Jedan nevoljni heroj, jedan despotski ludi antagonista, jedan prostrani ruralni sandbox... Ako izuzmemo imena i prezimena, poslednja tri Daleka krika suštinski su iste igre čiji dizajner tvrdoglavo odbija da razmotri neki alternativni scenario. Far Cry 2, 3 i 4 sličniji su jedan drugome od tri „Hangover” filma, što je poduhvat dostojan divljenja. To ne znači da na neki blesav način nisu zanimljivi, i „Mamurluci” i Daleki krici...| Far Cry 4 je najraskošniji i najbogatiji ruralni gejming sandbox koji je ikada napravljen. |
Nakon serije tropskih lokacija, franšiza se seli u planinski predeo fiktivne varijante Nepala. Kraljevinom Kyrat despotski vlada uzurpator Pagan Min, flambojantni ekscentrik koji u ludilu odlazi korak dalje od Vase Crnogorca iz Far Cry 3. Naš mladi junak je naturalizovani Amerikanac, rodom Kiraćanin, koji ispunjava poslednju želju svoje preminule i kremirane majke – „odnesi me kući, sine”... Nesvestan sudbinske uloge koju nosi njegovo poreklo, na mah uhvaćen u kovitlac narodnog ustanka protiv tiranina, mlađani Ajay Ghale odigraće ulogu nedostajućeg zupčanika u mehanizmu promene. To u prevodu znači da će ubiti veliki procenat muške populacije Kyrata koji ima nesreću da nosi Minovu uniformu. Masakr životinja, tvrdoglavih vlasnika kože i krzna koji su Galetu potrebni da napravi veći novčanik, prostraniji tobolac i šire torbe za municiju, biće mu usputna delatnost, a ples nasilnog krčenja puta pravde okončaće na flori, čupanjem svakog šarenog cveta na mini-mapi radi pravljenja injekcija koje vraćaju HP. Subliminalno-ironična poruka o američkom janičaru koji metkom i mačetom preoblikuje otuđenu otadžbinu po svojoj mustri prilično je vidljiva, ali namera autora verovatno nije bila da satirom zeza svoje najbolje mušterije.| Tradicija da svaka Far Cry igra izgleda za klasu bolje od prethodne nije napuštena ni u Četvorci. |
No, previše razmišljanja stvara glavobolju – bacimo se na akciju. Far Cry 4 je najraskošniji i najbogatiji ruralni gejming sandbox koji je ikada napravljen. U igri ima toliko sporednog sadržaja da ćete stalno praviti višesatne pauze od glavnog storilajna i skakati od cveta do cveta, od masakra do masakra... Trkanjem, asasinacijama, paraglajdingom, skupljanjem demonskih maski i delova dnevnika vašeg oca, lovom na životinje i drugim zezanjem bavićete se u pauzama oslobađanja neprijateljskih uporišta i otimanja signala na radio-kulama (skida fog of war, baš kao u prethodnoj igri), čime ćete se pak baviti u pauzi rešavanja glavnog, račvajućeg questa. Prosto rečeno, Far Cry 4 je igra koja zahteva nepodeljenu pažnju jer sadržaja (zabavnog sadržaja) ima u tolikoj meri da igru nema smisla deliti s nekim drugim naslovom, makar dok joj ne posvetite pedesetak sati i ne uhvatite se za glavu zbog rokova koji vam mrtvačkim prstom kuckaju po prozoru. Novina u odnosu na prethodnu igru ima poprilično, mada nijedna nije fundamentalna. Sada, recimo, možete jahati na slonu, što se meni jako dopalo jer nikada nisam jahao na slonu... Navigacija na putevima je lakša jer svako vozilo ima automatski režim praćenja druma, što vam ostavlja slobodne ruke za usputno mitraljiranje. Kad smo već kod vozila, najkorisnija novina u odnosu na FC 3 jeste ultralaki helikopter koji će vam brzo postati najomiljenije prevozno sredstvo jer vam omogućava da doletite do nepristupačnih lokacija bez većih problema. Značajna novost su protivnapadi na osvojena uporišta koje će protivnici povremeno preduzimati – FC 3 je bio malo monoton kad osvojite sve outposte i popnete se na svaku radio-kulu, a ovo je lek za to. I tako dalje.| Pored snažnog koncepcijskog dežavija u odnosu na prethodni FC, najveća zamerka je loše (premalo) doziranje ludog Pagana Mina. |
Pored snažnog koncepcijskog dežavija u odnosu na prethodni FC, Četvorci se može uputiti još nekoliko zamerki od kojih se najkrupnija tiče lošeg doziranja ludog Pagana Mina. Nakon manijakalnog uvoda igra vas čupa iz Minovih pandži i baca u zagrljaj dosadnih i klišeiziranih lidera gerile (Golden Path), dok će se Minov input na priču svesti na povremenu radio-komunikaciju, što bi bilo u redu kad bi vas se setio češće nego jednom u nekoliko sati. Borderlands 2 je bio mnogo bolji na ovom polju jer vam Handsome Jack nije davao da dišete (u pozivnom smislu) od zezanja na kratkim talasima. Tradicija da svaka Far Cry igra izgleda za klasu bolje od prethodne nije napuštena ni u Četvorci. Ako imate hardver da ga poterate kako Bog zapoveda, Far Cry 4 će vas oduvati fantastičnim prizorima predivnog planinskog krajolika. Igara koje su se bavile virtuelnom depikcijom Himalaja nema baš na izvoz, ali čak i kad bi ih bilo, Far Cry 4 bi bio njihov Dalaj bladi Lama. Multiplayer Far Cry 4 je stabilniji i igra ga više ljudi (makar na PC-ju) od onog iz Trojke, ali to ne znači da je pošteđen problema. Svi modovi, a ima ih tri osnovna plus jedan custom (ako sam dobro brojao) zasnovani su na ciljevima koje treba dići u vazduh, osvojiti ili pokupiti. U okviru svakog moda maksimum je pet igrača po strani, a one se rotiraju nakon svake runde. Jedna strana je Golden Path, čiji vojnici koriste klasično balističko oružje, dok je druga Rakšasa, plemenski ratnici koji se bore lukom i strelom i mogu da summonuju divlje životinje i jašu na slonovima. So far so good, osim ako vam je koncept izmene strane kojom igrate odbojan. Igra ima isti problem (uslovno rečeno) kao multiplayer Aliens: Colonial Marines koji vas je šaltao iz uloge marinca u rolu aliena nakon svake runde, što je mene jako iritiralo jer nisam hteo da igram kao alien. No, nekome će možda baš to prijati – ima nas raznih. Miodrag KUZMANOVIĆ | | |
