Supersonična akcija, morbidna estetika i religijski motivi – Isak je ponovo među nama. Posle uspeha originalnog The Binding of Isaaca iz 2011. godine, Ed Mekmilen je rešio da napravi ovaj rimejk sa još više iznutrica i fekalija, izdanje koje dodatno poboljšava, proširuje i polira igru koja se sada prvi put pojavila i na Sonijevim konzolama. Rebirth, između ostalog, donosi i nove protivnike i predmete, novi endžin i podršku za gejmped, te predstavlja definitivnu verziju igre.

Dve preovladavajuće komponente Isaka su zarazni, frenetični obračuni s brojnim neprijateljima i krvava atmosfera, koju grade maštoviti umetnički dizajn i priča u fazonu posebno bolesnog novotalasnog crtanog filma. Pošto je Mekmilen odrastao u porodici zagriženih religioznih fanatika, priča igre je kritika određenih aspekata Hrišćanstva. Isak svoje dane provodi s mamom koja živi na hrišćanskim TV programima. Slično kao od Avrama u poznatoj biblijskoj priči, i od nje Bog jednog dana zahteva da ubije Isaka. Baš dok ona s nožem u ruci ulazi u njegovu sobu, Isak beži u podrum, koji ponire sve dublje i dublje, sve do srca tame i poslednjeg bossa – Mame.

Ipak, zaplet i nije toliko bitan. Isakov podrum ispunjen je raznim izopačenim stvorenjima, a sukobi s njima čine srž igre. Mehanika je mešavina shmupa i roguelikea s brojnim detaljima u stilu starih Zeldi. Ključna reč kod Isaka je – zaraznost. Adiktivnost je direktna posledica osnovnog koncepta igre. Naime, svaka partija traje oko 45 minuta, a kada poginete, sledi game over. Svaki početak nove partije nasumično bira grupu unapred pripremljenih soba od kojih će podrum da se sastoji. Zato je svaka partija sveža – i posle dosta sati provedenih uz igru, često sam viđao nove sobe, predmete i bossove. Stalno javljanje novog sadržaja nema samo dekorativnu ulogu, nego me je i sve vreme teralo da podsvesno prilagođavam taktiku datom izazovu. Kada sam ušao u sobu s gargantuanskim rojem muva iz pakla, jurcao sam dok sam se trudio da izbegnem kontakt s njima. Takvih varijacija ima zaista mnogo, zbog čega je maltene nemoguće da vam Isak brzo dosadi ako vam se prvobitno dopao. Takođe, dugovečnost igre osiguravaju i drugi likovi koje otključavate, svaki sa svojim prednostima i manama, a tu su i challenge partije s posebnim unapred određenim parametrima.

Svežinu na duže staze obezbeđuju i brojni nasumično odabrani predmeti koji su razbacani širom podruma i koji na ovaj ili onaj način unapređuju Isaka. U zavisnosti od kvaliteta predmeta koje sam nalazio, učestvovao sam u težinski raznolikim partijama – neke su bile izuzetno lake, druge košmarne, a treće nešto između. Upravo je to jedan od glavnih razloga zašto je igra toliko zarazna. Trudio sam se da doguram što dalje s bednim predmetima koje sam našao, a posle svake pogibije kliktao sam na „New Run” u nadi da će naslov ovog puta da se smiluje i da će da generiše bolja unapređenja. Igra me je stalno zadirkivala: „Ako probaš ponovo, možda do trećeg nivoa doguraš do sedam srca i lasera iz očiju, a onda si maltene nezaustavljiv.” Izazov prihvaćen!

Igranje je vrlo udobno. Pošto je Rebirth raskrstio s Flashom, više nema usporavanja kada se na ekranu nađe mnogo protivnika. Sem toga, oni umiru zadovoljavajuće, u lokvama krvi, a i akcija je dosta napeta pošto vas svaka smrt vraća na sam početak, što me je teralo da budem vrlo obazriv.

Zaraznosti doprinosi i uznemirujuć senziblitet, koji je izazvao oprečne reakcije publike. Nekim ljudima se takav vajb gadi, ali meni se dopao na sličan način na koji su mi se dopali i komični festivali krvi kao što je „Evil Dead”. Duhoviti detalji variraju od maštovito-iščašenih protivnika i unapređenja (na primer glava Isakovog brata blizanca koja je prikačena za njegov vrat i napada protivnike), pa sve do bizarnih snova između nivoa (recimo, Isak sanja jedan od dragocenih kovčega koji su obično ispunjeni raznim korisnim stvarima, ali, u snu, u kovčegu je zatočen – TN-TN-TN – Isak!).

Najveća zamerka je što sam često ili bio nedodirljiv ili potpuni slabić. Retko se dešavalo da sam samo umereno jak, što je šteta jer takve partije imaju najbolji balans izazova. Uprkos zavidnoj količini sadržaja, neminovno je da će vrlo brzo doći do ponavljanja. Nažalost, što sam ih češće viđao, sobe su postajale sve manje i manje zanimljive. Srećom, to su jedine malo ozbiljnije mane. A sada me izvinite, malopre mi je falilo samo par pogodaka pre nego što me je Mama eliminisala, i željan sam osvete!

Aleksandar ĐURIĆ