WebDAV

Otkrivamo kako funkcioniše standard koji omogućava brzu manipulaciju dokumenata u oblaku

Iako je WebDAV (Web Distributed Authoring and Versioning ), standard za prenos dokumenata preko interneta, u mainstream operativnim sistemima prisutan već duži niz godina, ipak je u pitanju stvar o kojoj većina korisnika vrlo malo zna. Ukratko, reč je o standardu koji proširuje osnovni skup HTTP komandi s nekoliko novih funkcija koje za krajnji cilj imaju omogućavanje manipulacije dokumentima na udaljenom računaru kao da se radi sa podacima na lokalnom hard disku. Vidoviti Apple je još pre više od deset godina svojim korisnicima nudio servis iDisk koji je zasnovan na ovom standardu.

Pošto smo u poslednje vreme svedoci prave eksplozije svakojakih sajtova koji besplatno ili za malo novca nude na korišćenje velike memorijske kapacitete, bivamo svedoci sve veće popularnosti WebDAVa. Drugi razlog za jačanje popularnosti je u tome da su internet provajderi počeli da nude sasvim pristojne brzine razmene podataka, što je od krucijalnog značaja za jedan ovakav standard. Ukoliko imate dobru internet konekciju, skoro da ćete imati osećaj kao da radite sa fajlovima na lokalnoj mreži, dok u slučaju lošijeg interneta možete da očekujete više neugodnosti i svakojakih trzavica u radu.

S praktičnog stanovišta, WebDAV nam omogućava da smeštajni prostor na nekom udaljenom serveru vidimo kao da je u pitanju mrežni disk na našem računaru. Mi na ovaj način vršimo integraciju tog memorijskog prostora u naš operativni sistem i dobijamo mogućnost direktne manipulacije fajlovima sa servera bez potrebe da se isti učitavaju i snimaju preko svakojakih posredničkih programa. Dok FTP zahteva da se fajl koji obrađujemo prvo snimi na lokalni računar i nakon obrade ponovo vrati na server, ovde to nije slučaj i sve promene se obavljaju na fajlu koji se nalazi na serveru. Taj fajl (opet za razliku od FTP standarda) može istovremeno da pregleda više korisnika, dok samo jedan od njih može da vrši izmene. Da stvar bude lepša, WebDAV nije teško instalirati na neki server pošto postoji podrška kako za IIS, tako i za Apache servere. Na ovaj način možemo napraviti odličan i bezbedan sistem za razmenu fajlovima, recimo, u okviru jednog preduzeća.

Kako izgleda cela procedura priključivanja, pokazaćemo na primeru sajta www.box.com koji nudi besplatan fajl hosting od 10 GB. Prvo što morate da uradite jeste da registrujete svoj nalog na sajtu i da ga potvrdite preko elektronske pošte. Kada dobijemo korisničko ime i lozinku, prelazimo na kreiranje mrežnog diska. U slučaju Windowsa XP/7/8, za to na raspolaganju imamo nekoliko načina ali je najjednostavnije da desnim tasterom kliknemo ikonicu Computer na desktopu (ukoliko je aktivirana ta opcija) ili desnim klikom na natpis Computer unutar Start menija. Nakon priključivanja na server, vrlo često ćete videti da ikonica mrežnog diska ne pokazuje ispravnu količinu memorije koju zaista imamo na raspolaganju (obično ćete videti cifre koje su višestruko veće od stvarnih). Ovo je posledica interne organizacije podataka na serveru i neće uticati na vaš rad. Imaćete i dalje tačno onoliko prostora koliko vam je omogućeno hosting planom.

Zatim izabiramo Map Network Drive, dodeljujemo slovo našem novom disku i upisujemo adresu WebDAV servera. U našem slučaju je to: https://dav.box.com/dav (često ćete morati malo da se „prosurfujute” po sajtu ponuđača usluga dok ne nađete ispravnu adresu za priključivanje). Nakon što kliknemo na dugme Finish, prikazaće nam se dijalog za unošenje korisničkog imena i lozinke. Ukoliko je sve u redu, vaš „disk u oblacima” će biti spreman za upotrebu.

Korisnici Linuxa će najčešće imati već aktiviran WebDAV u okviru distribucije, dok u slučaju da je tamo nema istu aktiviramo instaliranjem paketa Fusedav2. Disk kreiramo preko opcije Connect to Server iz menija File. Iz spiska Service Type biramo (Secure)WebDAV, zadajemo početnu lokaciju foldera, adresu porta (standardno 80 za HTTP i 443 za HTTPS), korisničko ime, kao i dodatnu šifru za formiranje ključa.

Iako to Microsoft oficijelno nigde ne navodi, njihov servis SkyDrive je uz pomoć WebDAVa moguće koristiti i na platformama različitim od Windowsa, izbegavajući pri tome instaliranje posebnog programa za tu namenu. Ono što nam je u ovom slučaju neophodno jeste da saznamo ID koji je dodeljen našem nalogu. Poznaćete ga tako što počinje sa oznakom cid- kojoj sledi šesnaest alfanumeričkih karaktera (ukoliko odete na stranicu za podešavanje e-mail profila preko kojega se logujete u SkyDrive, ugledaćete ga u adresnoj liniji). Posle toga prelazimo na kreiranje mrežnog diska i gde kao adresu stavljamo: https://d.docs.live.net/naš_ID. Ostaje vam još da upišete svoje korisničko ime i lozinku i to bi bilo to.

Osim SkyDrivea, veliku popularnost među korisnicima ima i Googleov servis Google Drive ali oni još ne omogućavaju korišćenje WebDAV protokola. Na svu sreću, zahvaljujući servisu na sajtu dav-pocket.appspot.com dobijamo posredni pristup našim fajlovima i na računarima gde nemamo instalisan program za sinhronizaciju podataka sa serverom. Više detalja o proceduri možete da nađete na: goo.gl/Z9UoFr.

Za one koji imaju veliki broj otvorenih naloga po svakojakim serverima i kojima bi instaliranje velikog broja programa za sinhronizaciju donelo prilične probleme, postoji više nego dobro rešenje. Reč je o besplatnom (za ličnu upotrebu) programu Netdrive, (www.netdrive.net) koji omogućava grupisanje FTP i WebDAV sajtova na jednom mestu uz mogućnost pretvaranja svakog od njih u mrežni disk. Princip rada je sličan onome što smo već prethodno demonstrirali i pretpostavljamo da nećete imati većih problema s korišćenjem ovog programa.

Igor S. RUŽIĆ