HP Pavilion x360 (11t-n000)

Kompanija HP je često imala kriptične nazive za uređaje koji spadaju u klasu koncepta koji je stvoren za „opipavanje tržišta”. Tako je Pavilion TouchSmart serija uvek imala čudan niz sufiksa, a za ove uređaje je takođe bilo veoma teško kategorisati ih. Da li se radi o nešto većem netbooku, hibridu malog laptopa i tableta ili pak samo novoj jeftinoj seriji notebookova koji se po konceptu, ceni i performansama mogu smestiti negde između standardnih 13-inčnih ultrabookova niže klase i nekada popularnog, a danas prilično omraženog netbooka? Kompaniju HP je ipak potrebno pohvaliti, jer su u velikoj meri uspeli da ponude veoma svestran uređaj, u atraktivnom pakovanju i po pristupačnoj ceni. „x360” u nazivu uređaja ukazuje na mogućnost da se ekran ovog računara postavi skroz ispod kućišta, odnosno da se zarotira za, praktično, punih 360 stepeni ka donjem poklopcu, suprotno od pozicije u kojoj stoji kada je zatvoren. Osim notebook moda, marketinški magovi su smislili još modova rada, odnosno međupozicija u kojima uređaj može da se nađe, pa su tako istaknute i pozicija za igranje (pozicija „šatora”) i gledanje filmova (pozicija kada je ekran rotiran za 270 stepeni), te se tako ispred ekrana ne nalaze kućište i tastatura sa svim svojim svetlećim signalnim LED diodama koje mogu da pokvare uživanje u sadržaju na ekranu. I na kraju, tu je i „tablet mod”, kada je ekran zarotiran za pun krug oko šarki koje vezuju ekran osetljiv na dodir sa kućištem u kome se nalazi sva ostala elektronika.

Uz Pavilion x360 stiže Windows 8.1 64-bit, koji je i logičan izbor za uređaj koji će se koristiti kao tablet, ali i kao ultrabook. Dijagonala ekrana od 11,6 inča već govori o mogućim namenama. Ovo svakako ne može biti vaš primarni računar, ali može biti i jedini mobilni računar (ako zanemarimo smartphone i phablet uređaje, koji su sve bliži ovoj kategoriji), bar ako vaš posao i zabava ne podrazumevaju rad sa zahtevnijim softverom. Na iole ozbiljniji rad sa bilo čime osim sa internet i Office aplikacijama možete zaboraviti. Ugrađeni Intel Pentium N3520 svakako je snažniji čak i od nedavno pohvaljene poslednje generacije Atom Z3xxx procesora, te svakako ne smatramo da će računar koji je u rangu sa AMD A6 rešenjima, a kome aktuelni Core i3 bazirani notebook ne beži mnogo, biti prespor za svakoga. U tom smislu, HP Pavilion x360 je dosta ozbiljnija „mašina”, čak i ako zanemarimo čitavu priču oko njegove „gipkosti”. Iako još nismo stigli do zaključka, usuđujemo se da odmah kažemo da HP nudi dosta za preporučenu cenu od 400 evra (sa Windows licencom). To je novac za koji su se doskoro prodavali netbookovi i za koje i dalje ne može da se kupi pristojan ultrabook najniže klase. Rečima ljudi iz IT branše, Pavilion x360 nudi veoma konkretan added value, koji sa ostalim njegovim kvalitetima pruža jak incentive za kupovinu, bez obzira na to da li ste ikad poželeli baš ovako koncipiran uređaj. Prostije rečeno – „izgleda šašavo, ali nas glava više ne boli”.

All-in-one kategorija uređaja uvek je nezahvalna, bez obzira na klasu i tip. I stoni, i prenosni uređaji ovog tipa, retko kad su najprodavaniji, uz izuzetak koji čini Apple iMac, verovatno jedini All-in-one personalni računar koji se iz sezone u sezonu odlično prodaje. Pa ipak, kreativni timovi unutar dovoljno imućnih kompanija ne zaziru od želja i namera da kupce počaste s biserom kakav je HP Pavilion x360. Spolja gledano, on je i kvalitetom izrade, ali i dizajnom negde između netbooka i ultrabooka. Nivo završne obrade i upotrebljeni materijali bliži su ovoj drugoj kategoriji; plastika ne krcka pod pritiskom, ne ugiba se, a unutrašnja strana, oko tastature je čak načinjena od legure aluminijuma, dok je ostatak uređaja napravljen od kvalitetnog polikarbonata. Estetski gledano se ipak mora priznati da mu nedostaje ona elegancija koju nose tanani ultrabookovi. Uređaj je „deblji” od 20 milimetara, uz dijagonalu ekrana od svega 11 inča, što čini da uređaj deluje pomalo „bucmasto”. Ipak, on svakako nije glomazan, a ni težak. Osim toga, poseban sistem koji omogućava da se zglob ekrana okrene za 360 stepeni, kao i efekat „otvorene školjke”, čine da uređaj u tablet modu izgleda kao tablet sa ekstremno velikom baterijom, poput onih prvih, koje je Bil Gejts predstavio skoro deceniju pre nego što je to učinio Stiv Džobs.

Tastatura se minimalno ugiba, prilično je udobna i korektno funkcioniše za uređaj ovog cenovnog ranga, te iako smo poslovično strogi kad su ove stvari u pitanju, svakako moramo reći da joj ne možemo uputiti nikakve mane. Štaviše, za 11-inčni uređaj, raspored tastera i razmak između njih apsolutno su perfektno dizajnirani i odmereni. Tačped je ostavio još bolji utisak. Osim njegove površine, koja je na granici da je okarakterišemo kao „tek dovoljna”, gotovo da ništa ne možemo da joj zamerimo. Zvuk klika i preciznost nisu najbolji koje smo videli, ali su veoma dobri, te se opet svom snagom pozivamo na reality check kad je cena uređaja u pitanju.

