Pre nešto više od godinu dana pisali smo o našem oduševljenju igrom Royal Revolt koja i dalje drži titulu jedne od najboljih tower offense igara na mobilnim platformama. Tim odgovoran za originalnu igru nedavno je izdao zvaničan nastavak, Royal Revolt II, na koji smo grozničavo skočili, nestrpljivi da vidimo kako izgleda naslednik starog miljenika. Doskok je, avaj, bio ekvivalentan zakucavanju biciklom u banderu: dobitna kombinacija prve igre izmenjena je tačno toliko da je nastavak gotovo neigriv. RRII je, kao prva igra, besplatan s mikrotransakcijama, ali dok je u originalu dokupljivanje kristala bilo nešto pomoću čega su nestrpljivi igrači mogli da ubrzaju svoj napredak, sada je igranje bez njih apsolutno neprijatno. Sem toga, načini na koje vas dizajneri teraju da pazarite kristale i olakšate igru dobrano zalaze u domen bezobraznog.

Dok je original bio single-player iskustvo gde ste stalno napadali, nastavak se zasniva na multiplayer borbama i dodaje deo s upravljanjem kraljevstvom i jačanjem njegovih odbrana kroz koje će drugi igrači pokušati da vas napadnu. Za izgradnju kraljevstva imate samo dva radnika, a nove možete da dokupite samo za kristale. Takođe, svako unapređivanje ili izučavanje protiče u realnom vremenu i traje od nekoliko minuta do dvocifrenog broja sati, ali i to, naravno, može da se ubrza uz upotrebu kristala. Sem toga, svaki napad na nečije obrambene strukture troši hranu (koja se postepeno generiše na farmama), tako da nakon samo četiri borbe morate da čekate nekoliko sati na novu žetvu... ili da ponovo trošite kristale za dopunjavanje žitnice. Kap koja preliva čašu su svici s magijama čije aktiviranje tokom misija direktno troši kristale. Zbog specifične perspektive i nemogućnosti da odzumirate kameru od akcije neretko se dešava da tokom pomeranja vašeg princa zakačite taster za aktiviranje magije i izgubite dragocene kristale. Džaba grafika izgleda lepše kad je ekran prenatrpan i upravljanje likom otežano.

Istina, osoba naoružana s dovoljno inata može da provede desetak dana u nepristojno razmaknutim borbama, čekanju na unapređenja, regeneracije ili izučavanja, kao i sticanju kristala na kašičicu putem dnevnih turnira i sistema achievementa. Čak i tada ostaje činjenica da obrambene strukture drugih igrača neće biti izazovne kao lepo dizajnirani nivoi iz originalne igre čija je čast sada ukaljana činjenicom da ova sramota uopšte postoji. Najtužnije je to što ispod tragedije zvane Royal Revolt II leži potencijal za veoma dobru igru, ali je on sputan jarmom pohlepe izdavača. Izbegnite Royal Revolt II po svaku cenu, pogotovo ako cenite uspomenu na divni original.

Dragan KOSOVAC