.rs

Statistika upotrebe tehnologija • PayPal u oba smera trajao je kratko • Bez rominga u regionu

Nedavno je Statistički zavod izdao veoma zanimljivu publikaciju pod nazivom: „Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u Republici Srbiji 2014” (webrzs.stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/01/50/47/ICT2014s.pdf). Dokument obiluje zanimljivim numeričkim podacima datim posebno na nivou domaćinstava i pojedinaca kao i na nivou firmi.

Internet je u domaćinstvima najzastupljeniji u Beogradu sa 70 odsto, sledi Vojvodina sa 65,9 i centralna Srbija sa 56,6 odsto. U odnosu na 2013. godinu, u pitanju je povećanje od 7 odsto. Zastupljenost računara u domaćinstvima u Beogradu iznosi 70,6 odsto, u Vojvodini 66,3 dok je u centralnoj Srbiji 57,5 odsto. U domaćinstvima, 80,5 odsto koristi desktop računar za pristup internetu, 61 odsto koristi mobilni telefon a 57 odsto prenosni računar.

Širokopojasni internet ima 55,1 odsto domaćinstava (povećanje od čak 11,7 odsto na godišnjem nivou), a odnos ADSL i kablovskog interneta je 54,6 prema 35,3 odsto, dok modem koristi 0,7 odsto domaćinstava. Svakog dana u Srbiji više od 2,85 miliona ljudi koristi internet, 2,81 milion računar, a mobilni telefon više od pet miliona ljudi.

Zanimljivo je da 100% preduzeća koristi internet, od toga 98 odsto širokopojasni. S obzirom na ove godine uvedene obavezne prijave poreza preko interneta čak 92 odsto firmi koristi elektronske servise javne uprave dok veb sajt ima samo 74 odsto.

PayPal i Bitcoin vs NBS

Dobro je poznato da u Srbiji PayPal funkcioniše polovično. Novac može da se šalje tj. novcem može da se plaća, ali nije moguće dobijati novac preko PayPala. Tokom septembra je procurela vest da je Srbija dodata na spisak zemalja koje mogu da primaju novac i da će te promene stupiti na snagu 8. oktobra. Iskustvo nam je govorilo da smo nakon stavljanja na spisak za aktiviranje servisa sačekali malo manje od dve godine dok servis nije zaživeo. Kolege novinari su brže bolje priupitali Damiena Perilata, direktora PayPala za CEE, u vezi statusa Srbije i dobili odgovor da u ovom trenutku nemaju nikakve novosti vezane za Srbiju. Nadu su podgrevale optimistične najave i iz Crne Gore i to sa zvaničnih mesta, iako je tamo PayPal proradio tek juna ove godine. Realne prognoze su govorile da će možda od cele priče nešto i biti do kraja godine.

Došao je i prošao 8. oktobar. Došao je 14. oktobar i sistem primanja novca u Srbiji putem PayPala je proradio. Oni koji su probali tvrdili su da je bilo povremenih poteškoća u funkcionisanju, no sistem je proradio. No, nakon tri dana, ova usluga je ponovo ukinuta. Na jednom domaćem portalu objavljen je odgovor korisničke službe PayPala jednom korisniku: „Nažalost, moramo da vas obavestimo da usled nepredviđenog problema, opcija za primanje novca više neće biti dostupna. Budite uvereni da već radimo na rešavanju ovih problema. Za sada, kroz svoj PejPal nalog nećete biti u mogućnosti da primite naplatu zbog finansijskih regulativa vaše zemlje koje moramo da poštujemo”.

Uskoro je usledilo saopštenje iz NBS: „Nakon obelodanjivanja pomenute informacije, NBS je neposredno kontaktirala predstavnike PayPal-a koji su jasno izneli da pomenuta informacija nije tačna i da se eventualne prepreke uvođenju nesmetanog servisa prijema novca ne mogu dovesti u vezu sa navodnim ograničenjima koja nameću domaći propisi”.

Dakle, stvari se uopšte nisu izmenile. NBS u skladu sa zakonskim propisima insistira da se devizne transakcije na PayPal računima mogu obavljati sa inostranstvom. Devizne transakcije između domaćih rezidenata, rezidenata i firmi kao i između firmi nisu dozvoljene. PayPal je ovo znao već skoro dve godine i ipak je pokušao da aktivira servis prijema novca u Srbiji a da nije kreirao dinar kao valutu u svom sistemu.

