Potencijal za nošenje na pusto ostrvo” nije stavka koju često nalazimo u igrometrima jer je većina igara, poput većine ljudi, ograničena. Limitirani sadržaj, skučene ambicije, kraj koji dolazi suviše brzo nakon početka i druge metafore o granicama definišu zabavni softver na način koji svaki kvalitetan izuzetak od pravila automatski stavlja u fokus radoznalog, avanturistički raspoloženog oka.

Starbound je igra čiji se autori grohotom smeju u lice ideji ograde, granice i sadržajnih međa. Ovaj 2D beskrajni sandbox mehanički je gotovo istovetan sa popularnom Terrariom, čija je ideja kopanja, craftinga, istraživanja i borbe podignuta na daleko viši, galaktički nivo. Starbound je pre nekoliko meseci izašao iz duge Alpha faze i uronio u ranu betu koju možete probati ako igru pazarite preko Steam early access programa: za 14 evra ili manje ukoliko ste iole iskusniji u kupovini originala za dolare sa popustom, dobićete igru sa potencijalom za dugotrajnu i nadasve kvalitetnu zabavu.

Vašu međuzvezdanu avanturu počinjete kao izgnanik jedne od šest igračkih rasa (ljudi i razni aliensi), koji se poslednjom zalihom goriva dokopao planete koja podržava život. Osim broda s praznim rezervoarima, ručnom alatkom za dezintegraciju materije i odećom, naš junak ne raspolaže drugim resursima. Teleportacijom na površinu počinjete lagani i postepeni proces prikupljanja ruda, drvne i biološke građe i drugih dobara koja će vam omogućiti da se opremite, potkožite, naoružate, preživite i ponovo otisnete u međuzvezdana prostranstva. Prema početniku igra je mnogo nežnija od Terrarie i posebno Darkouta, ne stavljajući ga u poziciju borbe za goli život od prve sekunde (kuća za noćenje vam nije potrebna jer s površine uvek možete da se teleportujete nazad na brod). Jeza i tenzija ovde dolaze nešto kasnije.

Od samog početka, doduše, morate da kopate. Ručni dezintegrator materije je bolesno spor, tako da ćete u prvih pet minuta „sisati” drveće i kamen u cilju kreacije kamenog krampa, uz čiju pomoć su čekićanje tla i potraga za rudom brži i udobniji. Sledeća stavka je drveni workbench, koji vam otvara mogućnost kreacije novih pomagala: krampa s vrhom od bakra, topionice rude i nakovnja, uz čiju pomoć ćete dalje napredovati na tehnološkoj lestvici. Eskalacija procesa kreacije pomagala je veoma postepena i na početku vrlo spora, prvenstveno zbog primitivnih alatki za kopanje i retkosti potrebnih ruda za koje ćete morati da kopate satima: naći dovoljno gvozdene rude za koplje i bakra za oklop činiće vam se kao nemoguća misija. Sve vreme moraćete da mislite i o hrani, koja će se u prvo vreme svoditi na pečeno meso, a u kasnijem toku igre imaćete priliku i da zasadite useve i da žuljevitim rukama žanjete plodove znoja s vaših obrva.

Prva planeta je svojevrsni tutorijal u kome ćete, pored mehaničkih osnova igre, nafarmovati resurse za unapređenu zvezdanu mapu i naučiti kako se brod puni gorivom (za početak, ugljem – univerzalni rezervoar, poput ruskog tenka, guta sve). Vaše utilitarne aktivnosti konstantno će se preplitati sa faunom koja plazi, gmiže, galopira i leti u okruženju svake planete: neke zverčice će vas ignorisati, dok će se druge aktivno truditi da vas ujedu, ubodu ili pogode munjom, vatrenim dahom ili nečim devedesetim. Biodiverzitet u igri apsolutno je monumentalan: kao i planete, i život na njima proceduralno je generisan, tako da će svaka nova destinacija doneti neko iznenađenje s pipcima ili više glava. Pored beslovesnih zveri, u igri ćete povremeno naletati i na inteligentni život: banditi, quest-giveri, trgovci, agresivni aliensi i drugi NPC-i sastavni su deo igre od samog početka. U beta verziji igre, hipersvemirski skok vas ne vodi na novu destinaciju, već vas vraća tamo odakle ste krenuli, što je bummer, ali nešto treba da ostane i za finalnu verziju.

Bitan gradivni resurs za kreaciju iole kompleksnijeg hardvera su „pikseli” koje dobijate na dva načina, ispunjavanjem questova i kokanjem mobova iz blizine. Igra pravi razliku u mob dropovima u zavisnosti od načina njegove eliminacije: ako ste ga slistili iz daljine (lukom i strelom, nožem za bacanje, laserskim pištoljem...) zverka će ispustiti „telesni” resurs (meso, kožu...), a ako ga iseckate mačem, laserskim mačem, kopljem ili drugim melee oružjem, dobićete piksele. Ovo obezbeđuje da oba načina borbe ostanu relevantna tokom cele igre i tehnološkog napretka koji bi blisku borbu brzo učinio prevaziđenom. Pored resursa, za pravljenje složenijih sistema biće vam potrebni planovi koje nalazite ili osvajate u borbi s inteligentnijim protivnicima.

Starbound je igra u celosti kodirana u C++, bez tragova komercijalnih i besplatnih enginea, tako da igrač koji očekuje nešto blistavije od retro 2D grafike ovde neće naći vizuelno uhlebljenje. Na ovom polju igra dosledno sledi tradiciju Terrarie, nudeći „nju primitivs” vizuelni izgled koji je sladak i skladan, ali agresivno minimalizovan.

Ako pročitate šta autori Starbounda planiraju za finalnu verziju igre, saznaćete pravu definiciju megalomanije. Pored neograničenog planetarnog sandbox sadržaja, u igri će biti implementiran i sistem story questova i dugačka kampanja sa specifičnim zapletima za svaku rasu, mogućnost za posetu univerzumima drugih igrača i kooperativni single player, multiplayer okršaji u posebnom delu galaksije...

Miodrag KUZMANOVIĆ