka. Wildstar nudi esencijalni eskapizam u najčistijoj formi. U pitanju je dinamična, zabavna igra, koja predstavlja sledeću kariku u evoluciji koncepta početog pre petnaest godina prvim EverQuestom. Naravno, mnogi standardi su se izmenili tokom poslednje decenije i po, a ljudi iz Carbinea pokušali su kako da ih isprate, tako i da sami budu pokretač promene. Na svakom koraku vidi se da su Wildstar pravili bivši Blizzardovci, ne zbog toga što najviše kopiraju njihove igre (mada su WoW i Diablo solidno zastupljeni) nego zbog osnovne filozofije – pogledaj šta funkcioniše kod konkurencije, prisvoji, i ako je moguće usavrši. Mnoge ideje posuđene su od slavnih konkurenata, ali ne može da se kaže da je Wildstar jeftina (ili skupa) kopija jednog ili nekoliko specifičnih naslova. Kao kod Blizzarda na delu je delikatna alhemija koja kombinuje prepoznatljive komponente na intrigantan i neočekivan način i stvara jedinstvenu, novu celinu.

Wildstar je smešten u univerzum koji odiše elementima SF-a i fantasyja. U ovoj space operi gde su laseri ravnopravni sa mačevima postoje dve frakcije. S jedne strane je Dominion, galaktička imperija koja je svoje pravo za apsolutističku vlast nasledila navodno od samih Eldana, prve rase svemirskih istraživača, tvoraca i osvajača. S druge strane su Exilesi, amorfna grupacija rasa koje odbijaju da budu potlačene već opstaju kao svemirski nomadi. Igrom slučaja, obe strane u isto vreme otkrivaju legendarnu planetu Nexus, riznicu Eldanskih zaboravljenih tehnologija i neslućenih bogatstava koja je eonima bila izgubljena sa galaktičkih mapa. Počinje trka za prevlast nad planetom i borba protiv njenih skrivenih opasnosti čiji pobednik će sigurno moći da zauvek promeni lice univerzuma.

Prilikom stvaranja likova igrači biraju kojoj frakciji pripadaju, rasu, pol, putanju i klasu. Svaka frakcija ima četiri jedinstvene rase, a svaka rasa ima specifična ograničenja po pitanju raspoloživih klasa. Kod Dominiona Cassianci su nadmeni snobovi koje su Eldani izabrali da nastave da vladaju umesto njih. Mechari su okrutni androidi koje su Eldani konstruisali da bi održavali red u imperiji. Drakeni su poludivlji rogati borci koje zbog izrazite krvožednosti Dominion koristi u prvim borbenim redovima. Chua su… jednostavno Chua. Mali genijalni izumitelji sa sijasetom psiholoških problema kojima su dve omiljene stvari da stvaraju nova oružja i da ih posle testiraju na živim metama. Četiri rase u redovima Exilesa su obavezni ljudi, svemirski nomadi najrazličitijih profila koji po mnogo tome podsećaju na posadu najpoznatijeg broda klase Firefly. Mordeshi su efektivno „svemirski zombiji”, tačnije napredna rasa pogođena teškom bolešću čiji pripadnici produžavaju svoj život kibernetskim dodacima i na Nexus dolaze da nađu lek. Aurini će da se svide ljubiteljima mangi. U pitanju su zaljubljenici u prirodu koji bi bili obični humanoidi da nemaju zečije uši i pufnaste repove. Na kraju, tu su Granoci, gorostasni kameni ratnici koji i nakon gubitka matične planete ne prestaju da ratuju sa Dominionom. Nexus je njihovo novo bojno polje.

Umesto izmišljanja „mašine za rezanje juhe” i objašnjavanja kako je „sveto trojstvo” tenka, hilera i DPS-a prevaziđeno, svaka od šest klasa Wildstara u stanju je da odlično ispunjava dve od tri ključne uloge. Warrior i Stalker mogu da tenkuju i da budu da budu melle DPS s razlikom što je prvi teško oklopljen i napada sporo dok je drugi okretni borac koji može da postane nevidljiv. Čak tri klase mogu da leče i budu DPS sa distance. Esper to radi pomoću arsenala iluzija, Medic pomoću tehnoloških polja i pomagala, a Spellslinger je akrobata s magijama za menjanje karakteristika svoja dva pištolja. Na kraju je Engineer, koji pravi dronove i priziva exo-odelo, a u stanju je i da se bori sa distance i da tenkuje.

