Ingeborg OFSTHUS

Chief Technology Officer u kompaniji Telenor Srbija. Telekomunikacioni avanturista i ponosna majka koja u slobodno vreme veze goblene.

Jednom prilikom, tokom mog detinjstva na živopisnom Norveškom selu, u školi smo imali test. Bio je to krajnje ozbiljan događaj u očima devetogodišnje devojčice, a jedno pitanje mi i dalje odzvanja u ušima: „Koje države je glavni grad Beograd?”. Tada je malo ljudi znalo gde je ta egzotična lokacija i svi smo se pitali gde se nalazi taj grad. Tada nisam ni sanjala da ću jednog dana tamo živeti i raditi! A šta mi je bila karta do Beograda? Bila je to tehnologija i fenomen zvani mobilna telefonija, koji je zaista učinio svet manjim.

Kada sam završila studije i sa fakulteta izašla kao mladi inženjer, GSM je bio nova tehnologija koja je nudila punu mobilnost, ne samo u okviru mreže već i na internacionalnom nivou putem rominga. Činjenica da normalne ljude odjednom možete da kontaktirate kada nisu kod kuće ili na poslu bila je krajnje revolucionarna. Setite se samo toga kako je to uticalo na način na koji ugovaramo sastanke sa prijateljima i porodicom. „Srešćemo se u 7” je postalo „Zvaću te kad stignem tamo!”. Upoznavanje ljudi sa ovom tehnologijom je bilo iskustvo iz kog se stalno učilo – sve je bilo novo i dešavalo se tako brzo! Bilo je, pre svega, zaista međunarodno iskustvo. U to vreme sam radila za operatera u vlasništvu tri telekomunikaciona magnata – iz Singapura, Sjedinjenih država i Švedske. Posao u maloj kompaniji koju su odjednom preplavili imigranti bio je živopisno iskustvo. Najvažnija lekcija koju sam naučila u tom periodu bila je da je lakše sarađivati sa ljudima koji poštuju druge i ne nameću svoje mišljenje drugima.

Doduše, to mi je otvorilo mnoga vrata. Prvo – vrata u mojoj glavi sa idejom o emigraciji. Drugo – pridružila sam se Telenoru, koji je tada bio u početnoj fazi svog međunarodnog putovanja. Prva stanica – Nemačka! Kakav šok! U Norveškoj sam navikla da u vrhu uprave budu pristupačniji ljudi. U Nemačkoj je bilo prilično drugačije. Za tri godine rada sam, čini mi se, sa CTO-om razgovarala manje od pet puta. To je bilo u vreme kada su IN usluge postale popularne, a prepaid bio instant hit u svetu. Taj period će takođe biti upamćen po dolasku 3G tehnologije – revolucionarnog mobilnog internet iskustva na telefonu. Svet, doduše nije bio potpuno spreman za to. Nisu bili ni uređaji.

Idući u novi milenijum, mnogi mobilni operateri morali su da naprave značajne promene u svojim operatorskim modelima ne bi li bili profitabilni. Telenor je krenuo ka Aziji, pa sam se tom putešestviju pridružila i ja. Sledeća stanica – Tajland, a s Tajlandom i tona novih stvari i novih avantura. Najveće iznenađenje je bilo da je gostoljubiva, uslužna i tiha azijska kultura poprilično drugačija što se tiče poslovanja. Drugo krupno iznenađenje bilo je da Tajland ima ogroman procenat ženskih menadžera u telekomunikacijama. Smartfoni su se pojavili negde u ovom periodu i najednom smo imali revoluciju pred očima – telefoni su nekima po prvi put pružili mogućnost da dožive internet! Posmatrati evoluciju telefona od uređaja za razgovor u mali računar, početak rasta „ekosistema” aplikacija i uticaj iPhonea na percepciju lakoće korišćenja – neverovatno zanimljiv proces! U isto vreme, drastično su se promenila i očekivanja korisnika u vezi sa pokrivenošću, kvalitetom i brzinom. To je takođe značilo da su IT svet i svet mreža počeli da spajaju. Više nije bilo dovoljno da neko bude dobar network rollout manager da bi bio uspešan kao CTO. Bilo je potrebno imati uslužni stav i razumeti posao. Za mene, kao menadžera u Tajlandu, najzanimljiviji izazov bio je naći ključne talenate u ekspertima i dati im slobodu da upravljaju evolucijom tehnologije.

Kada mi se ukazala prilika da dođem u Srbiju kao CTO, setila sam se scene iz trećeg razreda! Srećom, naučila sam nešto o Beogradu tokom godina. Bila sam svesna teških vremena kroz koje je zemlja prolazila. Na sastancima Telenor Grupe imala sam čast da se upoznam sa predstavnicima iz Srbije. Srpske kolege su na mene ostavile vrlo dobar utisak svojim tehničkim znanjem, i to je bio moj glavni razlog za dolazak u Srbiju – u njoj sam videla „inženjerski raj”! To se ispostavilo kao tačno. Nisam često boravila u zemljama u kojima dobri inženjeri uživaju ovakav status – to je verovatno zato što su akademski zahtevi veoma surovi, pa se vredni studenti bore za ograničena mesta. Druga stvar koju sam primetila je da su ljudi veoma direktni, što je osobina na koju Evropljani sa severa nisu navikli, ali koja unapređuje komunikaciju. Takođe sam uvidela sam da je poslovna kultura u Srbiji širom otvorena – ovde se, kao strankinja, osećam prilično dobrodošlom i uključenom u stvari koje se dešavaju. Hijerarhija u kompaniji se prilično poštuje, ali se istovremeno ceni i glas eksperta. A ako je nekad postojao trenutak da se taj glas čuje – taj trenutak je sada. Revolucija mobilnog interneta se ubrzala i sa nestrpljenjem čekamo da približimo novu generaciju mobilne tehnologije srpskim korisnicima.

Korisnički zahtevi koji se tiču pokrivenosti su isti i u Srbiji i u Skandinaviji. Skandinavci više koriste internet, ali taj trend se polako ustaljuje i ovde. Nakon katastrofalnih poplava u maju smo imali šansu da vidimo koliko se zajednica oslanja na telekomunikacije. Naši zaposleni su bez odmora radili da smanje gubitke koliko god je to bilo moguće. Takođe se videlo da je ovo zemlja u kojoj takve krize dovode do neophodne saradnje kako sa vlastima tako i sa konkurencijom.

Ingeborg OFSTHUS