Na prvi pogled u pitanju je još jedna horizontalno-skrolujuća pucačka igra. Aliensi koji su napali Zemlju ovog puta ne dolaze iz Gama kvadranta kao u Star Treku, već iz udaljenog dela svemira zvanog Nemesis. Osvajači eksploatišu veoma napredno molekularno oružje koje troši naročite Newalone čestice. Logično, lokalni naučnici „provalili” su kako da učine isto i pokreću odbrambeni projekat po imenu Black Fly.

Igra se od gomile sličnih ostvarenja razlikuje upravo po načinu boostovanja korišćenog oružja. Dok letite okolišem i tamanite neprijatelje skupljate power-upove (zapravo, molekule Newalonea) i tako nadograđujete vatrenu moć. Umesto da razvoj ide pravcem koji vi zacrtate, što je bio standard u pucačkim igrama sa početka devedesetih godina prošlog veka, sve se odvija automatski. Tako letelica dobija prvo širi domet, pa brže ispaljivanje projektila, a kao kruna svega je mogućnost aktiviranja naročito razornog energetskog zraka koji drma kao letnji pljusak po livadi.

Dizajn nivoa je klasičan – očekuju vas neprijatelji na kopnu, u vazduhu, razne vrste prepreka, te devijantni bossevi. Ono što može da zasmeta jesu tehničke osobine, odnosno gruba grafika koja ne doprinosi samo unižavanju vizuelnog doživljaja, već je zbog svoje rogobatnosti često krivac za neprepoznavanje aktivnih delova pozadine koji u slučaju kolizije oduzimaju jedan od života. Zanimljivo je da je Metal Black originalno zamišljen da bude Darius III, ali se od toga odustalo.

Vladimir PISODOROV