Putanje su relativna novost u zapadnim MMO-ovima i predstavljaju dodatnu modifikaciju sposobnosti vašeg lika. Bez obzira na to koja ste klasa, vaš lik može da bude i settler, soldier, scientist i explorer. Svaka putanja donosi specifične misije, zadatke i mogućnosti koje ostali smerovi ne dozvoljavaju. Istraživač je u stanju da otkriva nedostupne delove mapa i zatim u njih dovede saigrače koji inače ne bi mogli da dođu dotle, tu su i specijalne misije nalik na platformske igre. Naučnik je putanja za igrača koji voli da rešava mozgalice i da se udubi u istoriju igre, da ne kažemo lore. Rezultati brojnih analiza daće istraživaču bonuse u borbi protiv specifičnih stvorenja, retke materijale ili mape skrivenih lokacija. Settleri su graditelji. Iako će svi igrači moći da naprave kuću za svog lika, doseljenici će imati mnogo više opcija i sposobnost da prave vendore, vozila i, ako imaju dovoljno vremena, cela naselja ili čak gradove. Soldier je putanja za igrače željne borbe. Vojnici izvršavaju specijalne ofanzivne i defanzivne misije, a zauzvrat dobijaju nove sposobnosti, titule i opremu.

Rame uz rame sa fantastičnom atmosferom, u najjače adute ove igre spada njena dinamična mehanika borbe. S jedne strane je nišanjenje. U Wildstaru nema selektovanja neprijatelja pa udri do zore dok god ste okrenuti u opštem pravcu protivnikovog položaja. Napadi se prostiru ili pravolinijski ili u specifičnim oblicima ispred vašeg lika (odnosno bilo kog ko napada). Gde će da bude zona zahvaćena napadom predstavljeno je u vidu „telegrafa”, geometrijskih oblika koji se automatski iscrtavaju na tlu tokom aktiviranja date sposobnosti. Igrači koji su u starijim igrama imali problema s mehanikom „nemoj da stojiš u vatri/ otrovu/ munji/ void zoni” neće se lepo provesti u Wildstaru. Da bi se što brže i lakše sklonili iz telegrafa, likovi mogu da dodžuju u četiri osnovna pravca, kao i da rade double jump. Wildstar podržava i bunny hopping i to ne zato što Chua i Aurin imaju ogromne uši. Upravo kretanje je ono što će da privuče veliki broj igrača ovoj igri, pre svega zbog PvP-a baziranog više na veštini, a manje na opremi (dok igrači nisu približno isto vešti, tada je ponovo sve pitanje geara i builda).

Zbog toga što je autor ovih redova potpuno usred ciljne grupe za blesavi dizajn, šašavi humor i zanimljiv sadržaj koji karakterišu Wildstar naš utisak betom igre je ekstremno pozitivan. Istraživanje Nexusa je predivna kombinacija avanture, izazova i komike. Mogućnost prilagođavanja lika svom stilu igre je takođe zadivljujuća. Igračima je na raspolaganju veliki broj buildova i loaduta tako da prilagođavanje za različite situacije ide brzo i glatko, bez čestih potreba za respecovanjem i trošenjem resursa. Endgame nismo imali prilike da probamo, ali PvE raidovi za 40 igrača i PvP sukobi za duplo više boraca na građevinama koje su napravili sami igrači zvuče neverovatno primamljivo.

Da li će Wildstar da uspe da privuče dovoljno publike i stvori trajnu bazu pretplatnika koja će da mu omogući dugoročni opstanak? Teško je proreći, ali nadamo se da će tako da bude. Kao što Den Harmon kaže za Community – ovo nije nešto što će da bude „okej” za dvadeset miliona ljudi, ali će da bude fantastično za milion-dva ljudi kojima se svidi. Ako Wildstar ipak ne dostigne očekivani uspeh, koji je prema našem mišljenju i te kako zaslužen, to će pre da bude zbog opšteg stanja na MMO sceni, a ne zbog bilo kakvih problema koji bi odvraćali od ovog naslova. Za osobe koje vole kvalitetnu igračku mehaniku, obilje opcija i pre svega specifičan vizuelni stil koji definiše Wildstar uopšte neće biti pitanja da li plaćati pretplatu ili ne. Jedina dva problema će da budu čekanje da treći jun konačno stigne i da se nađe dovoljno vremena za igranje u onoj meri u kojoj biste to zaista želeli.

Dragan KOSOVAC