Vladimir PRELOVAC

Softverski inženjer, pilot i avanturista. Osnivač je kompanije Devana Technologies (devana.rs) i saradnik „Sveta kompjutera” iz doba devedesetih.

Jednom prilikom je Albert Ajnštajn, upitan šta roditelji treba da rade da bi im deca bila inteligentna, odgovorio: „To je lako, čitajte im bajke. A, ako želite da budu veoma inteligentna, čitajte im još bajki.” Kao veliki ljubitelj bajki, posebno epskih, ali i onih naučnofantastičnih, veoma mi je drago zbog ovoga.

Ovom prilikom želim da se osvrnem na jednu bajku sa ovih prostora, koja je, hvala Kromu, još uvek živa i zdrava i tek napunila trideset godina. Naravno, govorim o omiljenom časopisu generacija natprosečno inteligentnih klinaca koji su u nekom trenutku odlučili da zakorače u čudesni svet kompjutera.

Kada prelistavam današnji časopis vidim da se mnogo stvari promenilo, sve u skladu sa vremenom i modernizacijom. Pomalo mi nedostaju sveto-kompjuterovski-lucidni naslovi iz osamdesetih i devedestih poput „Uredno, a zbudženo” (tekst o matičnoj ploči), ali ko mi je kriv što sam mator i nostalgičan. Bitne stvari poput kritičkih mišljenja urednika, aktuelnosti i pronalaženje uvek interesantnih lokalnih i globalnih tema, Peđine ilustracije koje su časopisu oduvek davale poseban šmek, stroge recenzije igara, kao i prepoznatljivi entuzijazam autora koji po prvi put pišu su još uvek tu i to je ono što je važno.

Ono što me baš kopka i što bih jako voleo da znam je da li i današnji klinci doživljavaju „Svet kompjutera” na način kako sam ga ja doživljavao između 1985. i 2000. godine, kada je bio veliki deo mog života. Toliko veliki da sam bukvalno trčao do kioska da ga kupim svaki mesec. Da mi za moj prvi tekst, objavljen u „Svetu igara” iz ’93. godine, honorar nije bio potreban već je to što je tekst objavljen bilo sve što sam mogao poželeti. A moj prvi ulazak u redakciju se ne može opisati rečima na srpskom, već me mogu razumeti samo oni koji su takođe danima skupljali hrabrost da to učine i na kraju zakoračili u taj „Hall of Gods”, u kojem su obitavala najmoćnija bića na planeti sa nadimcima Gaša, Tića, Voja, Smaja, Vasa i Moša. To iskustvo je toliko jedinstveno i snažno da ga mogu porediti sa svega par stvari u životu – kada sam prvi put leteo sâm za komandama jedrilice i kasnije aviona i kada sam mnogo godina kasnije uspešno lansirao jedan globalni softverski produkt.

Stasajući kao inženjer, a kasnije i osnivač softverske kompanije, naučio sam da su upravo ta unikatna iskustva, ona koja vam prodrmaju celo biće i nateraju krv da se uzburka, neophodna za uspeh u životu.

Postoje pokazatelji da su neki od najkreativnijih ljudi na svetu imali upravo velike „riznice” raznovrsnih iskustava iz kojih su kasnije crpeli inspiraciju i ideje. Nikola Tesla je jedva preživeo koleru kao dete, a onda je, da bi ojačao telo i um, proveo godinu dana tumarajući po šumama Like loveći i čitajući. Pročitao je celokupni opus Voltera (nekih stotinjak knjižurina u sitnoj štampi) i memorisao čitave knjige uključujući Geteovog „Fausta”. Mnogo godina kasnije, šetajući parkom, i upravo recitujući odlomak iz „Fausta”, dobio je inspiraciju i štapom nacrtao skicu jednog od najbitnijih izuma u istoriji čovečanstva – rotirajućeg magnetnog polja.

Sredinom sedemdesetih, pre nego će osnovati Apple, Stiv Džobs je proveo dve godine lutajući po Indiji, mahom bos i u prnjama, istraživajući spiritualnost i sve ostalo što je bilo popularno sedamdesetih. Par godina kasnije pokrenuo je nezaustavljivu tehnološku revoluciju koja je trajala sve do njegove smrti. Ričard Brenson, multimilijarder i ekscentrik, poznat je po svojim avanturističkim preletima u balonu, postavivši mnoge rekorde i mnogo puta rizikujući i sopstveni život. Jedan klinac je stopirao hiljade kilometara od istočne do zapadne obale Amerike, došavši iz ruralne sredine u mega-grad poput LA-a praktično bez ičega. Vremenom, okupio je grupu i na prvom koncertu je bila jedva šačica posetilaca – ljudi koji su imali neverovatnu sreću da prisustvuju prvoj svirci Guns N’ Roses (klinac je naravno bio Eksl Rouz)...

Odrastajući u ne preterano avanturističkoj, socijalističkoj Jugoslaviji, u dobu pre interneta, moja porcija novih iskustava je svakog meseca redovno dolazila sa stranica „Sveta kompjutera”.

Oni koji su započeli „Svet kompjutera”, a i svi mi koji smo u nekom trenutku počeli da pišemo za njega, verovatno nisu imali pojma koliko bitnu stvar od nacionalnog i državnog značaja rade – proširujući vidike i edukujući generacije klinaca od koji će mnogi kasnije ostaviti dubok trag u IT sektoru ove zemlje. Lično mogu reći da mi je „Svet kompjutera” oblikovao detinjstvo i adolescenciju, pa i u velikoj meri odredio dalji tok života, na čemu sam mu neizmerno zahvalan. Što je najbitnije, naučio me je da stvari koje vrede treba raditi sa strpljenjem, s ljubavlju i sa entuzijazmom.

Putujte, istražujte, radite stvari koje vas opčinjuju i koje su vam zabavne, i radite stvari koje nikad ranije niste radili. Na taj način skupljate mentalne „LEGO kockice” s kojima će vaš um moći da se igra i kreira neverovatne stvari u budućnosti.

Vladimir PRELOVAC