Jasna je želja PayPala da omogući i ovaj servis jer je do sada broj korisnika u Srbiji premašio 200 hiljada. No, ovakav previd od kompanije ovakvog renomea se nije očekivao. Nadamo se da će na njihovom sistemu uskoro biti kreiran i srpski dinar kao jedna od važećih valuta i da će nakon toga svi problemi za korisnike u Srbiji biti rešeni.

Bitkoini polako, ali sigurno postaju zvanično sredstvo plaćanja. Nedavno su najavili da će ih prihvatati Dell i eBay. Nedavno je u Sloveniji održana međunarodna konferencija o Bitkoinu i tom prilikom su instalirani prvi bitkoin bankomati u regionu. Nedugo zatim, u Beogradu je instaliran prvi bitkoin automat. Priča je veoma zanimljiva jer je u pitanju start-up koji želi da postavi bankomate širom Srbije. Prvi bankomat se nalazi, logično, u prvom restoranu u regionu koji je prihvatio plaćanje bitkoinima – Appetite (goo.gl/N9ycgR).

No, nakon što su mediji lepo propratili ova regionalna događanja vezana za bitkoin, NBS je izdao saopštenje čije delove prenosimo. NBS upozorava da bitcoin nije zakonsko sredstvo plaćanja u Srbiji, niti je dozvoljeno njime trgovati u bankama i menjačnicama, dodajući da ni u Evropskoj uniji bitcoin ne ispunjava uslove da bi bio elektronska valuta. Svako ko se upušta u aktivnosti koje su u vezi sa virtuelnim valutama, čini to na sopstvenu odgovornost i samostalno snosi finansijske rizike koji proističu iz tih aktivnosti. NBS je istakla da su internet platforme koje se koriste za konverziju virtuelnih valuta u konvencionalne svrhe po pravilu neregulisane i njihovi korisnici nisu zaštićeni od rizika kojima su izloženi prilikom obavljanja trgovine.

I jedna stvar koja nije zabranjena: Srbija je nedavno dodata na spisak zemalja u kojima je moguća kupovina premium aplikacija za Android na Google Playstoreu.

Trgovinom na internetu preko domaćih i stranih sajtova, građani Srbije su u prvoj polovini ove godine potrošili više od pet milijardi dinara, odnosno oko 42,7 miliona evra. To znači da je prosečna dnevna potrošnja oko 237.000 evra, a najviše se trošilo na stranim sajtovima, dok je tek petina ukupnog iznosa potrošena na domaćim prodavnicama. Ovaj odnos mogao bi da se značajnije promeni kada PayPal bude u potpunosti funkcionalan u Srbiji.

Jeftiniji roming

Po ugledu na EU, nedavno su ministri Crne Gore, Albanije, Makedonije, Turske i Srbije postigli preliminarni dogovor o ukidanju rominga između ovih pet zemalja. Nastavak ovih razgovora je tada planiran za kraj septembra u Budvi, a realizacija čitavog dogovora je najavljena već za sledeću godinu. Sjajna vest, no ubrzo su u javnost dospeli komentari operatera koji uopšte nisu obavešteni o celom procesu, kao i komentari analitičara koji su zaključili da ćemo još dugo mi plaćati roming. U Budvi su se sastali ministri ali u okrnjenom sastavu. Skupu su prisustvovali predstavnici Srbije, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Crne Gore koji su i potpisali sporazum. Prema rečima ministra Ljajića, koji je potpisao sporazum u ime Srbije, potrebna su tri koraka pre nego što ovaj sporazum zaživi. Prva stvar se odnosi na definisanje tačne dinamike snižavanja cena roming usluga u naredne tri godine za šta nadležno koordinaciono telo ima rok od mesec dana. Zatim predstoji izmena regulative u nacionalnim zakonodavstvima zemalja potpisnica ovog sporazuma i treća stvar je razgovor sa mobilnim operatorima. Zanimljivo je da su u komentarima potpisivanja sporazuma značajno mesto zauzele tvrdnje da će usled smanjenja cena rominga poskupeti usluge u domaćem saobraćaju.

