Nova generacija mladih dizajnera iz Firaxisa zapatila je grozno nezahvalan zadatak da kreira naslednika Najbolje Igre Ikad (tm). Iz magacina su dobili sve tehničke potrepštine, uključujući i kompletan engine Civilizationa V, tako da im se posao sveo samo na dizajn i kreativnost. Dok ih je Sid Mejer gledao kroz sistem kamera i gladio mačku sa zlatnim brošem, momci su se znojili, češali, obećavali nerealne stvari u intervjuima i naposletku izbacili igru koju ćete uzeti u ruke, provrteti sa svih strana, gricnuti ugao kutije i zabezeknuto reći: „Ovo? Hoćete da kažete da je OVO duhovni naslednik Alphe Centauri?”

Civilization: Beyond Earth je bezidejna, depersonalizovana verzija Civilizationa V, obučena u naučnofantastičnu kožu i ofarbana u drugačije teksture. Elementi gejmpleja su mahom vizuelno modifikovani u odnosu na Civ V, a originalne stvari kojima se diči su malobrojne i ne previše značajne. Mnoge stvari su ciljano izostavljene i spremljene za neki budući DLC: koncept zagađenja i reakcije žive planete na vaše ponašanje (pogotovo na upotrebu nuklearki), koji je činio konceptualno jezgro Alphe Centauri, ovde ne postoji – tačnije, verovatno će postojati kad developer i izdavač požele da vam ga prodaju. Kao i u slučaju Civilizacije V, koja je na tržište izbačena bez koncepta religije i kulture i bila osakaćena na razne druge načine, i Beyond Earth je poluigra koja čak nema ni 3D teren s različitom elevacijom, nešto što je njen duhovni predak imao i što ga je činilo neuporedivim u odnosu na Civilization II, njegovog zemaljskog parnjaka iz devedesetih.

Iako je zasnovan na tehnološkoj pobedi u Civu V (slanje kolonista u svemir), Civilization: Beyond Earth podrazumeva da svemirski pioniri nisu izvukli nikakvu pouku od tragedija i ratova na Zemlji – osam frakcija u igri su etnički konglomerati (Pan-Asian Cooperative, People’s African Union, Franco-Iberia, Slavic Federation...), za razliku od onih iz Alphe koji su bili doktrinarni (enviromentalisti, militaristi, verski fanatici...), uz etnicitet koji je kao sekundarna karakteristika bio projektovan samo kroz lidera. Ovo je manje zanimljivo iz više razloga. Prvo, strateški pristup svake frakcije ovde je nasumičan, što se (kao drugo) odražava na njenog lidera. U Alphi Centauri imali ste osećaj da se takmičite, pregovarate i ratujete s ličnošću koja ima viziju i misiju koja se preslikava na njen/njegov narod i od koje ste mogli da očekujete vrlo specifičan odnos. Sestra Miriam se retko držala dogovora i uvek je čekala priliku da vam surdukne nešto tvrdo tamo gde ne treba, Deirdre Skye je bila verni saveznik koji se okretao protiv vas samo ako ste krenuli da svinjite planetu, Morgan je igrao na vašu kartu samo dok mu je to bilo isplativo... Sve te personalitije mogao je da izračuna Pentium na 133 MHz, kreirajući iluziju koja je apsolutno uverljiva i dan-danas. U Beyond Earth nema nikakvih konstanti jer čak i „zli” Sloveni (sudeći po citatima i tooltipsima na ekranima za učitavanje) u jednoj partiji mogu da izaberu harmony doktrinu i krenu na transcendentalnu pobedu. Kad smo već kod citata i depersonalizovanosti... Čak je i glas koji čita citat iz dela nekog od lidera koji vam sleduje kad sagradite wonder ili istražite novu tehnologiju uvek isti, što je još jedan korak unazad u odnosu na Alphu. Kad je Morgan pričao o ekonomiji, osetili biste da se radi o čoveku koji neće lepo reagovati na vaše komunističke izbore u budućnosti. Iako jedan liči na Jurija Gagarina, a drugi na Kondolizu Rajs, lideri Beyond Eartha nemaju ni boju ni dušu, što se u potpunosti preliva na igru.

Ako nekoga zanima, mogao bih da se osvrnem i na mehaničke aspekte Civilizationa: Beyond Earth. Osim nelinearne tehnološke matrice i affinity sistema, sve ostalo je isto ili vrlo slično Civilizaciji V. Tehnologije sa čijim izučavanjem krećete, birate iz 2D matrice povezanih doktrina, čime teoretski i praktično imate veću slobodu izbora. Moralni predznak vaše civilizacije, oličen u harmony, supremacy i purity nivou gradite kroz nekoliko aspekata igre, od izbora tehnologija do izbora u quest promptu koji vam povremeno sleduje. Nažalost, autori su i ovo uspeli da učine potpuno bezbojnim jer osim nekoliko unikatno skinovanih jedinica i različitih uslova za pobedu, izbor stava prema svetu i životu ne utiče previše na gejmplej, a nema čak ni kozmetičkih posledica. Orbitalne jedinice, koje posle lansiranja iz grada stacionarno egzistiraju u svojoj ravni i daju raznovrsne bonuse ili mogućnost napada na ciljeve na tlu, jedina su mehanička novost u igri. Nemaju prevelik značaj u većini slučajeva, ali na najtežim nivoima mogu da posluže da preokrenu balans u vašu korist, pošto protivnici, a pogotovo uboge vanzemaljske životinje koje su zamenile varvare, ne umeju da se nose s njima.

Tokom igranja Beyond Eartha u jednom trenutku počela je da me muči sumnja... Da li sam uobrazio da je igra loša jer Alphu gledam kroz naočare s roze staklima, uljuljkan u nostalgiju? Momentalno sam otišao na www.gog.com i pljucnuo siću za Windows 7 kompatibilnu i pečovanu verziju Alphe Centauri u koju sam zaronio radi testa na početku vikenda, a izronio u ponedeljak usred radnog vremena. Oooo, ne, nisam se prevario ni za jotu – stara kuka je fantastična i apsolutno neuporediva sa ovim smećem.

Miodrag KUZMANOVIĆ