Da sve ne bude apsolutno u duhu blistavih pohvala, pobrinuo se ekran osetljiv na dodir. Pohvalićemo Synapticsov senzor koji prepoznaje 10 pojedinačnih ulaznih tačaka (ostvarivo unutar Windows 8.x okruženja, naravno), ali nećemo zaboraviti da pomenemo da je on ugrađen na DualLED matrici kompanije Samsung. Radi se o WLED LCD matrici već 15 godina najrasprostranjenijeg TN-Film tipa, koja početni kontrast i osvetljenje gubi zbog tač senzora, te su boje malo manje živahne nego što bismo želeli, a sam premaz je super-glossy i nedostaju mu „oleofobične” osobine, te se znoj sa prstiju na ekranu ubrzo pretvara u horor film za opsesivno-kompulsivne. Ako ipak zastanemo za trenutak, shvatićemo da je čitavo iskustvo koje je pružio ekran osetljiv na dodir čak i više nego korektno. I da, još jednom bismo se vratili na činjenicu da se HP Pavilion x360 najavljuje po ceni od 400 evra.

Šta se još dobija u paketu? Radna memorija DDR3L tipa, baš kao i ona koja se koristi kod Core i3 i Core i5 procesora, 4 GB u vidu jednog instaliranog modula (proširivo do 8 GB), kao i Toshiba HDD kapaciteta 500 GB. Kao što vidite u specifikaciji, broj proširenja, odnosno konektora, nije mali. Tu su dva USB 3.0 i jedan standardni USB port, čitač velikih i malih SDxx kartica, HDMI i LAN konektor, audio-džek, AC priključak i „klackalica” za kontrolu jačine zvuka. Sa strane je smešten i „power/sleep” taster, pa je unutrašnja površina, na kojoj se nalazi tastatura, dodatno elegantna usled besprekornog minimalizma – baš kao kod HP Envy prenosnika. Od konekcija, tu su i WLAN, Bluetooth (samo 2.0 nažalost).

Ugrađena web kamera nije tako impresivna kao što nam je HP-ov sajt sugerisao, pa „performanse” u uslovima sa lošim osvetljenjem nisu nimalo respektabilne. Ipak, ovo je slučaj sa dobrim brojem računara koji pripadaju višim klasama, a sama kamera je prilično dobra kada se upali svetlo ili izađe na sunce. Audio-komponentu upotpunjuje BeatsAudio, čije nas prisustvo uvek natera da na ovaj aspekt računara posebno obratimo pažnju. I žao nam je što je to slučaj, ali još nismo bili oduševljeni. Kvalitet zvuka nije ništa bolji u odnosu na bilo koji notebook sličnih gabarita koji ima „no name” zvučnike. Zvuk jeste prilično glasan i sasvim je „OK” sve do nekih 60-70 odsto od maksimalne jačine, ali ipak smatramo da je BeatsAudio samo još jedna šarena reklama – bar na testiranom HP Pavilion x360 modelu.

Gipki Pavilion radi veoma tiho i nudi solidnu autonomiju, bez obzira na prisustvo male dvoćelijske baterije kompanije LG Chemicals. Jedna od najboljih osobina ovog računara je živahni Intel Pentium N3520 SoC koji „kuca” na čak 2.17 GHz (maksimum je 2.42 GHz u TurboBurst režimu). U pitanju je ultraštedljivi procesor koji ima čak četiri jezgra i veoma visok radni takt. Bay Trail-M platforma podrazumeva proces izrade u 22-nm, uz već pominjani niskonaponski P1271 proces koji je Intel optimizovao za novu generaciju Atom procesora. Skalabilna Silvermont arhitektura za ovaj Pentium SKU podrazumeva čak četiri fizička jezgra (bez podrške za HyperThreading), i predstavlja veliki napredak u performansama u odnosu na prethodnu generaciju. Tako je Pentium N3520 nešto brži od poslednje generacije Atom procesora (Z3770) o kome smo pisali u prošlom broju SK, ali je u aplikacijama koje su izuzetno dobro multithreadovane u stanju i da dostigne performanse (dvojezgarnog) Core i3 4000M. To se ipak ređe dešava u praksi, pa je Pentium N3520 ipak bliži pomenutom Bay Trail-M Atom SoC-u, negoli punokrvnom Core i3 procesoru. Grafički deo je označen sa HD Graphics i u rangu je sa performansama „Intel grafike” iz Sandy Bridge generacije (HD Extreme 3000). Sa četiri shader jedinice ima DX11 kompatibilnost, ali će to malo pomoći za bezmalo bilo koju 3D igru koja je izašla nakon trećeg dela čuvenog Doom serijala. Kako smo već pomenuli, čitav SoC je izuzetno štedljiv. Maksimalna potrošnja je 7,5 vati, ali je tipična bliže cifri od 4,5 W. Upravo zbog toga HP Pavilion x360 radi veoma tiho, ali i uspeva da izvuče blizu šest časova rada iz malecke dvoćelijske baterije, baz obzira na to što se u uređaju nalazi i klasičan HDD sa magnetnim pločama.

Ako se i u praksi zadrži preporučena cena od 400 evra, Pavilion x360 može biti sjajan pratilac mnogih ovdašnjih porodica. Svestranost, dobra balansiranost performansi, cene i mogućnosti, kao i činjenica da ni u jednoj kategoriji koju uzimamo u obzir tokom testiranja ovaj uređaj nije podbacio, dovoljno govori u prilog našoj preporuci. Ostaje samo da se odlučite da li želite jarko narandžasti ili zagasito sivi primerak.

Branko MAKSIMOVIĆ