Država Srbija se trudi da poboljša svoju e-upravu. Letos je predstavljena i peta verzija „Smernica za izradu veb prezentacija organa državne uprave i jedinica lokalne samouprave”. Ti napori su prepoznati i Srbija je proglašena za jednu od 16 zemalja gde je e-uprava u usponu. U skladu sa tim, pomenućemo da će prijava svih poreza biti obavezna online od 1. oktobra 2015. godine, dok će se elektronske zdravstvene knjižice u potpunosti zameniti papirne do kraja 2016. godine. Kratkoročno možemo da najavimo da će do kraja godine biti moguće videti poreska zaduženja građana i platiti ih, kao i da će uskoro biti dostupno osam novih usluga vezanih za dokumenta iz domena MUP-a. U ovom trenutku, portal e-uprave koristi oko 15 hiljada građana.

Kancelarija poverenika za informacije od javnog značaja pripremila je model zakona o zaštiti podataka o ličnosti i stavila ga je na raspolaganje Ministarstvu pravde i Vladi Srbije. Iako izrada ovog modela nije obaveza poverenika, on je javno obećao da će dati kvalitativan doprinos izradi modela novog zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Rodoljub Šabić smatra da model zakona može da bude više nego solidna osnova za novi zakon o zaštiti podataka o ličnosti koji je Srbiji neophodan.

Operateri

Tokom nedavnog boravka u Kini, premijer je razgovarao i o ulaganjima kineskih kompanija na polju telekomunikacija u Srbiji. Pretpostavke su da bi se možda napravio neki aranžman o finansiranju 4G mreže (Telekom Srbija) koja će postati aktuelno pitanje u drugoj polovini 2015. godine. Ujedno, operateri ulažu u renoviranje mreže, pa je tako nedavno Vip objavio da je uspešno obavio prve dve faze unapređenja mreže. Projekat vredan 23 miliona evra sprovodi se u 21 gradu i više od 550 lokacija uz instaliranje ukupno 320 2G i 3G baznih stanica.

Kada već pominjemo telekomunikacione operatere, zanimljivo je da je u Bosni i Hercegovini M:Tel smenio BH Telekom na listi najprofitabilnijih firmi. U isto vreme, drugi po veličini telekomunikacioni operater u Sloveniji, T-2, ušao je u stečaj, ali to neće imati posledice po krajnje korisnike.

Telekom Austrije i Telekom Slovenije su postigli dogovor da ujedine svoje mobilne operatere u Makedoniji (Vip i One). Ako ovaj potez dozvoli regulatorno telo, nastaće operater koji ima 51,7 odsto tržišta.

SBB je kupio 49,4 odsto akcija crnogorskog operatera Broadband Montenegro. Sada SBB i povezane kompanije poseduju 64 odsto akcija i samim tim su preuzeli ovog operatera.

U Srbiji će uskoro biti ponuđen na prodaju Targo Telekom. Operater koji je u Srbiju ušao kroz aferu sa dozvolama za optičke kablove, sada se prodaje uz pomoć nemačke kuće NetBid iz Hamburga. Na prodaju je 850 km optičke mreže okosnice po Srbiji i oko 500 km metro mreže u Beogradu. Na ovu mrežu u glavnom gradu može da se priključi 160 hiljada domaćinstava dok je potencijal tržišta glavnog grada oko 540 hiljada. Ako neko ozbiljan kupi Targo i uloži u proširenje metro mreže, uz dobre uslove krajnjim korisnicima, ali i bogatu ponudu paketa, može da pomrsi konce i Telekomu i SBB-u. A, možda ga kupi baš neko od dva pomenuta igrača!

Crna Gora razmišlja o osnivanju državnog internet provajdera kako bi građani dobili bolji i jeftiniji internet. Ovo je direktna posledica prodaje monopola na Internet (ako se izuzme 3G internet) zajedno sa prodajom Telekoma nemačkom T-Comu. Analiza je pokazala da su cene previsoke pa je Vlada naložila sniženje cena T-Comu.

Možda će vas sledeća vest nasmejati. Mađarska vlada razmatra uvođenje poreza na internet i to od 0,49 evra po GB prenetih podataka. Javnost je naravno protiv. Veoma zanimljiv predlog za izlalak iz krize. Da li treba da podsećamo da je Mađarska u EU, čije su sve članice potpisnice raznih Digitalnih agendi i drugih dokumenata koji podstiču razvijanje širokopojasnog interneta upravo da bi to izazvalo rast BDP-a, a time i veću naplatu poreza?

Dušan DINGARAC